VELIBOR MIHIĆ: PRVO, VOLI ME… RAZUMIJEŠ?!… DRUGO…

O, ti muško ženski odnosi!… Otkad je sveta i veka, znali su, i te kako, da budu „bremeniti“!… Bilo da su „protagonisti“ – „obični“… „mali“ ljudi… žene i muškarci… ili – poznati, pa, čak, i slavni!…

 

Pre nego pređem na „glavno jelo“, anegdota iz vremena kad sam radio u izdavačkoj kući „Dečje novine“, redakcija u Beogradu. Naime…

Muško ženski odnosi i prvo pravilo glasi: Voli me!

Muško ženski odnosi i prvo pravilo glasi: Voli me!

„Izvesna osoba“, više se ne sećam da li je bila magacioner, vozač ili ekonom… zatraži prijem kod glavnog i odgovornog urednika (nažalost, pokojnog, Bog da mu dušu prosti!)… prijem „zbog“ – kako je najavio, preko sekretarice – „jedne vrlo važne stvari koja se tiče svih nas!“… Primi ga Srećko Nikolić a „ušavši“ – u po glasa – saopšti svoje „veliko otkriće“ – „POJAVILI SU SE“, kaže, „U DEČJIM NOVINAMA – ODNOSI!!!“… Glavni i odgovorni urednik se slatko nasmejao, a kad je „uzbunjivaču“ objasnio da se ne kaže tako nego mora konkretno… jer nekakvi odnosi uvek postoje… i on se, čak, grohotom, smejao!…

A odnosi su takvi-kakvi-su: neko kinji, drugi trpi!…

U ovom prilogu su – obe strane te „medalje“ – na jednoj strani su „obični“, a na drugoj poznati, odnosno, čak, slavni…

Hm, ali – i slava ima cenu!… Koja se meri u Istoriji!…

HOĆU, SVAKOG DANA, SVEŽE SKUVAN RUĆAK…

Kažem ti, utuvi!… Prvo, voli me… bez obzira da li sam te uvredio, omalovažio, da li sam gucnuo, „prozvao“ te, optužio… čist račun – duga ljubav! RAZUMIJEŠ?!… A ne cile-mile!… k’o što kažu ovi… ovi…

Drugo, hoću, svakog dana, sveže skuvan ručak po meniju koji ti ja ostavim, a ne… Ja mislim i za tebe, prema tom – jasno je!…

Nikad me ne pitaj gde sam bio ni kud idem… to su, samo, moje stvari… RAZUMIJEŠ?!… Muškarci znaju kud idu, za razliku od žena koje, samo, lete k’o muve bez glave i vode prazne razgovore o bezvrednim sitnicama, to jest, o tricama i kučinama!… Ako ovo nisi zapamtila, ti zapiši da u snu ne zaboraviš!… Jas-no?!… Čekaj, još ima!… Ako imaš neku reklamaciju, sutra, dušo, sad mi počinje prenos… otvori mi dva ‘ladna piva i donesi onaj kikiriki… trk!… Da si pre amo, nego tamo!… Ma, ženska glavo, kako da te ne volim!… Ko ti je rek’o da te ne volim?!… Ma, ti si, to, sanjala, jadna, vidim, ja!… Volim te, nego šta, RAZUMIJEŠ!… Dođi da te pomllujem po kosi i poljubim u čelo… šta je?!… još nisi otrčala?!…

Sledi priča o odnosu Alberta Ajnštajna i Mileve Marić … kako je Ajnštajn postavio pravila po kojima se morala ponašati njegova supruga Mileva.

Priredio: V. V. M.

oOOo