НИСАМ ИМАО ОЧИ

Уместо да,
као звезда небом,

лагано прођем
и утрнем,

НИСАМ ИМАО ОЧИ - Andjelina Džoli zelene oči

глуве ме сенке
заводе,

призива
лелек земље.

Из ноћне буре
будим се,
покиданих једара.

У непоновљивом
ужасу,
сред очаја,

чиста беше
гола душа,

али ни тада,
нисам имао очи,
ни дух,

довољно прозрачан,

за разговор
са тобом,
Анђеле.

Неколико
осунчаних тренутака
у дугом маршу
понижења:

мутни кристал,
остављен,

и заборављен,

за неку
другу вечност.

 

Љубомир Вулићевић