10 najboljih recepata za specijalitete i jela za svaku priliku

 

10 NAJBOLJIH RECEPATA ZA SVIH DANA I NOĆI

Izbor od deset recepata specijaliteta i jela koja su evergrin kulinarski specijaliteti i koji se rado jedu

 

Koje uslove kulinarski specijalitet treba da zadovolji da bi poneo titulu najboljeg svih vremena? Da li je, to, možda,  jednostavnost, specifičan ukus ili prefinjenost zamisli? I da li, uopšte, može da postoji, samo, jedan koji bi neko, po nekom kriterijumu, proglasio za najbolji?… Pa, teško da bi, to, moglo… zato, evo deset – a da li su, baš, oni najbolji… ocenite, sami… I, da, svakako, o ukusima se ne  raspravlja…

Verovali ili ne, jela koja se danas smatraju specijalitetima i nalaze se na jelovnicima najpoznatijih svetskih restorana, uglavnom su, nekad, bila – omiljena narodna jela! To je,  uglavnom, slučaj sa slanim jelima italijanske, španske i francuske kuhinje. A kakva su, to je za pamćenje!…

Druga vrsta jela, na primer, slatki specijaliteti, popularnost su stekli na samom početku jer su pripremani za neku poznatu ličnost iz bliže ili dalje istorije. Mnogo je takvih slučajeva kad se njihova slava pročula zbog njihovog imena ili neke situacije u kojoj je taj specijalitet izronio. Uživajte u izboru…

Burgundijska junetina …

Tradicionalno franskusko jelo koje se priprema s crnim vinom iz Burgundije, belim i crnim lukom i pečurkama. Od jednostavnog seoskog francuskog gulaša, jelo je dospelo na meni haute cuisine (visoke kuhinje). Recept možete pogledati ovde.

Biftek Stroganov …

Neobičan naziv – po imenu – ovog fantastičnog jela još čuva i priču o njegovom poreklu. Jelo je popularno širom sveta i ne postoje cenjeniji restorani ili hoteli koji ga nemaju na redovnom meniju. Kreirano u vreme ruske imperije, jelo se selilo kako su se selili diplomati i stizalo na stolove od Kine do Amerike. Napravite ga i pogledajte u čem je tajna. Recept pogledajte ovde.

Coq au vin …

U slobodnom prevodu ovo jelo egzotičnog naziva, zapravo, znači petao u vinu. Reč je, pogađate, o živinskom mesu koje se priprema s vinom i povrćem. Svaka oblast u Francuskoj ima svoj naziv za ovo jelo koji se menja u odnosu na vrstu vina koje se koristi. Legenda kaže da su Gali ovim jelom dočekali Julija Cezara, i da je,  to, postalo obavezno jelo koje se služilo svaki put kad je dolazio u Francusku. Ko zna, možda je zbog njega i dolazio! Ako želite da se oprobate u pripremi ovog jela, a da ne odete u Francusku, recept ćete pronaći ovde.

Pica Napolitana …

Ovo je najjednostavnija i najsavršenija od svih pica koje ste, ikad, pripremili. Njena izuzetnost je, možda, upravo, u  kristalno čistoj jednostavnosti, mada je, priznajemo, nije lako napraviti. Iako je pica jedno od najstarijih italijanskih jela, stvorena je u Napulju tek na kraju XIX veka. A kako? Pa, bila je poklon kraljici Margareti – servirana je u bojama italijanske zastave (crven paradajz, bela mocarela i zelen bosiljak). Pripremite je prema receptu.

Sufle s čokoladom …

Lep, nema ko ga ne voli. Ovaj slatkiš je, skoro nemoguće, dobro napraviti iz prve, ali, ne posustajte. Hrskav, spolja, a mek, tečan, iznutra… sufle se smatra vrhuncem veštine pripremanja slatkiša! Postoje nekoliko varijacija za pripremu, a mi vam nudimo provereno dobru, ako vam ne uspe iz drugog, uspeće iz trećeg pokušaja: zahteva pažnju i tačnost. Recept ćete naći ovde.

Bečka šnicla …

Šnicla je tradicionalno nemačko/austrijsko jelo koje se pravi od tankih šnitova mesa, uglavnom svinjskog, pa zatim pohovanog u jajima i prezli. Već vekovima se vodi istorijska debata o poreklu ove šnicle, ali je sigurno da se jela na dvoru Habzburga u XV veku. Verujemo da svi znaju kako se pravi, ali dajemo recept za mlade domaćice koje, tek, treba da usavrše tehniku.

Bolonjeze sos (Ragu alla Bolognese) …

Ovaj jednostavan i omiljen sos, nastao je u oblasti Bolonje  gde ga, najčešće, zovu, samo, ragu. Datira s kraja XVIII  veka, iz malog mesta Imola, blizu Bolonje. Pretpostavlja se da je sos izvorno iz naroda jer ne postoje zapisi da ga je patentirao neki od kuvara tog doba. Sos je, prvobitno, bio prelivan preko taljatela, a ne preko špageta kao danas. Od  njega su pravljene lazanje ala bolonjeze, jelo koje mi danas zovemo samo lazanje. Iako je originalan recept za sos pretrpeo mnogo izmena tokom vremena i usavršavao se u skladu s drugim nacionalnim kuhinjama širom sveta, oprobajte ovaj recept, a ukus obogatite maštom i kreativnošću.

Tatarski biftek …

Nemojte da vas naziv ovog neobičnog specijaliteta prevari, pa da pomislite da se radi o komadu mesa pečenog sa začinima. Tatarski biftek je, zapravo, namaz od goveđeg mesa koji korene vuče iz daleke prošlosti. Tatari su komade mesa stavljali pod sedlo gde se meso usled pritiska i konjskog znoja (soli), gnječilo i pretvaralo u meku smesu. Danas se ovaj specijalitet drukčije pravi, a ovde možete pogledati kako.

Torta Esterhazi …

Torta je španska reč koja danas ima veoma široko kulinarsko značenje. Izvorno ona predstavlja ravan, tanak i okrugao hleb, a pojavljuje se, čak, i u španskom prevodu Biblije. Svakako, kad kažemo torta, mi mislimo na nebrojeno mnogo ukusnih savršenih slatkiša među kojima je najinteresantnija torta Esterhazi. Ova fantastična poslastica, zaostavština je čuvene plemićke austro-ugarske porodice Esterhazi. Torta je posebna što se testo pravi bez imalo brašna. I, drugo, što je prekrivena karakterističnom mrežom od topljene čokolade. Za recept, kliknite ovde.

Sendvič …

Sendvič je najpoznatiji kulinarski domet svih vremena i, slobodno možemo da kažemo, najpoznatije jelo svih vremena. Reč je o dva parčeta hleba između kojih se nalazi nekakav nadev. Istorija je zabeležila da se na ovakav način hrana pripremala još u starom veku i da su to radili, uglavnom, putnici kad pođu na dalek put. Međutim, reč sendvič tad nije postojala. Etimološko značenje reči, krije se u legendi koja ima nekoliko verzija. Izvesni Džon Montagu, 4. erl od Sendviča (oblast u V. Britaniji), voleo je dugo da se karta. Kako bi, s vremena na vreme, i ogladneo, nije želeo da masti karte pa je tražio da mu obrok oblože komadima hleba. Druga priča kaže da je isti taj džentlmen voleo dugo da jaše. A, kako je bio vlastelin i imao mnogo zemlje, kad bi pošao od kuće, ne bi se vratio po čitav dan. Tad mu je bilo jednostavno da ručak ponese sa sobom, ali tako da može da jede i dok jaše. U svakom slučaju, njegovo ime je zabeleženo u nekom engleskom žurnalu iz tog doba kao zanimljiv primer, pa je ostalo sačuvano do današnjeg dana. O sendviču, pogledajte ovde.

Ima li deset?… Da nismo preterali?… U redu… onda, prijatno! Zdravi i živi bili… i opet ogladneli!

Priredio: V. V. M.

oOOo