RAZOČARANE ZEMLJE BALKANA
Građani Zapadnog Balkana su razočarani. I dalje žele u EU, ali to više nije euforija, kao na početku, kada je Brisel mnogo obećavao.
“Kada je rat na Balkanu 2001. godine konačno bio okončan, građani ovih zemalja, puni nade, okrenuli su se Evropi”, podseća Tagescajtung iz Berlina i dodaje. “Iako je Evropa zakazala u pokušaju da zaustavi sukobe, usledilo je obećanje državama jugoistočne Evrope: mir, stabilnost, demokratija, poštovanje ljudskih prava, ekonomski razvoj. Evropska unija se obavezala pružanjem perspektive svim državama regiona, perspektive u vidu članstva u EU. Društvima koja su propatile pod komunizmom, Brisel je hteo da pomogne i omogući im skok u tržišnu privredu.”
Protesti u BiH – razočarane zemlje Zapadnog Balkana
Među narodima koji žive na ovim prostorima, obećanje EU je na početku dovelo do euforije, tvrdi autor teksta u berlinskom dnevniku. “Privredno razvijenijim državama poput Slovenije i Hrvatske je ulazak u svet tržišne privrede koliko-toliko uspeo. Ostale zemlje su potonule u brutalnom neokapitalizmu.” Korupcija je izmakla kontroli, vlasti su se domogle neodgovorne elite. (Politička elita u zemljama Zapadnog Balkana je SVA na vlast došla parama i lobiranjem Evropske unije – primedba redakcije)
“Koliko su pojedina društva u regionu bila zrela, moglo se videti u pokušajevima da se ukrote pomenute elite i izgradi ‚normalna’ evropska država“, smatra Erih Ratfelder u članku naslovljenom „Razoračane zemlje Balkana“. „U Albaniji, Crnoj Gori, Bosni, Srbiji, Makedoniji i na Kosovu, to im još uvek ne polazi za rukom. Ali velika većina građana ovih zemalja želi intergraciju, žele da se reše dominacije starih elita, žele da žive u normalnoj evropskoj državi.“
Doduše, u to da u Evropskoj uniji danas „teku med i mleko“, više niko ne veruje. „Jer u Sloveniji i Hrvatskoj, na privrednom planu teško da se nešto promenilo. Tako je u ovom delu Evrope u međuvremnu došlo do paradoksalne situacije, u kojoj su kritike na račun EU sve veće. Pri tome, ono što građani novih članica Unije, članica koje privredno hramlju žele jeste da budu ravnopravni sa ostalim građanima ujedinjene Evrope“, zaključuje Tagescajtung.
Zašto se osećaju neravnopravnim male zemlje Evropske unije u zajednici EU i da li isto očekuje sve ostale male zemlje koje se priključuju velikoj Evropi? – postavlja pitanje Redakcija Bašte
Izvor: DW