Поглед на Суву планину из Ниша
Стојан Богдановић
ПОМАГАЈ, ГОСПОДЕ, АКО БОГА ЗНАШ!
За В. С.
Како сам растао планина се смањивала
А Трем се успињао,
Једног момента смо изравнали рачуне,
Oсећао сам се као Бог
Између Суве планине и Бабичке горе.
Иначе сува је само са једне стране,
Злобници не мисле тако,
А ми им не завидимо на мишљењу.
За нас је она само планина,
Остало зовемо вис, брдо, чука, бучје,
Па свему томе додамо још понеку реч као, мали,
велики, доњи, горњи, или име неког нашег познатог
човека или разбојника.
Она има Трем, има Стол, има Соколов камен, све има
Има реке, потоке, урвине, долине, дел овај, дел онај,
има курјаке, има медведе, има славује, јаребице,
шеве, има сенице, има чешљугаре, кукавице, свраке,
вране, врапце, има, има…
За Столом седимо са Богом,
Мезетимо и разговарамо,
Како је било у протеклим ратовима,
Ко је све умро између две славе,
Где су се одселили ти и ти,
Где су наше одиве?
Помаже Бог!
Наздрављамо,
Пијемо,
Богме и напијемо се,
Он се некако нечујно искраде,
А ми се чудимо,
Где смо то били
И како сада без мердевина да сиђемо на земљу?
Помагај, Господе, aко Бога знаш!
Илустрација: http://ekospark.com/eko_turizam/suva_planina_02/suva_planina_trem_sokolov_kamen_mosor_01.html
Сачуваћу:
Стојан Богдановић
Понедељак, 15. децембар 2014, 8:17
Ова песма је настала као одговор на Вашу објаву,[1] и Вама је посвећена.
Дакле, Ваша је.
Ово је коначна варијанта, можете је употребљавати, а можете је и заборавити.
По вољи.
Срдачни поздрави из Ниша.
[1] Стојан Богдановић, Трем / Са Трема на Сувој планини види се цела Србија, Башта Балкана – Култура, 12. децембар 2014.
Коментар/одговор/песма настала је 13. децембра.
Захваљујем песнику Богдановићу за Велику Песму коју ми је посветио.
Веселинка Стојковић