MUDROST KINE
Poučne i mudre priče iz stare Kine. Kako su kinezi razumeli svet i prmišljali ga kroz poučne priče
SLIKANjE DUHOVA
Živeo neki umetnik koji je radio za princa Kija.
– Reci mi – upita ga princ – šta je najteže naslikati?
– Pse, konje i slično – odgovori umetnik.
– A šta je najlakše?
– Duhove i čudovišta – reče umetnik. – Svi, mi, znamo kako izgledaju psi i konji, viđamo ih svaki dan, ali ih je vrlo teško verno naslikati. Duhovi i čudovišta nemaju neki određen oblik, niko ih nikad nije video. Zato je, to, najlakše naslikati.
DOK SE ZID RUŠI
Živeo neki bogataš u državi Song. Posle provale oblaka, zid njegove kuće je počeo da se ruši.
– Ako ne popraviš taj zid – opomenuo ga je njegov sin – neki lopov će nam se uvući u kuću.
Isto mu je rekao i njegov komšija.
I, stvarno, te noći, lopov mu je ukrao veliku svotu novca.
Bogataš je pohvalio sina da je pametan, a komšiju je osumnjičio za krađu.
ČOVEK KOJI JE PRODAVAO ŠTITOVE I KOPLjA
U državi Ču je živeo čovek koji je prodavao štitove i koplja.
– Moji štitovi su toliko jaki da ništa ne može da ih probije, a koplja su mi toliko prodorna da ne postoji ništa što ne bi mogla da probiju – hvalio se prodavac.
– Šta bi se desilo kad bi svojim kopljem udario svoj štit? – upita ga neko dete.
Prodavac je ostao bez odgovora.
ZENG ŠEN I SVINjA
Jednog dana, kad je žena Zeng-Šena pošla na pijacu, njihov sin je kumio i plakao da povede i njega.
– Vrati se kući. Kad dođem, zaklaćemo svinju – reče mu majka.
Kad se vratila, zatekla je Zeng-Šena kako se sprema da zakolje svinju.
– Nisam mislila da je stvarno zakoljemo – bunila se – rekla sam, to, samo da bih ućutkala dete!
– Kako možeš da varaš dete?! – upita Zeng Šen. – Deca ne znaju odakle da počnu, imitiraju svoje roditelje i uče od njih. Kad varaš dete, učiš ga da laže. Ako majka prevari svoje dete, više joj neće verovati. Tako se ne vaspitavaju deca!
RECEPT ZA BESMRTNOST
Princu države Jan je jedan stranac rekao da može da ga učini besmrtnim. Princ je zamolio jednog od svojih podanika da nauči ovu veštinu, ali pre nego što je podanik bilo šta naučio, stranac je umro.
Princ se strašno naljutio i naredio da podanika ubiju. On nije video da ga stranac vara već je, zaslepljen njegovim lažima, naredio da ubiju pogrešnog čoveka.
To pokazuje da je princ bio glup.
Čoveku nije ništa važnije od sopstvenog života. Šta je za princa mogao da uradi stranac koji ni sam nije uspeo da ostane živ?
SUMNjA
Posumnjao jedan čovek da mu je komšijin sin ukrao sekiru. Posmatrao je momka kako hoda – baš kao lopov! Posmatrao mu je izraz – isti lopov! Posmatrao ga je kako govori – ma, pravi lopov! Ukratko, svi njegovi gestovi, sve što je radio, govorilo je da je on krivac.
Kasnije, kad je otišao na polje da kopa, pronašao je svoju sekiru.
Posle je sreo komšijinog sina i video da ni njegovi pokreti, ni izraz lica ne podsećaju na lopova.
SENICA I OGROMAN ROK
Nekad je živela ptica Rok. Leđa su joj bila velika kao cela planina Tai, a krila kao oblaci kad prekriju nebo. Kad je letela u visinu, dizao se kovitlac vetra i uvek bi preletela po 90 hiljada lija. Jednom, letela je na jug, prema Južnom okeanu.
– Gde li, to, leti?! – čudila se senica. – Ja se vinem u vis nekoliko metara, pa sletim i uživam u žbunju. Za mene je, to, sasvim dovoljno. Kud, još, može da se leti?!
Jeste li shvatili pouku?
KAKO SU DVA PASTIRA IZGUBILA OVCE
Dva dečaka, pastira, Gu i Zang, izveli su svoja stada na ispašu – i izgubila ovce.
Kad je gazda upitao Zanga šta je radio, ovaj mu odgovori da je čitao knjigu. Na isto pitanje, Gu odgovori da je igrao domina.
I jedan i drugi su izgubili ovce, a radili su različite stvari.
UČENjE
Igra mice je drugorazredna veština, ali da biste je naučili, potrebna vam je sva pažnja.
Kui, najbolji igrač mice u državi, imao je dva učenika. Jedan od njih se koncentrisao, samo, na ono što je Kui govorio, dok je drugi, mada je i on slušao učitelja, u isto vreme, razmišljao o divljim guskama na nebu i žudeo je da uzme luk i strelu. On nije naučio tako dobro kao prvi đak, ali to nije bilo zato što je bio manje inteligentan.
POMOĆ IZDANCIMA DA IZRASTU
Jedan čovek iz države Song je imao utisak da mu izdanci na polju sporo rastu, pa ih je svom snagom vukao… vukao… i vratio se kući sav iscrpen.
– Danas sam, baš, umoran – rekao je svojim ukućanima. – Pomagao sam izdancima da izrastu…
Njegov sin, otrča na polje i vide da su svi izdanci uništeni!
Mnogi ljudi bi voleli da pomognu izdancima da izrastu. Neki od njih misle da su svi napori besmisleni. Oni ne pokušavaju ništa, čak ih ni ne zalivaju. Drugi pokušavaju da im pomognu time što ih vuku. To je, još, gore.
ŠARAN U SUVOJ BRAZDI
Jednom Cuang Ci nije imao para, pa je otišao kod vladara, čuvara reke, da pozajmi žito.
– Sredićemo, to – reče mu ovaj. – Uskoro ću da skupljam porez od podanika s mog feuda, pa ću ti, onda, pozajmiti 300 zlatnika. Da li ti, to, odgovara?
Ogorčen Cuang Ci mu ispriča ovu priču…
– Juče, dok sam putovao, ovamo, začuo sam glas kako me zove. Pogledao sam unaokolo i ugledao šarana kako leži u jednoj suvoj brazdi, na putu. – Kako si dospeo ovamo? – upitao sam ga. – Ja sam stanovnik Istočnog okeana. Da li imaš bure vode da mi spasiš život? – Sredićemo, to – rekoh mu. – Uskoro ću posetiti prinčeve južnih država Vu i Jue, pa ću izdejstvovati da ti puste vodu iz Zapadne reke. Da li ti, to, odgovara?… Ali, šaran je bio strašno ogorčen. – Ne nalazim se u svojoj životnoj sredini i ne znam šta da radim – rekao je. – Jedno bure vode bi mi spaslo život, a ti mi daješ samo obećanja. Kasnije ćeš morati da me potražiš na ribljoj pijaci…
Šta mislite, da li je Cuang Ci dao pare?
. .
Izvor: https://zapametne.wordpress.
Priredio: V. V. M.
oOOo