ZAJEBAVANJE
Zvezde Granda ili Pinkove zvezde ili neke treće zvezde, sve je jedno isto u društvu koje je izgubilo moralni kompas
Srbija umire.
Srbi nestaju.
Svake godine 35.000 ljudi više umre, nego što se rađa.
Koga to danas zanima?
Nikoga.
Srpskim cenzurisanim medijima caruje primitivizam, prostakluk i vulgarnost.
Đipaju silikonske pevaljke po svim kanalima. Izveštačene, botoksirane, estetski unakažene, uverene da su dobile novu, večnu mladost, ružne, matore ženturače, koke, nasukane na dno promašenog života, smežurane i ostarele babe, pogrešno našminkane, naglašeno kurvanjskog izgleda, namirisane slatkastim mirisima koji štipaju nosnice, nude svoje naduvane, dekoltirane balone pogledima kamera, oblizuju otečene usne, kao poslednje drolje iz EUropskih kupleraja, pomamne i napaljene, uverene da su još uvek poželjne i strastvene, vrcaju zategntuim i uvećanim silikonskim zadnjicama, praveći od sebe uspešne i bogate žene i idole mladim devojkama koje, gledajući na nacionalnim televizijama taj kič, prostakluk, vulgarnost, taj lažni raskoš i tu pomamnost, pomisle kako taj nametnuti televizijski raj stvarno postoji i kako je samo važno da napućite usne, obnažite grudi i zanjišete bokovima da se pred vama otvara novi svet bogatstva, luksuza i ugodnog života.
Laž!
Prokleta laž!
Svuda samo laž i prevara.
Sve je jeftino i glupo.
Bofl.
Glupo da gluplje ne može da bude.
Ta glupost i taj primitivizam se nameće naciji.
Nameće se mladim ljudima kao jedini stil života.
Nema nikakve mogućnosti izbora.
Stotine istih kanala nisu nikakav izbor.
Pevaljke, voditelji, sport i političari.
To se vrti u krugu naše nacionalne propasti.
Opšte zaglupljivanje.
Opšta nacionalna zajebancija.
Potpuno je svejedno koji kanal gledate.
Ne treba vam daljinski upravljač.
Svi kanali su prokleto isti.
Voditelji i voditeljke su postali pisci.
Novinari istoričari.
Sportisti ministri.
Pevaljke poslanici.
Manekenke diplomate.
Političari kriminalci.
Tajkuni političari.
O, nesrećna zemljo Srbijo!
Šta si doživela?!?
Nema nam spasa sa ovakvim ludacima na vlasti i ovakvim medijima.
Pleše estradna Srbija u našoj nesreći i pevaju tezgaroši nad našim glava.
Ludilo!
Katastrofa!
Željko Pink na Studiju B nam priča o moralu.
Jeca na B92 o svemu pomalo. Mali Sloba opet peva.
U pet novina intervju sa Cecom.
Aca Dramoser na svim kanalima.
Glamur prostaka i prevaranata.
Zvezde Granda.
Lica poznata i nepoznata.
Talenti i suze.
Manipulacija decom.
Sve je dozvoljeno.
Zajebavanje nacije u zdrav mozak!
Samo sprdanje!
Sprdanje sa državom i nacijom!
Zašto uošte snimaju novodišnji program?
Mogu jedan isti da puštaju godinama.
Tako ne bismo primetili koliko su svi odrtaveli i poružneli.
Koliko su svi, uprkos šminkanju, odvratni.
Uštedeli bi i novac.
Sve je smišljeno.
Nema slučajnosti.
Zaglupljivanje nacije je uspelo.
Strah od isključivanja televizije.
Izbori ne postoje.
Samo strah i manipulacija.
Isključite televizore!
Čitajte!
Klasike!
Niste ništa pročitali.
Otkrijte stari svet.
Povezujete se i družite.
Razgovarajte.
Učite!
Menjajte se i – delajte!
Pobuna je sa životom skopčana.
Ne dozvolite da vas zaglupe.
Ne pristajemo da nas zajebavaju.
Bitange!
Niste sami!
Ima nas još!
Buntovnika!
Ništa nije gotovo!
Rasplet – POČINJE!
Branko Dragaš
Izvor: http://www.dragas.biz/
Sve je na svom mjestu osim spominjanja sportista i sporta u negatinvoj konotaciji u samom tekstu kao i u komentarima doticnih osoba. Ako je u necemu spas svakog covjeka onda je to vjera, obrazovanje i naravno sport.
Vise volim Pinkove ZVEZDE nego Pinkove zvezdice, ali opet neznam da li je to sve tako namesteno. Favorit mi je Petar. #svihpet
Gospodo,zato imate daljinski.
NOAM ČOMSKI – 10 STRATEGIJA MANIPULACIJE PUTEM MEDIJA
Siromašnijim slojevima treba onemogućiti pristup mehanizmima razumevanje manipulacije njihovim pristankom. Kvalitet obrazovanja nižih društvenih slojeva treba da bude što slabiji ili ispod proseka, da bi ponor između obrazovanja viših i nižih slojeva ostao nepremostiv.
1) PREUSMERAVANJE PAŽNJE
Pažnju javnosti preusmeravati sa važnih problema na nevažne. Prezaposliti javnost poplavom nebitnih informacija, da ljudi ne bi razmišljali i stekli osnovna saznanja u razumevanju sveta.
2) STVARANJE PROBLEMA
Ta metoda se naziva i “problem-reagovanje-rešenje”. Treba stvoriti problem, da bi deo javnosti reagovao na njega. Na primer: izazvati i prenositi nasilje sa namerom, da javnost lakše prihvati ograničavanje slobode, ekonomsku krizu ili da bi se opravdalo rušenje socijalne države.
3) POSTUPNOST PROMENA
Da bi javnost pristala na neku neprihvatljivu meru, uvoditi je postepeno, “na kašičicu”, mesecima i godinama. Promene, koje bi mogle da izazovu otpor, ako bi bile izvedene naglo i u kratkom vremenskom roku, biće sprovedene politikom malih koraka. Svet se tako vremenom menja, a da to ne budi svest o promenama.
4) ODLAGANJE
Još jedan način za pripremanje javnosti na nepopularne promene je, da ih se najavljuje mnogo ranije, unapred. Ljudi tako ne osete odjednom svu težinu promena, jer se prethodno privikavaju na samu ideje o promeni. Sem toga i “zajednička nada u bolju budućnost” olakšava njihovo prihvatanje.
5) UPOTREBA DEČIJEG JEZIKA
Kada se odraslima obraća kao kad se govori deci, postižemo dva korisna učinka: javnost potiskuje svoju kritičku svest i poruka ima snažnije dejstvo na ljude.Taj sugestivni mehanizam u velikoj meri se koristi i prilikom reklamiranja.
6) BUĐENJE EMOCIJA
Zloupotreba emocija je klasična tehnika, koja se koristi u izazivanju kratkog spoja, prilikom razumnog prosuđivanja. Kritičku svest zamjenjuju emotivni impulsi (bes, strah, itd.) Upotreba emotivnog registra omogućava pristup nesvesnom, pa je kasnije moguće na tom nivou sprovesti ideje, želje, brige, bojazni ili prinudu, ili pak izazvati određena ponašanja.
7) NEZNANJE
Siromašnijim slojevima treba onemogućiti pristup mehanizmima razumevanje manipulacije njihovim pristankom. Kvalitet obrazovanja nižih društvenih slojeva treba da bude što slabiji ili ispod proseka, da bi ponor između obrazovanja viših i nižih slojeva ostao nepremostiv.
8) VELIČANJE GLUPOSTI
Javnost treba podsticati u prihvatanju prosečnosti. Potrebno je ubediti ljude da je (in, u modi), poželjno biti glup, vulgaran i neuk. Istovremeno treba izazivati otpor prema kulturi i nauci.
9) STVARANJE OSEĆAJA KRIVICE
Treba ubediti svakog pojedinca da je samo i isključivo on odgovoran za sopstvenu nesreću, usled oskudnog znanja, ograničenih sposobnosti, ili nedovoljnog truda. Tako nesiguran i potcenjen pojedinac, opterećen osećajem krivice, odustaće od traženja pravih uzroka svog položaja i pobune protiv ekonomskog sistema.
10) ZLOUPOTREBA ZNANJA
Brz razvoj nauke u poslednjih 50 godina stvara rastuću provaliju između znanja javnosti i onih koji ga poseduju i koriste, vladajuće elite. “Sistem”, zaslugom biologije, neurobiologije i praktične psihologije, ima pristup naprednom znanju o čoveku i na fizičkom i na psihičkom planu.
Odavno nisam procitao ovako sadrzajne komentare. Utesio sam se, znaci da nas ima, nas razumnih i mislim ipak da smo vecina. Ludaci vladaju, pametniji popustaju. Tako je najverovatnije i bilo i sada je…
Voditelji i voditeljke su postali pisci.
Novinari istoričari.
Sportisti ministri.
Pevaljke poslanici.
Manekenke diplomate.
Političari kriminalci.
Tajkuni političari. A NOVINARI SU POSTALI LAZOVI!!!!!!!