NOJ NE ZABIJA GLAVU U PESAK
Rubrika Možda niste znali o raznim interesantnim stvarima iz sveta – konj igra fudbal, putovanje na Mars, noj i pesak, vitamin C
Vlasnica divljeg konja, Ema Masingejl, iz Australije, izdresirala ga je uz pomoć lopte, naučivši da igra fudbal. Kad je Emi otac kupio konja, u početku niko nije mogao da ga savlada, a kamoli da ga jaše. Iz tog razloga, upisala se na kurs kod psihologa za konje kako bi razumela njegovu psihu. S raznim tehnikama koje je na kursu naučila, uspela je, posle tri meseca, da ga smiri – ali ne i da ga jaše. A, onda je došla na ideju da mu dobacuje loptu što je prihvatio. Prvo je gurao loptu i kad bi je dodirnuo, Ema bi ga potapšala u znak pohvale.
Ema kaže da je toliko zavoleo igranje loptom da je naučio da dribla i da šutne loptu u gol, a kad ga ostavi samog s loptom – u stanju je da se njom zabavlja naredna tri sata…
Noj i nojeva glava u pesku
Naučnici imaju plan da u bliskoj budućnosti astronaute koji budu putovali na Mars stave u stanje hibernacije, a postojeće medicinske tehnike su, već, postavile temelj za ovaj ambiciozan projekt.
– Mi smo, već, u mogućnosti da, uz pomoć postojeće tehnologije, ostvarimo ovaj poduhvat, ali bi se koristio, isključivo, za duga svemirska putovanja – rekao je Džon Bradford, jedan od istraživača na ovom projektu.
Istraživanje koje finansira NASA je počelo pre 12 meseci i ima za cilj da omogući astronautima da budu u dubokom snu za veme šestomesečnog putovanja do Marsa.
– Mislim da je ovo neophodno ukoliko želimo da idemo na Mars – rekao je Bradford.
Stavljanje posade u dubok san, objasnio je, on, u značanoj meri bi smanjilo količinu zaliha i kompletnu infrastrukturu neophodnu za ovakvo dugo putovanje. Studija predviđa da bi se količina zaliha i opreme smanjila s 400 na 220 tona. Bredford je objasnio da bi se za ovaj poduhvat koristila tehnika terapijske hipotermije koja se već koristi u bolnicama ali za dosta kraće. NASA-naučnici imaju za cilj da astronauti budu u hibernaciji sav put, ali ne isključuju mogućnost da bi mogli da spavaju i u smenama. Do sad najduža uspešno izvedena hibernacija je trajala 14 dana što bi značilo da bi spavali po dve nedelje u smenama.
Dok su u dubokom snu, oni bi se hranili tečnim hranjivim rastvorom koji bi sadržao ugljene hidrate, aminokiseline, dekstrozu, lipide, odnosno, sve potrebne materije. Na njih bi bio prikačen katater za urin – jedini vid vršenja nužde za vreme hibernacije…
oOo
Nojevi ne zabadaju glavu u pesak kad osete da su ugroženi već legnu i prave se da su mrtvi. Ove ptice, zapravo, uopšte ne zabijaju glavu u pesak… Izmišljotina, ko zna čija…
oOo
Nemojte živeti u zabludi da možete uzimati neograničenu količinu vitamina C. Gornja granica iznosi 2.000 miligrama dnevno. Iako vas „predoziranje“ neće ubiti, izazvaće dijareju, mučninu, povraćanje, ubrzan rad srca i ostale neprijatne prateće pojave.
oOo
Beli tartuf iz Italije, koji je predstavljen kao do sad najveći tartuf ikad pronađen, prodat je za 61.250 dolara (49.853 evra) na aukcijskoj prodaji, u Njujorku, saopštila je kuća „Sotbi“. Kupac pečurke od 1,89 kilograma je građanin Tajvana, dodala je aukcijska kuća. Beli tartuf je pronašlo italijansko udruženje „Tartufi Sabatino“ (Sabatino Truffles), jedan od glavnih snabdevača tog proizvoda. Beli tartufi, među najosetljivijim i najskupljnim proizvodima na svetu, beru se u pojedinim područjima Italije od oktobra do decembra. Udruženje je navelo da je deo prihoda namenjen dobrotvornim organizacijama…
Tartufi su vrlo traženi delikates na božićnoj trpezi bogatih zbog specifičnog ukusa i arome… Belih tartufa, koji ne mogu biti gajeni već rastu u šumama, u Italiji ima sve manje proteklih godina, prvenstveno zbog klimatskih promena…
oOo
Pismenost u Japanu je skoro 100 odsto… Nezaposlenost u Japanu je manja od 4 odsto… Muškarci u Japanu često briju glavu kao znak izvinjenja… Japan je najdugovečniji narod na svetu (prosek: muškarci 79 i žene 86 godina)… Sve Japanke drže „svoju dijetu“ (dijeta znači način ishrane)…
oOo
Da li znate gde se nalazi najstarija kuća u Beogradu (ne, nije kafana „?“) i šta se krije ispod njenih temelja? Da li ste, ikad, pomislili da se, dok šetate Tašmajdanom, zapravo, nalazite na „starom“ beogradskom groblju? Da li vas interesuje koji čuven režiser je bio fasciniran Rimskim bunarom?…
Za sve one koji žele da saznaju odgovor na ova i mnoga druga pitanja, a nisu već pročitali ili im je (kao potpisniku ovih redova) knjiga „dobila noge“, izdavačka kuća „Laguna“, upravo je objavila jubilarno deseto izdanje knjige Zorana Lj. Nikolića i dr Vidoja D. Golubovića „Beograd ispod Beograda“, koje mudro reklamira uz upozorenje – „Ako nekom pozajmite ovu knjigu, ne očekujte da vam je vrati!“…
Priča o podzemnom Beogradu ispresecanom tunelima, rekama, potocima, rimskim akvaduktom, ostacima turskih, austrougarskih, nemačkih bunkera, prolaza i skladišta… stekla je kultni status među ljubiteljima srpske prestonice ali i među Beograđanima koji sad, osim pokazivanja Kalemegdana kao glavnog kulturnog obeležja, gostima iz inostranstva mogu da se pohvale i zanimljivim, misterioznim, uzbudljivim pričama o Tašmajdanu, Zemunu, Kosančićevom vencu, Avali, zaboravljenim beogradskim grobljima… Plod višegodišnjih istraživanja, „Beograd ispod Beograda“ je podsetnik da je glavni grad Srbije jedno od najstarijih i najneobičnijih naselja u Evropi. Grad oko kog se nikad nisu vodile male bitke, grad čiji su stanovnici, kako kažu autori, gotovo predodređeni da se lakše (luđe?) suočavaju sa smrću, bili oni Srbi, Grci, Nemci, Jevreji, Turci, Cincari, Jermeni… ali, istovremeno, na našu sramotu – i grad koji spada u red onih koji su ga najviše zapustili i zaboravili ono što im je ostavljeno…
Izvor: internet, kurir-info.rs, http://www.biologija.rs
Priredio: V. V. M.
oOOo