Gluvo doba – Strah od života i prelomna tačka

 

TAČKA PROMENE

Strah od života i od nepoznatog mnoge ljude opterećuje i sputava, provode život u strahu. Kad nastupa prelomna tačka da se živi vedrije. Mirnije i lepše

 

Desi se ponekad svakome od nas neka prelomna tačka koja nas uputi u nekom neverovatnom pravcu u životu. Bilo da sve podje po dobrom, bilo da sve podje po zlu. Kada krene po lošem, onda se kaže da je neko u spirali pada. Kako pojedinac, tako i društva imaju tačku promene, jednu prelomnu tačku posle koje sledi niz povezanih dogadjaja. Većinu ljudi ali i društvo u celini vodi strah, strah od života samog i neizvesnosti koju taj život donosi.

Oslobodite se tog straha. Plašite se nečeg mnogo većeg!

Mnogo lako je reći ali je mnogo teže učiniti, osloboditi se straha. Svi smo naučeni da budemo na oprezu, da promišljamo, računamo, predvidjamo i planiramo, to je valjda ljudski. A sećamo se i svih onih kazni i packi koje su nas sačekale kada nismo bili uočili problem u najavi koji nas je kasnije sustigao. Otuda su ljudi stalno na oprezu, pa onda i u strahu, valjda od postanka i borbe za život u surovoj prirodi. Društvom i ljudima vlada strah od života koji je nepredvidljiv. Vlada briga šta će biti sutra, prekosutra, nakosutra, da li će biti para, hrane, zdravlja, sreće, ma da li ćemo biti živi uopšte, tolika je to briga! Mada se mrtvi ne brinu ni o čemu, živi se brinu i strahuju za svaku sitnicu.

A vera pravoslavna nam kaže drugačije: „Predaj brigu Bogu. Živi kako te On vodi i budi vedar.„

Lako je to reći, mnogo lako, teško je to primeniti. Baš kao i one floskule „oslobodi se straha“, što razne sekte i jeresi stalno ispiraju svojim sledbenicima da veštački dodju do nekog stanja mira. Cela psihologija i psihoterapija, farmacija i niz terapeutskih metoda su izgradjeni na lečenju i suspenziji straha i briga. Pa ipak, do dana današnjeg najbolji lek za strah i brigu kod većine sveta je jednostavan – zabava. Udri brigu na veselje!

Otuda toliko želje kod ljudi da se zabavljaju i provesele, da bi zaboravili na brige i strah od života. To je klin kojim se drugi klin izbija, ali na žalost oba ostaju duboko zabijena u dušu i telo naše, i bole. Niti nam strah pomaže, niti nas zabava oslobadja trajne unutrašnje teskobe. Zabava je zaborav i ne traje dugo, to je opijum za mase, da karikiramo jednog nekada popularnog mislioca.

A onda vam se desi tačka promene u životu. Nešto vas prelomi, nešto vas unutar duha okrene u sasvim drugom smeru. Samo se desi i vi se više ne brinete ni o čemu posebno, strah od života je nestao, vama vlada vedrina dok ste okruženi namrgodjenim i namćorastim ljudima oko sebe. Ta prelomna tačka dolazi kroz vašu upornu molitvu i jevandjeoski život, kada blagodat Svetog Duha dovoljno očisti vašu dušu da možete da osetite prisustvo Boga, Njegovu egzistenciju, kada postanete sigurni da je On prisutan, sveprisutan. Tada svi demoni iz vas koji su zaslužni da ste u brizi i strahu, da ste manijakalni ili depresivni, koji vam stalno nameću misli straha, brige, gneva, osudjivanja, pesimizma, oni odstupaju od vaše duše i ona počinje da vidi svet onakvim kakav jeste, bez iluzija, predrasuda, opsesija, duhovne magle.

Tada ulazi mir u dušu vašu i um vaš, tada ono što pravoslavni starci nazivaju smirenoumlje postaje stanje u kojem boravite. Tada postajete laki iznutra i smireni umom i srcem, sve brige Gospodu predajete. I idete kroz život lako, zlatnom stazom sredine i mira. Oko vas se ništa nije u medjuvremenu promenilo, ali vi ste se promenili, poverovali ste istinski u Boga, i sada On poravnava puteve vaše, otklanja nevidljivom rukom prepreke, vodi vas tamo gde niste ni planirali a ni zamišljali da idete. Tada On počinje stvarno da vas vodi, jer ste rekli i što je još važnije, prihvatili u svom duhu ono što Sveti oci pravoslavlja stalno ponavljaju: Neka bude volja tvoja Gospode!

Kada bi znali kako je to lako i smireno stanje! To je sloboda o kojoj sveti starci govore – ne moja volja (ljudska), nego Tvoja volja Gospode (božanska) nek me vodi! Ništa više ne planirate ozbiljno, ne zamišljate, ni umišljate, svet ne spasavate, a svet vam se daje na dlanu, onoliko koliko vam treba za vaše dobro, ni više a ni manje, jer Bog pravedno meri i vaga i svakome daje po meri. Ta prelomna tačka potpuno menja vaš život. On spolja naizgled ostaje isti, sve obaveze koje imate ostaju i dalje, sve uloge koje imate u društvu i porodici nastavljaju se po starom, svet ide svojim tokom i vi ste u njemu, radite kao i pre ali u svojoj duši vi ste u Bogu i u vama vlada mir. Postajete smireniji, trpeljiviji, milosrdniji, svesniji svojih grehova i grehova sveta, razumniji i mudriji, i sada ste, gle paradoksa, još oprezniji nego ranije, ali ne prema životu i nepoznatom, nego prema Bogu, jer shvatata Božije zapovesti i zakone, dobili ste mudrost svetih a izgubili znanje i mudrost ludih ovoga sveta. Taj oprez i strah su sada od toga da ne uvredite Gospoda svojim grehom i bezbošništvom, svojim nemarom. On vam je zbog vaše vere poravnao puteva i njima sada idete lako i sećate se kako je ranije život bio napet, iskidan, grčevit i pod uticajem satane i njegovih sila zla, tako da ne želite više tamo da se vraćate ni za tren.

Zato se kaže, strah Božiji je početak mudrosti! To je prelomna tačka vašeg života.

 

 

Š.V.

 

Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.

 

1 I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.

² I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.

³ I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.

⁴ I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;

⁵ A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.

⁶ I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.

⁷ A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.

⁸ A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.

⁹ Ko ima uši da čuje neka čuje.