Kako je obeležen Božić ispred Hrama Svetog Save u Beogradu

 

BADNJE VEČE PRED BOŽIĆ

Hristos se rodi! Evo kako je, 6. januara 2015, obeleženo Badnje veče i Božić ispred Hrama Svetog Save, u Beogradu…

 

Zbijeni jedni uz druge, s čašom kuvanog vina i s osmehom koji prkosi hladnoći, Beograđani su se i ove godine okupili u velikom broju ispred Hrama Svetog Save, kako bi proslavili Badnje veče i dočekali Božić.

Ukoliko te večeri niste bili ispred Hrama, ne znate šta ste propustili! Na samom prilazu mogli su se videti veseli prodavci kuvanog vina. Oni bi započinjali neobavezne razgovore s prolaznicima, a ponekom bi i poklonili ovaj topao napitak, „sve u borbi protiv ove zimske ale“, kako kaže jedan od njih.

„Koliko je vino?“ – pita jedna devojka duvajući topao vazduh u ruke pokušavajući da se zagreje.

100 dinara, to jest, besplatno!…

„100 dinara, al’ za tebe besplatno. Vidim da si se smrzla“, uzvraća joj on uz osmeh pružajući joj čašu koja se puši.

Dok dođu do Hrama, vina će nestati. Ali, tu već mogu da sretnu mnogo prijatelja i poznanika među hiljadama Beograđana koji su se večeras ovde okupili. Toliko ljudi, a nekako svi izgledaju kao da se već poznaju.

„Živimo u blizini pa svake godine sretnemo, makar, deset poznanika. I uvek nam bude mnogo lepo, bez obzira na hladnoću. Deca jedva čekaju ovaj praznik, iako se malo plaše petardi”, kaže Mirena Rokić koja svako Badnje veče proslavlja s porodicom ispred Hrama Svetog Save.

A petardi je, zaista, bilo na svakom koraku. Devojke su vrištale kad bi neka petarda pukla ispred njihovih nogu i skakale bi kod momaka ili drugova u zagrljaj. Deca su uzbuđeno posmatrala šta se dešava i pokrivala uši, dok su njihovi očevi palili petarde i bacali u travu. Neki bi i u čudu odmahivali glavom.

“Nije mi jasno šta mi čekamo večeras. Znam da katolici dočekuju Božić na trgu ili ispred crkve, ali to nije pravoslavan običaj. Bili smo u poseti prijateljima, pa smo svratili iz radoznalosti. Inače, proslavljamo Badnje veče u krugu porodice”, priča Davor Prijić, s Umke, na kraju dodavši da je ovo, ipak, „poseban doživljaj“.

I kad su zvona zazvonila… razlila se blagost Pravoslavlja…

Većina okupljenih, ulazila je u Hram da pripali sveću, pre ponoći, da bi, kad sat otkuca 12, izašli napolje da vide vatromet. I kad su zvona zazvonila, kao da se u svačijoj ruci našao po jedan vatromet, pa su se nebom iznad Hrama Svetog Save razlile sve dugine boje pršteći na sve strane. Porodice, prijatelji, zaljubljeni, zagrljeni su posmatrali ovaj prizor, uz poneki uzdah.

Nekolicina stranaca na koje smo naišli, večeras, oduševljeno je propratila naše slavlje.

„Grana“ ispred Crkve…

“Nije mi bilo jasno zašto se pali ‘grana’ ispred crkve, ali sad kad mi je drugarica ispričala celu priču, mislim da je sve ovo zaista simpatično. Deluje mi kao neki starinski običaj koji je moderno čovečanstvo izgubilo”, kaže Brazilac Džoel Tombo koji je nekoliko puta pokušao da izgovori reč „položajnik“ dok mu je drugarica ponavljala, ali nije uspeo…

Kad se vatromet završio, veliki broj okupljenih je ušao u Hram, kako bi čuli božićnu liturgiju, a nekolicina njih je otišla svojim kućama da ostatak večeri provedu u krugu najbližih.

Autor: I. Nedić

Izvor: http://www.24sata.rs

Priredio: V. V. M.

oOOo