Jetra gubi borbu sa alkoholom
Kakav je odnos jetra i alkohol. Kako piće i alkohol utiče na jetru ali i na celo telo. Šta kažu stručnjaci o alkoholu
Kada otkuca ponoć i stigne Nova godina, veliki broj ljudi neizbežno nazdravlja nekim alkoholnim pićem: šampanjcem, pivom, rakijom… Čak i u malim količinama, alkohol deluje na telo i mozak. Ali kakvo je dejstvo zaista?
Penušavo vino ima prijatan ukus, garantuje dobro raspoloženje i opušta vas, kažu oni koji ga rado konzumiraju. Onog trenutka kada ste ovim pićem nazdravili, uneseni alkohol najpre dolazi u kontakt sa sluznicom usne duplje, a potom i sa tankim crevom. A pitanje je trenutka kada će dospeti i do krvotoka. Drugim rečima, alkohol u organizmu se apsorbuje i onoga trenutka kada se domogne krvi biva transportovan do jetre. „Jetra je prva i najvažnija stanica. Ovaj organ uz pomoć odgovarajućih enzima razgrađuje alkohol“, objašnjava Helmut K. Zajc, naučni istraživač iz Hajdelberga.
Dakle, jetra je ta koja omogućava izbacivanje otrovnih materija iz organizma, pa tako i alkohola. Pri prvom prolasku kroz jetru, alkohol se ne može razgraditi u potpunosti, već samo delimično. Ostatak dospeva do drugih organa. „Među njima je pre svega pankreas, zatim mišići, kosti. Onog trenutka kada alkohol stigne do drugih organa, može doći do odgovarajućih promena“, dodaje Zajc. A to znači da alkohol može dovesti do pogoršanja više od 200 bolesti ili biti njihov uzročnik.
Šta se dešava u mozgu?
Previše alkohola u organizmu, utiče pre svega na mozak: percepcija realnosti biva izobličena, koncentracija narušena, dakle čovek nije u mogućnosti normalno da rasuđuje. Raspoloženje može biti promenljivo, neki deluju bezbrižno, neki postaju agresivni. Čak i da ste dobro raspoloženi, previše alkohola vas može dovesti do gubitka svesti. Konzumiranje alkohola u preteranim količinama, naročito kod mladih, dovodi do takozvanog komatoznog stanja.
Istovremeno, depresija i agresivnost postaju intenzivniji. U prilog tome govori statistika iz 2012. godine kada je zloupotreba alkohola bila razlog smrti 3,3 miliona ljudi. Dakle, gotovo svakih 10 sekundi, negde u svetu, od alkohola umire jedna osoba. S obzirom da alkohol cirkuliše celim telom, sedam minuta nakon unošenja u organizam, ovaj neurotoksin dospeva i do mozga. „Molekul alkohol-etanol, malo je jedinjenje. Nalazi se u krvi, svim tečnostima i rastvorljiv je. S obzirom da ljudsko telo čini 70 do 80 odsto tečnosti, alkohol dospeva u sve delove organizma, pa tako i do mozga“, kaže Zajc.
Alkohol utiče na neurotransmitere, a to su supstance koje dospevaju do nervnih završetaka u centralnom nervnom sistemu. Prisustvo alkohola u organizmu dovodi do njihovog pogrešnog ili delimično izmenjenog transporta. U takvim okolnostima dolazi do akutnih oštećenja. Redovna višegodišnja konzumacija alkohola može dovesti do hroničnog stanja i daleko većih oštećenja. „Narušava se konstalacija vitamina i drugih važnim elemenata, koji se u centralnom nervnom sistemu nalaze u tragovima, a igraju važnu ulogu. Na primer vitamin B1 je ono što je našem mozgu hitno potrebno. Ukoliko ga nema dovoljno, može doći do sindroma Korsakov-Vernike (narušenog pamćenja i fizičke koordinacije).“ Reč je o samo jednoj u nizu bolesti centralnog nervnog sistema, do koje nekontrolisano konzumiranje alkohola može da dovede. Među njima je i demencija.
Šta se dešava u telu?
Onog trenutka kada je u ustima, alkohol dolazi u kontakt sa sluzokožom grla i dospeva u jednjak. Zaštita od neurotoksina na putu do jetre nije moguća. Tek otrovne supstance bivaju razgrađene, onoliko koliko je to moguće. Čak i kada je jetra u potpunosti zdrava, ona je razgrađivanju alkohola u toj meri posvećena da zaboravlja na sve druge toksične supstance, koje se nalaze u organizmu. Još jedna opasnost po onog ko uživa u alkoholu. „Tako može doći do ozbiljne upale pankreasa. A potom i do raka ili tumora usne duplje, grla, jednjaka, grudi kod žena ili jetre. Često se zaboravlja da je alkohol među rizičnim faktorima, koji mogu dovesti do raka dojke i do raka debelog creva“, dodaje Zajc.
Ipak, ciroza jetre je izvesnija. Do nje dolazi usled nemogućnosti organizma da se izbori sa toksičnim materijama. Jer ukoliko je jetra fokusirana na razgrađivanje prekomerne količine alkohola, sve druge otrovne materije dovode u opasnost zdravlje jetre, ali i drugih ljudskih organa. Ćelije u jetri vremenom izumiru, opasnost biva sve veća. Samo u Nemačkoj oko 30.000 ljudi godišnje umire od ciroze jetre. „Pogrešno je razmišljanje da će dospevanjem alkohola do jetre, otrovi nestati. Jer tokom razgrađivanja alkohola dolazi do stvaranja supstance koja može da izazove dodatna oštećenja, uključujući i neplodnost, a to je acetaldehid.“ Oksidacija alkohola i dovodi do stvaranja kancerogenih materija, opominje nemački stručnjak Zajc.
Izvor: DW