ДУШИ
Ако
замислиш
смрт Сунца
тешко ћеш
оболети,
путоваћеш дуго,
моја
понорнице,
кроз пределе
оштре
и голе.
..Борићеш се
са демонима
мрака,
сањати путовања
јужним острвима,
у круг ређати
смрзнуте снове
Мрзло време
стоји.
На завејаним
путевима
жеже сенка
мртвог Сунца.
Па ко то
уместо мене
дозива,
и моли
и нада се?
О,
да ли ће
икад стићи
први цвркут,
шŷм усплахирене,
ојужене
моравске воде,
тихи жамор
топлих бића
у кули
пробуђеног живота.
Вођена
невидљивом
руком,
следиш танку,
прозрачну нит
којом ћеш,
можда,
поново узлетети
међу Сунчева бића.
Љубомир Вулићевић