ДАЛЕКА СИ
Шуми
тамно лишће,
лепршају крила
гиздавих,
хитрих сенки,
неко
тихо дозива,
шири се
опојна магија,
у тами скривена,
сребрећ‘ пропланке,
љубавница
шумског бога
заносно игра,
пуни су пехари,
летња ноћ траје…
…сред ништавила.
Муњевито
мину
сјај тамног сребра,
утихну
умилни глас
скривених
ноћних вила,
расу се пепео
последњег благослова
драгој лудости
никад досегнуте,
свеобухватне
страсти.
Дођи!…
…далека си…
Друго време
равнодушно жубори.
Дух ништавности
хуји
празним
одајама срца.
Мукли тајац
дубоке воде:
више те,
недостојан,
не разумем.
Љубомир Вулићевић