Barbara
Sećaš li se, Barbara, padala je kiša, neprestana,
nad Brestom, tog dana… a ti si išla, nasmejana!…
pokisla, ozarena, očarana!… pod krupnim kapima kiše…
seti se, Barbara…
sretoh te u Ulici Sijama,
smejala si se… i ja sam se smejao,
sećaš li se, Barbara?…
Nisam te poznavao, nisi ni ti mene,
sećaš li se, sećaš li se tog dana –
i ne zaboravi ga!…
Jedan čovek ispod neke kapije, zaklonjen,
viknuo je tvoje ime, Barbara, –
a ti si potrčala, njemu, po kiši,
pokisla, ozarena, očarana –
i bacila si mu se u zagrljaj¨!
Sećaš li se, Barbara, –
ne ljuti se što ti kažem ti
jer to kažem svakom kog volim –
pa, čak, iako ga ne poznajem…
Sećaš li se, Barbara… i ne zaboravi, nikad,
tu kišu tako bledu, i tako srećnu,
tu kišu nad morem, nad arsenalom,
nad brodom iz Cezana…
Oh, Barbara,
velika je svinjarija taj Rat… i šta je s tobom
sad –
pod kišom od gvožđa, vatre, čelika, krvi…
A onaj koji te je stezao u zagrljaju, zaljubljeno –
da li je umro, nestao il je još živ?…
Oh, Barbara,
još uvek kiša pada nad Brestom kao što je padala
nekad.
Ali nije to isto – jer sve je porušeno.
To su, samo, posmrtne kapi kiše, užasne i očajne…
A nije ni onaj potop kiše, gvožđa, čelika, krvi –
već, prosto, kiša iz oblaka koji nestaju kao psi,
kao psi koje donosi vodena struja iz Bresta,
da istrunu negde, daleko, vrlo daleko od Bresta,
od kog nije ostalo ništa…
Video-prilog
„Seti se, Barbara…“ Predrag Damnjanović, trajanje: 4:23 minuta
Klikni, dole:
__________
Žak Prever je rođen 4. februara 1900. u Nejiu na Seni, pariskom predgrađu na ivici Bulonjske šume, od oca Andrea Prevera i majke Sizane Prever rođene Katis… Porodica ima finansijske teškoće: sele se u Tulon, pa se opet vraćaju u Pariz. Stalna preseljenja, promene škola, oskudica i Prvi svetski rat – utiču da Prever zauvek napusti školovanje i od svoje petnaeste godine, radi, povremeno, razne fizičke i kancelarijske poslove… Služi vojsku u Linevilu, u Loreni gde upoznaje Iva Tangija, budućeg velikog slikara nadrealizma, i u Carigradu gde upoznaje Marsela Dijamera… Po povratku u Pariz, trojica prijatelja stanuju, zajedno… Godine 1925, Prever se venčao s prijateljicom iz detinjstva Simon Dijen. U njihovoj kući, na Monparnasu, okupljaju se: Breton, Desnos, Aragon, Pere, Keno… i drugi nadrealisti, a domaćini su: Tangi, Prever i Dijamel sa svojim suprugama. Trojica prijatelja odlučuju, da se priključe nadrealističnom pokretu (1925)…
Preverova saradnja s nadrealistima, trajala je sve do razlaza s Bretonom 1928… Od 1930, zajedno s mlađim bratom filmskim režiserom Pjerom Preverom, radio je na ostvarenju nekoliko filmova: kao glumac, asistent i scenarist; kasnije je pisao scenarije i dijaloge za Renoara, Karnea, Gremijona, Kajata, Otan-Laru… i druge režisere… Tridesetih godina, Prever je počeo da piše i za kabaree, kafe-teatre i avangardne pozorišne trupe: kraće drame, monologe, horske resitale i šansone… Sarađuje s kompozitorom Žozefom Kozmom i pozorišnom grupom „Oktobar“… Godine 1946, rodila se Mišel, kći Žaka i Žanine Prever… Do smrti, 11. aprila 1977, objavio je više zbirki pesama i knjiga.
Izvor: http://one.ekof.bg.ac.rs, http://sr.wikipedia.org
Priredio: V. V. M.
oOOo