Šta je poezija – rekli su o poeziji

Postoji li definicija poezije? Kaže se pesma u prozi, prvenstveno zbog ritma i pojačane intime… a ne kaže se prozna pesma ili, ne-daj-bože, proza u pesmi… taman posla!… Kad bi mene primorali da dam definiciju poezije, rekao bih, razumljivo, oprezno: poezija je filozofija književnosti, svestan da… itd., i sl.

REKLI SU O POEZIJI …

Šta je poezija po rečima poznatih pesnika, književnika, umetnika

 

„Nije svaka ptica golub!“
(u kontekstu šta je poezija, ko su pesnici)

Boro Kapetanović

„Najlepša poezija je trenutak kad nisi svestan pesme. I najlepši je život kad nisi svestan da živiš nego misliš da sanjaš!“

Miroslav Mika Antić

„Poezija je dnevnik ribe koja živi na kopnu a htela bi da leti. Poezija je torba puna nevidljivih suvenira. Poezija je premeštanje sanduka iluzija vezanih remenom činjenica. Poezija je postizanje sinteze zumbula i biskvita. Poezija je nepostojeći rukopis koji otkriva kako se stvaraju duge, i zašto nestaju. Poezija je hvatanje slike, napeva, ili talenta u smišljenu prizmu reči!“

Karl Sandberg

„Bar pola svetske poezije je napisano zato što neko nije imao hrabrosti da nekom izjavi ljubav!“

Branko Miljković

„Poezija je jasan dokaz života. Ako je vatra tvog života rasplamsana, poezija je, samo, pepeo!“

Leonard Koen

„Kad nas ljubav dodirne – svi postajemo pesnici!“

Platon

„Velik pesnik, stvarno velik pesnik je najmanje poetična osoba: živi poeziju o kojoj se ne može pisati, dok drugi pesnici pišu ono što nemaju hrabrosti da žive!“

Oskar Vajld

„Umesto da pesnik piše poeziju, poezija piše pesnika!“

Branko Miljković

„Svaka pesma počinje ‘knedlom’ u grlu!“

Robert Frost

„Pesnik može da preživi, sve, osim štamparske greške!“

Oskar Vajld

**********

‘“Hasanaginica“ je briznula iz iskonskih pradubina srpske narodne pesme (kao i druge, i lepše pesme s patrijarhalnim zazorom), učinila je na Getea neizgladiv utisak ne, samo, svojom čednom lepotom, ne, samo, pradubinama, folklornim već, i pre sveg, i sticajem samih životnih prilika koje su za Getea bile od najpretežnije važnosti. Mladićki doživljaj, Geteov, učinio ga je do krajnosti prijemljivim za „Hasanaginicu“, a u daljem toku života i za Hafisa, i za srpsku narodnu poeziju, uopšte, i za pojam svetske književnosti. Gete je, na taj način, bio u dugu prema srpskoj narodnoj poeziji i srpskom narodu. (Ja držim da je, čak, i „Ifigenija“ uključena u tu vrstu doživljaja). Bio je naš najveći dužnik. Ali on je taj dug odužio i, to, u većoj meri što, to, ikoji stručnjaći i hladni istoričari književnosti mogu i da zamisle. On je uzdigao srpsku narodnu poeziju do apoteoze u svetu, on je stvaralački zainteresovao Kopitara i Grima, on je dao krila i okrilje Vuku i moralno ga zaštitio od njegovih „učenih“ protivnika (njih je najstrašnije pogodio, kao najučeniji pesnik, kao simbol učenosti!), a, neposredno, i, preko Vuka, nadahnuo je i (istoričara) Rankea koji je srpski narod kroz paradnu kapiju uveo u „istoriju sveta“. Nije „baba Smiljana“ (nasuprot nakinđurenoj i učenoj muzi Mušickog i Svetića) bila ta koju je Gete branio i odbranio — kao oličenje narodne duše i visoke poezije. Ne. Gete je branio i odbranio „Hasanaginicu“‘…

Stanislav Vinaver

**********

„Poezija je nebeski med što teče iz nevidljivih saća što ih stvaraju duše.“

Anonim

„Stavi svoj život u stihove. I opet ti kažem: stavi svoj život u stihove, ako hoćeš da osetiš život univerzalnim, i da budeš s ovim u vezi i harmoniji. Možeš biti analitičar pesme, ali ne zaboravi pevati pesmu! Pesnički kritičari žive u miru, a pesnici samo žive. Analiza umrtvljuje, pesma oživljava. Samo poezija može vaskrsnuti prozu. Poezija je nikla iz Drveta Života, a proza iz Drveta Poznanja. Svi govorimo: laž je malotrajna, a istina večna. Zašto poezija duže živi od proze, ako ne zato što je ona bliža istini, bliža životu?! I tako, ako staviš svoj život u stihove, bićeš bliže istini, bliže životu!“

Vladika Nikolaj Velimirović

„Poezija je zarazna. Ona je u službi života. Poezija je u životu. Ona je ispred života. Postoji razlog poezije: to je razlog dobra!“

Pol Elijar

„Arapska pjesma, rodila se u pustinji. Francuz je propjevao zbog žene, Italijan radi publike. Grk pjeva za bakšiš. Nijemac pjeva na komandu, a Srbin propjeva uz piće. Arapin je zapjevao od straha. Pustinja uplaši i junake, i divove. Pustinje se, jedino, ne boje pjesnici (…) U pustinjama, čovjek je propjevao da ne poludi. Možda se svaka poezija i svud u svijetu rodila u pustinjama?!“

Zulfikar Zuko Džumhur

„Pesnik je oduvek bio onaj koji u drugima leči bolest od koje sam umire!“

Branko Miljković

„Ono bez čeg poezija ne može, to su život i smrt; bez čeg život i smrt ne vrede, to je poezija!“

Isidora Sekulić

„Poput perja rajske ptice, pjesma je ono što nas štiti od mraza i običnosti. Pjevamo da ne bismo bili sami, a nismo sami, samo, kad pjevamo. Duvanje u sviralu nije sviranje nego duvanje! Prema tom, nije svako pisanje književnost, niti je svaka ptica golub!“

Boro Kapetanović

 

Izvor: http://poezijanoci.com, http://poezija.6forum.info

Priredio: V. V. M.

oOOo