LJUBAV I HRANA
Jedno veliko ZA za Jedi, moli, voli Elizabet Gilbert
Jedi moli voli – knjiga Elizabet Gilbert
Znate li zašto mnogo volim knjigu Jedi, moli, voli koju je napisala Elizabet Gilbert? Znate li zašto je uvek branim (ima onih koji kažu to je New Age smeće i ne pripada ozbiljnoj književnosti)? Zato što je iskrena do najsitnijih detalja. To je glavna tajna njenog uspeha. Nastavak ove knjige (Zauvek tvoja) mi se, već, ne dopada. U njemu mogu da osetim kompromise, odstupanja, nameštanja. A Jedi, voli, moli je biser.
Knjiga nije roman, nije fikcija, ali nije ni surovo dokumentarna. To je jedan životno-duhovni dnevnik pun hrabrosti. Elizabet Gilbert je bila dovoljno hrabra da se upusti u avanturu i da nam ispriča sve njene aspekte, bez sakrivanja najintimnijih i najličnijih problema koje je imala na putu traženja i istraživanja. Kada bismo hteli da knjigu opišemo u nekoliko reči, mogli bismo reći da je to jednogodišnje putovanje jedne Amerikanke slomljenog srca koja je u potrazi za prepuštanjem, smirenjem i ravnotežom kroz Italiju, Indiju i Indoneziju.
Elizabet Gilbert nam kao junakinja sopstvene knjige na početku priča o svojim ljubavnim krahovima, pokušajima približavanja sebi i Bogu, nemirima, bolovima i patnjama. Možeš li da mi pomogneš, molim te? Očajnički mi je potrebna pomoć. Mnogi od nas su bili na njenom mestu. Mnogi od nas su takođe na putu traženja i transformacije od bola ka zahvalnosti, mnogi od nas tragaju za sigurnošću, čineći pritom i greške. Niko se nije naučen rodio. A teško je, zaista jeste, naročito ako su spone sa sigurnošću pokidane odavno, pa se moraju ponovo tražiti. Moliti. Voleti. I ravnoteža se desi na kraju. Dugačak je put, izazovi su veliki. Ljubav prema sebi i prema svima oko sebe, pomirenje i smirenje. Čuvanje. Mir. Saglasje sa sopstvenom ličnošću uz težnju da se peva kao što sve oko nas peva, od drveća do neba. Posvećenost i zadovoljstvo i harmonija između ta dva pola – Elizabet Gilbert je to u knjizi Jedi, moli, voli uspela da to postigne.
Od početnog – možeš li mi pomoći i gledanja u tavanicu sa, naravno, otvorenim srcem, došla je do mogu sebi pomoći. O, da, Bog je tu oko nas, ne samo iznad nas ali što pre shvatimo da je izlaz iz kovitlaca nad kojim bruje betoni projektovane nemoći naš sopstveni osmeh koji se trudi, to bolje.
Zašto je ova knjiga i šarmantna i mudra u isto vreme? Izbor putovanja Elizabet Gilbert se zaista ispostavio kao dobar koncept za knjigu. Njena unutrašnja previranja (tako bliska svima nama koji pokušavamo da pronađemo i sebe i saglasje) su je dovela i do rešenja. Ona u Italiji uživa u životu (hrani, ljudima, druženju, dokolici), u Indiji se uči poslušnosti, strpljenju i molitvama, u Indoneziji pokušava da ta dva aspekta življenja ne potiru jedno drugo (usput učeći od balijskog vrača). I ne samo da uspeva u tome, već se u Indoneziji dešava i malo čudo – nalazi ljubav svog života. A, u stvari, to i nije čudo jer kad iskreno tražiš nešto pritom se trudeći i da uživaš i da ćutiš i čekaš, to što tražiš se samo pojavi.
Dotle, učimo.
Centar smirenosti – to je tvoje srce. U njemu obitava bog. Stoga prestani da tražiš odgovore u svetu. Samo se vraćaj u centar. I uvek ćeš pronalaziti mir.
Ana Atanasković