Posetite Lisabon

Naš izbor – u BAŠTI BALKANA cvetaju svi cvetovi!

LISABON

SEĆAM SE LISABONA …

(Odlomak)

Lisabon – Mosteiro dos Jerónimos

Jedna od najlepših građevina u Lisabonu je Jeronimitski manastir (Mosteiro dos Jeronimo). Originana zgrada je napravljena po zahtevu Enrika Moreplovca (Henrique o Navegador). U njemu su boravii mnogi moreplovci poput Vaska de Game.

Novi manastir je izgrađen po naredbi kralja Manuela I koji je time želeo da proslavi povratak Vaska de Game iz Indije 1496 godine. Radovi su počeli pet godina kasnije, a završeni su nakon 80. Kako su se smenjivale glavne arhitekte tako su se menajli i stilovi.

Ulaz u crkvu je besplatan, a za obilazak ostatka manastira treba platiti 7€. U drugom delu manastira je i arheološki muzej s tim što se plaća posebna ulaznica od 6€.

Mosteiro dos Jerónimos

Toranj Belem

Na reci Težo, desetak metara od šetališta nalazi se toranj Belem (Torre de Belem) koji je nastao početkom XVI veka u portugalskom manuelskom stilu. Služio je za odbranu od napada sa reke. Četvorospratni toranj je visok trideset metara.

Belemski toranj i Jeronimitski manastir su istovremeno stavljeni na Uneskuovu listu. Ulaznica za oba zdanja je 10€.

Torre de Belem

Spomenik otkrićima

Nekoliko stotina metara dalje u pravcu ka centru Lisabona je neobičan spomenik Padrao dos Descombrientos posvećen velikim istraživačkim poduhvatima. Napravljen je na obali reke, na mestu sa koga su isplovljavale velike istraživačke ekspedicije.

Još 1939. godine su arhitekta Žoze Anhelo Kotineli Telom (Jose Angelo Cottinelli Telmo) i skulptor Leopoldo de Almeida došli na ideju da naprave privremeni spomenik posvećen velikim portuglaskim istraživačima za potrebe velikog Portugalskog sajma koje je održan u junu 1940. godine. Spomenik se, tri godine kasnije, urušio jer nije ima stabilnu konstrukciju. Portugalska vlada je 1958. donela odluku da se izgradi veliki spomenik te je isti brzo završen i inaugurisan 1960. godine.

Padrao dos Descombrientos

Gledano iz daljine, ima oblik broda. Sa istočne i zapadne strane su napravljene statute 33 najznačajnija istraživača poput Vaska de Game, Pedra Alvaresa Kabrala i drugih.

Prošetao sam se potpuno novom marinom u kojoj je usidreno stotine glisera i manjih jahti.

Most 25. april

Dva kilometara dalje, u pravcu centra Lisabona je most 25. April (Ponte 25. de Abril) koji neverovatno podseća na Golden Gejt. Nemaju ništa zajedničko osim što je ista kompanija, u San Francisku izgradila poznat most San Francisco – Oakland Bay Bridge. Most je otvoren za saobraćaj 1966. godine, a trideset godina kasnije je dodat novi nivo preko koga prelaze vozovi.

Ponte 25. de Abril

Posle višesatne šetnje Belemom, lokalnim vozom sam se uputio u centar do stanice Kaš do Sodre (Cais do Sodre) koja je ujedno i početna stanica zelene metro linije. Brzo je naišla kompozicija te sam prešao u drugu na stanici Alameda te sam za dvadesetak minuta bio na železničkoj stanici Oriente.

Oriente

Stanica je, za svetsku izložbu Expo 1998 je urađena po planovima čuvenog španskog arhitekte Santjaga Kalatrave. U podzemlju je stanica metroa, u nivou prizemlja je autobuska stanica, a na prvom spratu železnička. U sve to je nekako uklopljen i veliki šoping mol. Avenija kralja Žoaoa II (Av de Bom Joao II) razdvaja stanicu od šoping mola Vasko de Gama.

Ceo kompleks nosi naziv Park Nacija (Parque das Nacoes). Čine ga ogromna koncertna dvorana Atalantic Pavillion, sajamske hale, lisabonski akvarijum, marina i 145 metara visok toranj Vasko de Gama. Od početka parka pa sve do tornja se prostiru visoki stubovi koji nose žičaru.

Park Nacija – Lisabon

Iz modernih kabina može da se posmatra čitav kompleks sa jedne strane i najduži most u Evropi sa druge. Naziv mosta dugog 17 kilometara nikada ne biste pogodili. Sam most Vasko de Gama je dug 829 metara dok ostalu dužinu čine vijadukti i prilazni putevi. Interesantno je da je gradnja trajala samo 18 meseci, do 29. marta 1998 godine. Ni grad, a ni država nisu platili ništa već je sve troškove snosio privatni konzorcijum. Prelaz preko mosta automobilom se plaća 2,4€, a najveći kamioni moraju da plate 10,8€. Zanimljivo je da se mostarina plaća samo u pravcu Lisabona.

Celodnevna šetnja lisabonskim kvartovima

Sledećeg dana sam se opet šetkao po centru grada. Na kraju ulice Vitorija (Rua de Vitoria) nalazi se metro stanica Baixa – Chiado. Ima dva izlaza odnosno ulaza jedan je u Baiši a drugi u Kjadu. Lokalci često koriste duge pokretne stepenice kako bi lakše prešli veliki uspon. Tako sam se i ja bez trunke znoja se našao na frekventnom Kamueš trgu (Largo de Camues). U blizini je velika barokna crkva Loreto (Igreja do Loreto).

Sporednim uličicama sam nekako stigao do parka Miradouro de Santa Caterina. Na kraju parka je vidikovac sa koga je reka Težo, kao na dlanu. Nastavio sam da uživam u prelepim prizorima i nekako sam stigao do trga Rato. U blizini je poslovni centar Lisabona. Posle tridesetak minuta pešačenja stigao sam do parka Edvarda VI na kome je još jedan vidikovac ali ka centru grada.

Miradouro de Santa Caterina

U aveniji Fonter Pereira de Melo, blizu pozorišta Villaret (TeatroVillaret) se mogu videti dve velike napuštene zgrade koje su ukrašene grafitima. Nisam uspeo da nađem više podataka o njima ali ih svakako treba videti.

Spustio sam se do velikog kružnog toka i nastavio dalje ulicom Rodrigo Rodrigez Sampaio, koja je palelna sa avenijom Liberdade, sve do Rosia. Ceo potez koji ima oko dva kilometara sam prešao za dva sata. Zavirio sam u svaku ulicu koja mi se učinila interesantnom.

Vožnja tramvajem broj 28

Posle ručka sam prvo skočio do Belema kako bih još jednom jeo pašteiše. Ovaj put nije bilo nikakvog reda ali je bilo nemoguće naći slobodan sto. Posle još jednog kalorijskog šoka vratio sam se do Komersio trga i nastavio dalje, do Alfame. Kod katedrale sam ušao u čuveni žuti tramvaj broj 28. Podseća na Kalifornijski samo po konstrukciji.

Žuti tramvaj 28 u Lisabonu

Kabina za putnike izgleda isto kao i pre sto godina dok je vozačima omogućena kompjuterska kontrola. Za vožnju važi kartica kao i za sva prevozna sredstva (osim za vozove). Vožnja uskim uličicama je veoma uzbudljiva i zanimljiva kada vagon nije pretrpan turistima.

Izleti iz Lisabona

U okolini glavnog grada Portugalije se nalazi desetine mesta vrednih posete. Na prvom mestu je Sintra poznata po velikim dvorcima. Treba skočiti i do Eštorila i Kaškaiša, Evore, kao i do Tomara poznatog po srednjevekovnom templarskom manastiru.

Zamak Sintra

Jedan dan sam proveo tako što sam rano ujutru otišao vozom u Sintru. Posetio sam četiri zamka i negde oko 14 h sam se autobusom preko rta Roka (Cabo da Roca) uputio u Kaškaiš. Par sati sam obilazio to mestašce i pešačio do Eštorila. Lokalnim vozom sam se uveče vratio u Lisabon.

Skoknuo sam i do Tomara na jedan dan. Želeo sam da vidim i Evoru ali je železnički saobraćaj bio obustavljen zbog obnove pruge.

Kasno sam saznao za autlet park pod nazivom Freeport. Nalazi se tridesetak kilometara južno od centra grada. Može se pazariti firmirana roba po veoma povoljnim cenama.

Sledećeg dana sam brzim vozom, sa stanice Santa Apolonia otišao u Bragu. Lisabon je zaista prelep i ne uzima energiju kao drugi veliki gradovi poput Barselone ili Pariza jer nema tako velikih gužvi i tenzija.