Из рукописне збирке ‘Шапат испод јастука’
ВЕЛИБОР МИХИЋ: ВРЕМЕ
Послаћу ти румен пољубац
кроз врео дах
да загрејем васиону
и цвета два
један црвен радости
други зелен наде
Узалуд залуд луд
кад не волим те ја
Ускочићемо на планету
као загрљен пар
да обрнемо један круг
и на уво ти шапнем
речи две
ти знаш које
Узалуд залуд луд
кад не волим те ја
Пропуштене снове
ти и ја
одсањаћемо данима
као породичан тим
лепа имена смо спремили
уз свако уздах-два
волећемо се вечно
ти и ја
Узалуд залуд луд
кад не волим те ја
О ти си моја богиња
што улепшава ми дан
а ја твој ослонац
дисаћу за тебе
као Хамлет јести акрепе
и понеку звезду
не много врелу
скинућу ти ја
Узалуд залуд луд
кад не волим те ја
И кад пролети оно
што пролетети заувек зна
моје усне ће говорити о теби
волим те и волим и волећу
Узалуд залуд луд
нисам те волела ја
Само сам те
лагала
оОOo