Naši daleki preci – vredni tragovi Starog sveta

 

VREDNI TRAGOVI STAROG SVETA

Studija Nenada Ljubinkovića Naši daleki preci o južnoslovenskoj mitologiji: Naši preci su živeli u sladu sa prirodom sve do pojave civilizacije.

 

Izostala polemička studija o Vuku…

Etnomitološka studija Nenada Ljubinkovića Naši daleki preci, predstavljena je u 106. kolu Srpske književne zadruge. Ova knjiga je, po rečima Branka Zlatkovića, autora predgovora, zasnovana na težnjama da se uvrežene predstave južnoslovenske mitologije, etnologije i folkloristike dopune novim zapažanjima, sagledaju iz neobičnijeg ugla, preosmisle i preoblikuju u logičniju celinu.

 

– Pokušao sam da posmatrajući paralelno i agrarnu godinu i životan ciklus nađem zajednički imenitelj tako da se napravi logika starog promišljanja. Naši preci su živeli s  prirodom, pažljivo je gledali, vrlo dobro joj se prilagođavali. Tek s pojavom civilizacije, dolazimo do, paradoksalno rečeno, suštinske deformacije: počinjemo da verujemo da ne vodimo poreklo od životinja koje su nam totemi, od drveća, biljaka, čak, ni od kamena, da nemamo veze s  vodom kao izvorištem života nego počinjemo da mislimo da je onaj ko je stvarao svet, morao ličiti na nas. To da smo mi oličenje Boga na Zemlji je vrlo opasna i po taštini dalekosežna ideja koja nije vodila i ne vodi dobru – kaže Ljubinković.

Autor, takođe, pravi i otklon prema pristupu i rezultatima istraživanja etnologije i antropologije u zapadnoj Evropi i Americi.

**********

KELTI I TRAČANI Uticaj starosedelaca Balkana na mitologiju Južnih Slovena, po Ljubinkovićevim rečima, vrlo je bitan:

– Tu se prepliću, posebno, Kelti i Tračani, pa Rimljani, Grci… Određene teme, motivi, gledanja – prelaze od jednog naroda u drugi, vraćaju se trećem narodu i svako,  to, posmatra uz određene izmene kao svoju tekovinu…  Smešno je govoriti o nacionalnoj čistoti Balkana. Nijedan narod koji je naseljavao Balkan nije mogao da iščezne, a druga je stvar da li se stopio s drugima. Određeni tragovi,  ostali su, trajno. Nazivi naših reka imaju nastavak keltskog porekla „ava“, što znači rečni tok.

**********
– Potpuno me raspamećivao arogantan odnos, prepotencija i nerazumevanje koje Zapad ima u celini prema onom što smatra primitivnim delom ostatka sveta – kaže Ljubinković.

Nevolja u našoj etnološkoj i antropološkoj nauci je, po njegovim rečima, što se predano i bez mnogo rezerve koriste opisi koje imamo od Vuka Karadžića pa nadalje.

– Iz ove knjige, izostavio sam polemičku studiju o Vuku Karadžiću, njegovom poznavanju narodnog života i narodnih običaja i zašto je svoje delo o tom ostavio nedovršenim. Početkom 19. veka, počela je potpuna degeneracija narodnih običaja, to više nisu bili obredi, dakle, više nije bilo svetosti u njima. Problem je što Vuk nije mogao da predano obilazi teren i da proučava sve naše krajeve. Bio je prinuđen da se pismima obrati ljudima kako bi mu opisali narodne običaje, a u to vreme pismeni ljudi bili su sveštenici i učitelji. Sveštenici koji su imali otpor prema svem onom što liči na paganstvo i učitelji koji su mahom dolazili iz Vojvodine i takođe imali određene rezerve – kaže Ljubinković.

Težište istraživanja prikazanog u knjizi, bilo je, po njegovim rečima, usmereno na južnoslovenske zemlje i, pretežno, na oblasti naseljene žiteljima Srbije.

O ovoj studiji govorila je i recenzent Smiljana Ðorđević Belić, a odlomke iz knjige čitao je glumac Srba Milin.

**********

Genetika

Davnašnji čovek je, smatra Ljubinković, mnogo pre moderne nauke uočio postojanje genetike i prirodnije je i razumnije shvatio vaskrs(enje) – ne kao fizičku, već kao genetsku neuništivost.

**********

B. Đ.

Izvor: večernje novosti

oOOo