NEMCI, KINEZI I MI

Šta piše nemačka štampa o Beogradskom samitu. Kome i zašto je potreban samit u Beogradu. Kineske investicije i evropska pretnja

 

Vrlo interesantan prikaz pisanja nemačke štampe o Beogradskom samitu Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope. Vredi ga pročitati. Uočljivo je da ma koliko nemački mediji bili objektivni i činjenični, iz njih neskriveno provejava i pretnja da siromašni rodjaci EU sa juga Evrope ne mogu da rade ništa mimo volje Velikog brata sa severa.

Uostalom pročitajte ceo tekst koji prenosimo sa sajta DW.

 

Samit u Beogradu: Putem svile ne stižu Samarićani

„Peking privlači partnere jeftinim kreditima za projekte koje će realizovati u sopstvenoj režiji. Milijardski zov Puta svile osvaja uši u ekonomski sušnoj čekaonici Evropske unije“, piše štampa o samitu u Beogradu.

Samit u Beogradu

Li Keqiang i Aleksandar Vučić

„To je događaj kakav bi se svideo Josipu Brozu Titu: šefovi vlada iz 16 evropskih zemalja, stotine delegata, 1.200 predstavnika iz preko 500 firmi, više od hiljadu novinara. I kineski premijer“, piše ugledni Zidojče cajtung. Minhenski list navodi da je evropskim državama na samitu u Beogradu u izgled stavljeno ukupno deset milijardi dolara za eventualne energetske i infrastrukturne projekte. Srpski domaćini sa premijerom Aleksandrom Vučićem na čelu prostrli su uvaženom gostu crveni tepih, i ne samo to. Li Kećiang će otvoriti most preko Dunava i postati počasni građanin Beograda. „Slično kao tokom posete ruskog predsednika Vladimira Putina u oktobru, i sada ekonomski tanki Srbi izvlače sve moguće simbole počasti kako bi motivisali visokog gosta i njegove šefove firmi na investicije.“

Beogradski dopisnik lista Florijan Hasel u tekstu ukratko objašnjava situaciju Srbije i okolnih zemalja: visoki dugovi, zaostala privreda, masivna birokratija. U jeku krize, iz Evrope teško ili nikako stižu krediti i investicije. Stoga ni Vučić ni njegov mađarski kolega Viktor Orban ne kriju da moraju da se okrenu Pekingu kako bi dobili dve milijarde evra za brzu prugu između Beograda i Budimpešte. „Naravno, Kinezi ne dolaze kao dobri Samarićani. Kod onih deset milijardi koje je pomenuo Li Kećiang radi se o infrastrukturnim projektima na kojima će biti uposlene kineske firme. (…) Ali i očekivani ishod sastanka u Beogradu je recikliran: jer kineski premijer je i novembra prošle godine u Bukureštu pominjao kreditnu liniju od deset milijardi. Tada je najavio da će ove godine početi gradnja brze pruge Beograd-Budimpešta. Sada se govori da će najranije sredinom sledeće godine biti gotova studija izvodljivosti…“

Novinar Hasel potpisuje i duži komentar o istoj temi. „U Srbiji, koja nije članica EU pa Brisel ne može da nadgleda tendere, kritičari zameraju da se projekti sa Pekingom zaključuju uz sprečavanje konkurencije i da od toga domaća privreda malo profitira. Tu je paralela sa postupanjem Rusije kod – u međuvremenu propalog – gasovoda Južni tok. Ni tu nije bilo govora o transparentnosti, i tu su na korupciju ukazivali troškovi koji su bili daleko iznad evropskog nivoa. Još više korupcije – to je poslednje što treba međunarodno zaostalim zemljama srednje i istočne Evrope, ukoliko žele da se priključe ostatku Evrope.“ Dodaje se da je EU dovoljno moćna da zaustavi projekte koji nisu u skladu sa njenim pravilima – kao što je to bilo u slučaju Južnog toka. „Regionu trebaju investicije, ali EU mora širom da otvori oči“, dodaje se u Zidojče cajtungu.

Štutgarter cajtung svoj dopisnički tekst iz Beograda počinje citatom iz bulevarskog lista Alo, gde piše da je samit najveći politički spektakl u Srbiji još od Titove sahrane. „Kao i na prethodnim sastancima u Varšavi i Bukureštu, i ovde su u centru pažnje nastojanja Kine da privrednom saradnjom takođe ojača i politički uticaj u regionu. Peking privlači partnere jeftinim kreditima za projekte koje će realizovati u sopstvenoj režiji. Milijardski zov Puta svile osvaja uši u ekonomski sušnoj čekaonici Evropske unije, ali i u kriznim članicama poput Mađarske. (…) Krediti i finansijska pomoć EU, SAD ili Svetske banke ne mogu da pokriju ogromne potrebe i često se dodeljuju pod strogim uslovima. Nade koje su pre svega Srbija i Mađarska uložile u Rusiju doživele su težak udarac nakon što je šef Kremlja Vladimir Putin objavio kraj prestižnog projekta Južnog toka. Tako u ranjenom regionu sredstva iz Kine postaju više nego dobrodošla“, dodaje štutgartski list.

Samitu u Beogradu tekst posvećuje i švajcarski Noje ciriher cajtung. „Glavni cilj Kine je verovatno stvaranje novih tržišta i skraćivanje rokova isporuke izvoznih dobara. Li je prvi kineski premijer koji je posetio Beograd nakon 28 godina.“ U tekstu se konstatuje da Peking davanje kredita gotovo nikada ne vezuje uz političke uslove, ali da kreditirane zemlje moraju da prihvate da domaće firme dobiju tek delić posla. „Kina je atraktivni partner za vlade zapadnog Balkana između ostalog i jer njihovo približavanje EU ide traljavo. Još uvek važi izjava novog predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera da u narednih pet godina EU neće primati kandidate.“ Dodaje se da je Srbiji iz Brisela poručeno da je neophodna dalja normalizacija odnosa sa Kosovom i da se ne gleda blagonaklono na odnos sa Rusijom.

Oplodnja kineskog kapitala

Kineski premijer u Beograd dovodi široku privrednu delegaciju na sastanak sa liderima 16 zemalja srednje i istočne Evrope. Taj prostor je novi rasadnik za kineski kapital. Robna razmena je žestoko u korist Kine. (16.12.2014)

 

Izvor: Deutche Welle