BESEDA O SRBIMA
Gde su Srbi i u šta su se pretvorili, kako su ikonu i slavu isterali iz kuće i zamenili za muziku i televizor
Gle mi Srbi, ostavismo post, ostavismo molitvu, zaboravismo Boga, i Srpska se zemlja pretvorila u pustinju, u pustinju greha i smrti. Šta je? Gde je pravda? Gde su Srbi? Gde je svetosavska duša srpska? Pogaziše Sveto Evanđelje, crkve opusteše. Seti se Srbin Boga dva-tri puta u godini. A duša ti data besmrtna da živiš radi Neba i Večnosti, da pobediš sve što je smrtno, svaki greh, čoveče, nesrećni Srbine! Srpska zemlja od bezbožništva našeg, od maloverja našeg, pretvorila se u pustinju. Pustoš i pustinja: od Subotice pravo do Đevđelija i od Jadrana do Timoka, Srbi podivljali.
Manastir Lelic gde su mošti Svetog vladike Nikolaja Žičkog
Srbi zaboravili na sve što je svetosavsko, na sve što je evanđelsko. Pojurili Srbi u bioskope, pojurili Srbi za kulturom evropskom, pojurili Srbi za garderobom, za obućom evropskom, za haljinama evropskim. Bacili svoje običaje, bacili svoju svetu narodnu nošnju. Oblače se kao Cigani i Ciganke. Hej, Srbi! Pustinja. Pustoš. To je Srpska zemlja, a skoro i svaka srpska duša.
Ko od vas živi, ili od nas, po Evanđelju Hristovom?! Ko je kršten među vama? Ko? Sveštenici izdali Boga. Mnogi. Profesori izdali Boga. Generali izdali Boga. Psovke. Avaj, Gospode! Nema na zemlji parče zemljišta na kome se toliko huli Bog i ruga Božanstvo. Juče, koliko juče govori prijatelj koji je doputovao, jedva sam izdržao u autobusu, veli, jedva od psovki silnih. Psuju ljudi, avaj, psuju i žene! Žene psuju! Haj! Haj! Haj! Gadosti! I žene, žene psuju. Kakva sramota! Srbi, šta vam je u duši osim bluda? Šta osim psovki? Je li u tome vaš život? Jeste li zato poslani na ovaj svet? Jeste li zato potomci Svetog Save? Da sve opoganite, prvo dušu svoju, jezik svoj, nesretni jezik. I onda, onda, šta vam ostaje u ovome svetu? Pustinja smrti i greha. U ovome svetu nova pustinja.
Tamo, tamo ćeš videti šta je psovka, tamo ćeš videti da će ti se duša ispaštati za psovku jezika. Zato, zato što jezik, koji ti je dat da hvališ Boga i da braću sa njim tešiš, ti si pretvorio u oruđe demonske psovke, služiš đavola svojim jezikom. I misliš na neko dobro, misliš da će Gospod blagosloviti tebe, tvoje prljave gadosti, grehe, tvoj gnoj? Ne! Ne blagosilja Gospod to! Nego eto, vi ste kulturni, vi slušate radio, iz kuće si izbacio ikone, a uneo si radio; seljačke kuće unose televizore, a izbacuju ikone iz svojih kuća. Hej, Srbi, Srbi! Vi ćete zajedno sa tim vašim televizorima, zajedno sa vašim radio-aparatima otići da vas đavo u paklu veseli u svojim, svojim bogohulstvima. Pa ćete onda videti da je sve kasno. Vaš je život bio lažni život u kulturi takozvanoj, život u lažnoj civilizaciji, život u lažnoj modi, u lažnim zadovoljstvima, život u lažnim radostima. Sve će biti kasno, sve!
Izvor: Vladika Nikolaj Velimirović – Beseda o Srbima