ZORAN MILIVOJEVIĆ: RODITELJSKI AUTORITET
Roditeljski autoritet je nešto što grade roditelji u relaciji sa detetom. Horizontalan ili vertikalan autoritet i autoritativnost roditelja i dece
Jedan od problema savremenog vaspitanja dece je što deca ne usvajaju autoritet od roditelja i odraslih koji treba da im služe kao model ponašanja i da ih socijalizuju. Odnos prema autoritetu se izgrađuje u primarnoj porodici iz koje dete kasnije kreće u školu gde na učitelja prenosi prethodno izgrađen odnos prema autoritetu.
Kako izgraditi roditeljski autoritet i kako vaspitati dete
Kriza autoriteta…
Ono što je na prvi pogleda jasno kad posmatramo roditelje koji pokušavaju da vlastitu decu podižu na „savremen” način je da izbegavaju da se prema deci postave kao nadređeni, kao autoritet. Izbegavajući vertikalan odnos, postavljaju se u jednakopravan, horizontalan odnos s detetom pokušavajući da mu budu najbolji drug ili drugarica. Ovi roditelji ne uče decu kako da se zdravo podrede. Zbog tog ova deca dobro funkcionišu ukoliko je odnos horizontalan ili ukoliko oni izdaju zapovesti i čija se volja poštuje.
Krizi roditeljskog autoriteta su doprinele savremene teorije vaspitanja koje su podstakle roditelje da razviju odbojnost prema poziciji nadređenog. Dok su se nekad deca plašila da roditelji ne prestanu da ih vole, savremeni roditelji se plaše da će deca prestati da ih vole ukoliko budu previše zahtevni ili „naporni”.
Odnos gospodara i roba…
Krizi autoriteta je doprinelo i nerazlikovanje između dva bliska pojma s potpuno različitim značenjem: autoritativnosti i autoritarnosti. Dok je autoritativan onaj ko ima autoritet kom se autoritet priznaje, autoritaran je ko se slepo podređuje nadređenima, a od podređenih zahteva istu takvu slepu poslušnost. Nerazlikovanje ova dva pojma je dovelo da mnogi autoritet povezuju s odnosom gospodara i roba.
Da bismo autoritet ispravno shvatili, treba se vratiti samoj reči koja dolazi od latinskog glagola augere – povećati, uvećati, razviti, obogatiti. Isto poreklo ima i reč autor, onaj koji stvara, tvori, dodaje neku novu vrednost. Roditelj je arhetipski autoritet, upravo što hrani dete, odgaja ga i pomaže mu da raste i odraste. U etimološkom smislu i naše reči vaspitanje (od pitanje, hranjenje, gojenje, danas sa značenjem hranjenja na silu, posebno životinja: „pitanje gusaka”) i odgajanje (od gojiti) takođe imaju značenje uvećavanja i podsticanja razvoja.
Moderna neodgovornost…
Tim što su „savremeni” roditelji masovno abdicirali iz pozicije nadređenog, starijeg, onog ko povremeno zapoveda, vlastitu decu su lišili mogućnosti da izgrade pravilan odnos prema autoritetu i razviju sposobnost zdravog podređivanja koje se nalazi, prema Frojdu, između slepe pokornosti i stalnog buntovništva. Uzrok za „alergiju” mlade generacije prema autoritetima u školi, na ulici i društvu, treba tražiti u „spljoštenim” porodicama iz kojih izvire. Zato se ne treba čuditi mišljenju da se vaspitanje bez autoriteta može shvatiti kao moderan način neodgovornog roditeljstva.
Izvor: Politika.RS
Priredio: V. V. M.
oOOo