ZAJEBAVANJE
Zvezde Granda ili Pinkove zvezde ili neke treće zvezde, sve je jedno isto u društvu koje je izgubilo moralni kompas
Srbija umire.
Srbi nestaju.
Svake godine 35.000 ljudi više umre, nego što se rađa.
Koga to danas zanima?
Nikoga.
Zajebavanje nacije – Zvezde granda ili Pinkove zvezde
Srpskim cenzurisanim medijima caruje primitivizam, prostakluk i vulgarnost.
Đipaju silikonske pevaljke po svim kanalima. Izveštačene, botoksirane, estetski unakažene, uverene da su dobile novu, večnu mladost, ružne, matore ženturače, koke, nasukane na dno promašenog života, smežurane i ostarele babe, pogrešno našminkane, naglašeno kurvanjskog izgleda, namirisane slatkastim mirisima koji štipaju nosnice, nude svoje naduvane, dekoltirane balone pogledima kamera, oblizuju otečene usne, kao poslednje drolje iz EUropskih kupleraja, pomamne i napaljene, uverene da su još uvek poželjne i strastvene, vrcaju zategntuim i uvećanim silikonskim zadnjicama, praveći od sebe uspešne i bogate žene i idole mladim devojkama koje, gledajući na nacionalnim televizijama taj kič, prostakluk, vulgarnost, taj lažni raskoš i tu pomamnost, pomisle kako taj nametnuti televizijski raj stvarno postoji i kako je samo važno da napućite usne, obnažite grudi i zanjišete bokovima da se pred vama otvara novi svet bogatstva, luksuza i ugodnog života.
Laž!
Prokleta laž!
Svuda samo laž i prevara.
Sve je jeftino i glupo.
Bofl.
Glupo da gluplje ne može da bude.
Ta glupost i taj primitivizam se nameće naciji.
Nameće se mladim ljudima kao jedini stil života.
Nema nikakve mogućnosti izbora.
Stotine istih kanala nisu nikakav izbor.
Pevaljke, voditelji, sport i političari.
To se vrti u krugu naše nacionalne propasti.
Opšte zaglupljivanje.
Opšta nacionalna zajebancija.
Potpuno je svejedno koji kanal gledate.
Ne treba vam daljinski upravljač.
Svi kanali su prokleto isti.
Voditelji i voditeljke su postali pisci.
Novinari istoričari.
Sportisti ministri.
Pevaljke poslanici.
Manekenke diplomate.
Političari kriminalci.
Tajkuni političari.
O, nesrećna zemljo Srbijo!
Šta si doživela?!?
Nema nam spasa sa ovakvim ludacima na vlasti i ovakvim medijima.
Pleše estradna Srbija u našoj nesreći i pevaju tezgaroši nad našim glava.
Ludilo!
Katastrofa!
Željko Pink na Studiju B nam priča o moralu.
Jeca na B92 o svemu pomalo. Mali Sloba opet peva.
U pet novina intervju sa Cecom.
Aca Dramoser na svim kanalima.
Glamur prostaka i prevaranata.
Najbolje biljne kapi za čišćenje creva i protiv zatvora stolice
Zvezde Granda.
Lica poznata i nepoznata.
Talenti i suze.
Manipulacija decom.
Sve je dozvoljeno.
Zajebavanje nacije u zdrav mozak!
Samo sprdanje!
Sprdanje sa državom i nacijom!
Zašto uošte snimaju novodišnji program?
Mogu jedan isti da puštaju godinama.
Tako ne bismo primetili koliko su svi odrtaveli i poružneli.
Koliko su svi, uprkos šminkanju, odvratni.
Uštedeli bi i novac.
Sve je smišljeno.
Nema slučajnosti.
Zaglupljivanje nacije je uspelo.
Strah od isključivanja televizije.
Izbori ne postoje.
Samo strah i manipulacija.
Isključite televizore!
Čitajte!
Klasike!
Niste ništa pročitali.
Otkrijte stari svet.
Povezujete se i družite.
Razgovarajte.
Učite!
Menjajte se i – delajte!
Pobuna je sa životom skopčana.
Ne dozvolite da vas zaglupe.
Ne pristajemo da nas zajebavaju.
Bitange!
Niste sami!
Ima nas još!
Buntovnika!
Ništa nije gotovo!
Rasplet – POČINJE!
Branko Dragaš
Izvor: http://www.dragas.biz/
Gospodine Dragaš, ZATAMNITE SLIKU i uživajte u lepim starim i novim narodnim i drugim pesmama ostarelih legendi naše muzičke scene, ali i novih mladih ljudi predivnih glasova koj pevaju te iste stare pesme, koje su pevale starije generacije. Bogatstvo igre i pesama uvek je krasilo ovaj narod, i treba biti objektivan i priznati da je ipak napravljen značajan otklon od decenijskog šunda, kiča i neukusa.
Nije nam baš svojstveno da proslave provedemo uz zvuke džeza, ozbiljne muzike, roka i sl. što nije poteklo iz ovog naroda. Ali zato ljubavne, vinske, pivske i ostale pesme iz Srbije, Bosne, Makedonije, Srbije sa Vojvodinom, Crne Gore uz zvuke harmonike, trube i tamburice tradicionalno i generacijski upotpunju pravi doživljaj i smisao.
Zato u trenutcima slavlja napravimo vizuelni otklon od izvodjača, jer muzika se sluša a manje gleda, a pogotovo napravimo otklon od svakodnevne besprizorne realnosti, Mitrovića, Vučića, Nikolića, Beka i Miškovića i i bar deliće života posvetimo ličnom zadovoljstvu uz muziku, porodicu i prijatelje. Alkohol tu igra veliku ulogu, kao i dobra trpeza.
Imam utisak da nas mrze i zbog tog bogatstva pesme i igre, koja ispunjava dušu i srce.
Gospodine Zlatar, bojim se da niste shvatili poentu…
Odlican tekst…
Drago mi je da nismo sami :)
Поштујем коментаре господина Драгаша који су веома актуелни и аргументовани. Овога пута је, вероватно запрепашћен српском стварношћу, испољио извесну недоследност. Критикујући вулгарност и примитивизам истовремено је вулгарно насловио овај иначе добар критички осврт. Мислим да ће се сложити са мном да на нашој естради има и веома квалитетних извођача и да је тај квалитет обрнуто пропорционалан површини обнажених „атрибута“. Оно што мене лично брине то је потискивање рада и памети и промоција лаке забаве и лажних вредности у већини српских медија. Нестајемо као народ али са песмом на уснама. Промена курса подразумева организовање истомишљеника, активно деловање у својој најближој породичној и радној средини, пружање подршке истинским вредностима и отварање перспективе младима.
Једно од добрих места размене мишљења и организовања акција је управо „Башта Балкана“
Nazalost, to sto nam se desava je odavno vec trend u svetu, samo ga mi, kao i sve ostalo ( skepticka ali povodljiva i lako potkupljiva nacija), sada prihvatamo i prisvajamo. Panta rei
Sve je stvar izbora, na TV ako naletim pogledam neki dobar film, neku dobru dokumentarnu emisiju a najčešće veče provedem baveći se hobijem ili uz dobru knjigu. Ma koliko imala otpor prema RTS-u moram priznati da ima dosta emisija koje sa zadovoljstvom gledam, pri tom mislim na oba programa RTS-a.
Opcinjenost svetom `kutijom za lobotomiju` ce kod nas izumreti sa generacijama
iz `titinog` doba. Mladi na svu srecu nemaju taj odnos prema televiziji ali na zalosti imaju prema internetu…
@Ivana
Varate se Ivana ako mislite da sam prevideo rečenicu „..Nema nam spasa sa ovakvim ludacima na vlasti i ovakvim medijima..“ ili „…glamur prostaka i prevaranata…“ Mislim da je to smisao Vašeg komentara i (dobronamerne) „kritike“ koju ste mi uputili.
Smisao mog komentara je u grčevitom pokušaju da se iz bilo kog segmeta našeg života izvuče bar neki neuprljan, nekompromitovan, nefalsifikovan deo koji nam još nije oduzet, a koji može bar za trenutak da nas odvoji od ovakve svakodnevice. Tekst gospodina Dragaša je realan, surov ali osim pominjanja nekih novih imena, aktuelan je već skoro 25 godina i prevazidjen je. Sve njegove kvalifikacije su na mestu, ali i svi njegovi tekstovi kao i ovaj, očajnički su apel za promenama revolving aktuelnih vlasti. Višegodišnji buntovnici i istomišljenici, poput gospodina Dragaša, nisu do sada uspeli da pomognu Srbiji da se zaustavi na putu propadanja, a čini se da je taj proces u režiji aktuelne vlasti dobio na ubrzanju. Potrebne su ideje i rešenja za promene, za razliku od dosadašnjih kritika, kritizerstva, i najava za promenama koje ne dolaze.
Uvek se postavljalo pitanje u kom pravcu uopšte treba da ide Srbija i na moje iznenadjenje, u emisiji M. Marića gde je gost bio Ali Agdža (atentator na papu), taj isti turčin, novokatolik, dobar poznavalac ovog podneblja i srpsko hrvatskih odnosa (pročitao je mnogo knjiga na 20-to godišnjoj robiji), kaže: Srbija treba da ide putem demokratskog socijalizma na hrišćansko pravoslavnoj osnovi.!!!??? Tema za razmišljanje, iako ne verujem da bi se svidela gospodinu Dragašu.
Iako to nije primarna tema, ali tako izgleda, ostavimo „plastične lepotice“ da pronadju svoje „sudjene“ medju političarima, sportistima, tajkunima, mafijašima. Sačuvajmo svoje porodice, sačuvajmo decu i trudimo se da im ukažemo na to da i oni moraju na isti način da sačuvaju svoje buduće porodice i decu. Ako vam to teško ide onda je problem u vama, a ne u njima i okruženju.
Gospodine Dragas,BRAVO!!!
Lično mislim da je šunda jako mnogo ali takođe mislim i da nam je bog svima dao slobodu izbora pa i kad je muzika u pitanju. Ne uživam u toj muzici, promenim kanal ili nađem neku drugu razonodu. Da nebih počeo da uživam u mržnji takvih muzičara, koga nema znači ne postoji.