VOSTAĆE SERBIJA
Postoji tajnovita paralelna stvarnosti u kojoj neki nepoznati Srbi žive i spremaju se za iznenadjujući napredak Srbije u budućnosti
Da li je moguć napredak Srbije? Da li dolazi bolja budućnost Srbije?
O da, vrlo je moguća lepša budućnost Srbije i dešava se skriveno iza vaših očiju, verovali vi ili ne. Kaže jedna popularna poslovica da je noć najtamnija upravo pred svitanje, pred izlazak sunca i dolazak svetlosti. Tako je i sa Srbijom, dok vi mislite da je sve crno i mutno, glibavo i mučno, Gospod je naumio nešto drugo sa Srbijom, što vi ne vidite. U Apostolskim poslanicama je napisano da tamo gde je najveće zlo, tamo uvek bude i najveće dobro. Tako je i u Srbiji i medju nama.
Da li je moguć napredak Srbije a da ga mi ne vidimo?
To što vi ne vidite napredak Srbije koji dolazi i što ćete se iznenaditi odakle dolaze ti mladi i talentovani ljudi koji nas guraju napred, stvar je pre svega vaše verske neobrazovanosti i ateističke ideologije, misli bazirane na materijalizmu, nauk koji ste usvojili za svoj mentalni credo. Verujete samo u materijalno, ne razumevajući da je duhovno iznad materijalnog. Jer, materija samo ispunjava zapovest duhovnog sveta, uobličava zamisao, ideju, kako je još mudri Platon to spoznao i pisao. A i kada verujete u duhovno, često verujete pogrešno, lakomisleno i naivno verujući u paganske predstave sveta, verujete u nebeske arhitekte, antičke i egipatske bogove i boginje, staroslovenske bogove, verujete u nekakvu majku prirodu i oca kosmosa, verujete u duhove i satanske sile, kao što ljudi veruju i u mnoga druga sujeverja. Zbog toga vas muke i spopadaju.
Sve muke koje Gospod šalje na nas je zbog naših greha, zbog našeg pogrešnog mišljenja i delanja, zbog naše pogrešne vere. Muke i patnje su uvek sredstvo kojim nas Gospod podseća da On postoji, kojim nas suočava sa prolaznošću materijalnog i samog života, ali malo ko to shvata. Svi samo slepo jure dalje kroz život prizivajući zabavu, bogatstvo, jelo, slavu, seks, da svaki dan žive u svakom zamislivom dobru. Jurite i dalje, spotičite se, ljutite se, mučite se, gnevite se, niko vam nije kriv, niste potražili bolje, ne verujete u Jedinog Boga istinitog već verujete u bogove novca i osvete.
Oni pravednici koji su našli pravi put i koji žive pobožno i bogougodno, njih Bog čuva i neguje za vreme kada će oboriti sve one bezbožnike i bezakonike koji nisu poštovali Božje zapovesti, nego su samo slepo jurili kroz život vodjeni satanskim zavodjenjima. Uvek se to desi. Kroz velike i male pojedince Bog pokaže svoju volju – velike i gorde unizi, male i skromne uznese i proslavi. A nas ostale pušta da živimo po meri svojih uverenja i sujeverja, u društvu koje je zbir svih naših dobrih i loših dela. Kad postanemo svi malo bolji kao ljudi i država će tada početi da biva bolja. Kada zbog naše dobrote Bog na čelo Srbije postavi svog pomazanika, tada će nam biti najbolje.
Uvek je tako bilo i biće. Zato Gospod čuva svoje nasledje i one osobe kojima je namenio istorijske uloge i duhovni značaj koji traje kroz godine i generacije, one ljude koji menjaju sliku sveta i ljude na blagotvoran način. No, da bi sačuvao takve osobe od zla i mržnje ljudi i duhova, Bog ih čuva u tajnosti i sigurnosti. Oni mirno rastu i uzrastaju do veličine koja će zasijati kada im vreme dodje. Oni su skriveno blago koje će omogućiti napredak Srbije. Seme je posejano, seme je proklijalo, seme raste ispod zemlje i lagano se razvija i kada dodje vreme žetve, samo ćete se čuditi. Zato nije na nama da se jedimo, da se gnevimo, da osudjujemo i mrzimo svoj narod i zemlju u kojoj živimo, naše je da se za svoju zemlju molimo, da Gospodu uputimo molitvu da spase narod i zemlju, da poseje svoje seme medju nama, grešnim korovom koji iscrpljuje ovu svetu zemlju.
Mi živimo u prelepoj zemlji, medju srdačnim i zanimljivim ljudima, a loše nam je. Mnogi beže iz zemlje a još više njih priželjkuje odlazak. Misle da je tamo napolju mnogo bolje jer je ovde sve gore. Ovo što danas gledate u Srbiji je satanski ples raznoraznih paganskih sila i ljudi, koji plešu svoje mračne i sujetne igre moći i beščašća. Naša kulturna, naučna i politička elita je mahom paganska i ateističko jakobinska, vladaju nama i naturaju nam obezbožen svet relativnog morala. Zato se loše živi, jer je to podloga za greh i nepravdu svake vrste, beščašće koje ovde brzo buja. Videli ste, na primer, kako su se borci za demokratiju i pravedni borci za ljudska prava prodali za šaku eura i stolicu, kako su nekada veliki nacionalisti izdali svoj narod i spremaju izdaju Kosova, videli ste kako korupcija i nemoral hvataju sve one koji su se veličinom ličnom dičili. Vidite kako smo kvarljiva roba. Svaki dan gledate kako nas naši truju lošom hranom za dušu i telo. Oni koji to ne vide, za sva zla optužuju spoljne neprijatelje, ne vide da smo mi krivi što smo dopustili da zlo caruje i vlada.
Ali Bog voli nasledje svoje medju nama i pravoslavni narod svoj, male ljude koji mu se tiho u tišini i senci mole. On ih čuva i prekriva nevidljivim pokrovom. Sprema tiho i nevidljivo svoje pravedno nasledje i budući napredak Srbije koji će nas sve iznenaditi. Živeći u našim svakodnevnim rutinama i komšijskim pričama, ne vidimo dalje od nosa, a niti možemo da zamislimo da se negde odigrava neka druga i lepša stvarnost. Sve mislimo da ovde ništa i niko ne valja, jer mi vidimo samo ono što mislimo. A mislimo loše o svojoj zemlji. Mislimo loše jer smo bremeniti grehom. Osudjujemo svoju rodnu grudu i gnušamo se svega oko nas što nam nije po volji. Živimo u grehu osudjivanja pa nam Gospod i ne dopušta da vidimo neku drugu stvarnost, neke bolje i plemenitije ljude. Čuva ih od nas grešnih.
Ko ne razume o čemu pričam, neka ode u crkvu nedeljom ili za velike praznike. Videće tamo neke čudno normalne ljude, mlade, zrele, stare. Ljude koji su čestiti i moralni, pošteni i dobri. Ljudi koji nose napredak Srbije. Baš kao što se i velika Rusija digla iz pepela, jer se Crkva preporodila i stvorila masu pobožnih i vrednih ljudi, tako će dići Gospod Bog i tvrdoglavi narod srpski. Istorija će pokazati.
Š.V.
Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.
1 I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.
2 I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.
3 I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.
4 I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;
5 A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.
6 I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.
7 A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.
8 A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.
9 Ko ima uši da čuje neka čuje.