POSLEDNjA PORUKA VLADIKE NIKOLAJA
Ne smatraj ništa ciljem ovoga života osim spasenja duše.
Svaki drugi ideal, što ljudi u jednom vremenu istaknu kao cilj, nije dugo do samo jedna pobuda više – ako ne direktno sredstvo – spasenje duše.
Porodica, društvo, država, civilizacija – sve to nije cilj samo sobom. Sve je to pobuda i više ili manje sredstvo glavnog cilja, jedinog cilja spasenja duše.
Sve ono što vreme gradi i razgrađuje nije tvoje stalno obitavalište, no samo žalosno ili radosno podsećanje na ovo.
Vladika Nikolaj
Ukopana pravoslavna crkva Svetog Djordja – Lalibela, Etiopija
Praštanje
Dva brata su nasledila veliko bogatstvo od svojih roditelja. Posvađali su se oko toga i otišli na sud, i sa nižeg suda na viši, dok nisu proćerdali svoje nasleđe. Ostala je samo zajednička rasprava i mržnja. Da li je to dobro? Ne: to je sigurno protiv Hristovih zapovesti i protiv njihove sopstvene sreće.
Post
Neki se ljudi boje posta, mada Crkva naziva Veliki post „svetlo vreme posta“. Pravoslavni monasi – isposnici, kao Antonije Veliki i mnogi drugi, postili su celog svog života, bili zdravi i dugo poživeli. Lekari nam preporučuju izvesne dijete i mi se toga slepo držimo. Zašto onda ne bismo poslušali Boga, koji je najveći vidar i koji nam post preporučuje kao blagotvoran lek i za dušu i za telo? Zar ne vidimo one, koji suviše jedu i piju, kako pate od teških i neizlečivih bolesti i kako mladi umiru?
Bogatstvo
Često slušamo o ljudima, kako gomilaju zemaljska blaga, umiru ne iskoristivši ih ni za kakav blagosloven cilj. Jedna gospođa u Čikagu, stara 87 godina, čuvala je 25. 000 dolara sakrivenih u kući. Jednog dana izašla je nekuda, a lopovi su ukrali njenu ušteđevinu. Za koga je ta žena čuvala ovoliki novac? Sa njim nije ništa stekla ni na zemlji ni na nebu. Srce je bilo vezano novcem na zemlji, a sada je srce prazno i siromašno na nebu.
Sama reč Božja veli: „Sine moj, daj mi srce svoje“. Ne daj svoje srce zemlji na zemaljske stvari, nego Meni. Jer, ako je tvoje srce samnom, ono će biti samnom u večnosti, ako je tvoje srce sa tvojim zemaljskim blagom, ono će biti daleko od Mene u tamnim predelima večite smrti, zato daj mi srce svoje, sine Moj.
Mi smo pravoslavni hrišćani. Pripadamo najstarijoj apostolskoj crkvi. Kao takvi, treba da budemo ispunjeni mudrošću i da imamo pravo znanje o životu. Nevernici i sektaši puni su briga o osiguranju svog kratkog ovozemaljaskog života.
Ali mi, kao deca svetlosti i duhovne mudrosti, treba da damo primer celom svetu u traženju, pre svega, Carstva Nebeskog, koje je večito. Osigurajmo, zato svoj večiti život, prikupljajući duhovno i moralno blago, koje moljci ne grizu niti rđa, niti ga lopovi kradu, niti se može uništiti. Jer naša dobra dela ići će ispred nas pred presto Gospoda na poslednjem Strašnom Sudu.
Čuli smo da ste vi, parohijani dobar i pobožan svet. Svet koji se boji Boga i voli Crkvu, pod duhovnim rukovodstvom vaših časnih otaca i mi nismo došli iz Bogoslovije Sv. Tihona da vas naučimo nešto novo, nego samo da vas pozdravimo i da vam kažemo: „Držite se blagoslovene vere vaših predaka – vi ne možete naći bolju veru na celom svetu. Držite se narodnih običaja svoje Crkve, bolja Crkva ne postoji.
Izvor: Vladika Nikolaj Velimirović – Duhovne pouke