DA LI BOG POSTOJI?
Kako dokazati postojanje Tvorca. Razgovor profesora ateiste i studenta o tome da li Gospod postoji i kako ga dokazati
„Je li Bog stvorio sve što postoji?“ upita profesor
Studenti povikaše u glas: „Da, jeste! Bog je stvorio sve?“
Profesor nastavi: „Ako je Bog stvorio sve, onda je Bog stvorio i zlo, dok ono postoji. I prema principu da naša dela govore o tome ko smo mi, sledi da je Bog zlo!“
Studenti zanemeše pred takvim odgovorom. Profesor je bio prilično zadovoljan sobom jer je još jednom dokazao studentima da je vera u Boga samo mit.
Gospod Isus Hristos freska u Crkvi Svetog Groba, Jerusalim
Jedan student je podigao ruku i zapitao profesora: ”Mogu li vam postaviti jedno pitanje profesore?“
„Naravno“ odgovori profesor.
Student ustade i zapita: „Profesore, da li hladnoća postoji?“
„Kakvo je to pitanje? Naravno da postoji. Zar ti nikada nije bilo hladno?“ Studenti su se nasmejali na čudno kolegino pitanje.
Mladi student nastavi: „U stvari, gospodine, hladnoća ne postoji. Prema zakonima fizike, ono sto mi smatramo hladnoćom, u realnosti je odsustvo toplote. Apsolutna nula (-273 C) je totalno odsustvo toplote. Svaka materija postaje inertna i nesposobna za reakciju na toj temperaturi. Hladnoća ne postoji. Mi smo stvorili taj pojam da opišemo kako se osećamo kada nemamo toplote.“
Student nastavi dalje: „Profesore, da li tama postoji?“
Profesor odgovori: „Naravno da postoji.“
„Jos jednom ste u krivu profesore. Ni tama ne postoji takođe. Tama je u stvarnosti odsustvo svetla. Možemo izučavati svetlo ali ne i tamu. U stvari, možemo koristiti Njutnovu prizmu da razlomimo svetlost u više boja i izučavamo različite svetlosne dužine svake boje posebno. Ne možete meriti tamu. Jedan zrak svetla može doći u tamu i osvetliti je. Kako znate koliko je neki prostor taman? Možete meriti samo količinu prisutne svetlosti, zar ne? Tama je pojam koji ljudi koriste da opišu šta se dogadja kada nema prisustva svetla.“
Konačno, mladić upita profesora: „Gospodine, da li zlo postoji?“
Sada nesiguran, profesor odgovori: „Naravno, kao što sam to već rekao. Vidimo to svaki dan. Svakodnevno možete videti ljudsku nečovečnost prema drugim ljudima. Mnoštvo je primera kriminala i nasilja svuda po svetu. Ove manifestacije nisu ništa drugo nego zlo.“
Na ovo je student odgovorio: „Zlo ne postoji gospodine profesore, ili bar ne postoji samo po sebi. Zlo je jednostavno odsustvo Boga. To je isto kao tama i hladnoća – reč koju je čovek stvorio da opiše odsustvo Boga. Bog nije stvorio zlo. Zlo nije kao verovanje ili ljubav, koji postoje isto kao svetlo ili toplota. Zlo je rezultat onoga što se dogadja kada čovek ne poseduje Božiju ljubav u sebi. To je isto kao hladnoća koja dolazi kada nema toplote ili tama koja dolazi kada nema svetlosti.“
Profesor je seo i nije ništa rekao.
Ime mladog studenta bilo je – Albert Ajnštajn
Umiljavanje i podilazenje Vas je i razotkrilo. Licemerni ste. Nesikrenost i dvolicnost se ne daju sakriti.
To je nazalost ta maska, koju sam pomenula. To je lepo upakovana potisnuta mrznja, pod maskom prividne pravednosti.
————————————-
Господе Исусе Христе, Боже наш, прими од мене недостојног слуге Твога молитву за непријатеље моје и наше, и опрости нам све грехе наше , буди милостив свим непријатељима нашим који нас мрзе, или вређају, или прогањају, или муче, и немој им судити како заслужују, него по великој милости Твојој обрати их све: неверне правоверју и побожности, а верне да се уклоне од зла и чине добро – како не би нико од њих погинуо, због нас, недостојних слугу Твојих.
Господе Милостиви, молим Ти се особито за оне који су ме било чиме увредили или ожалостили, или ми било какво зло учинили: не кажњавај их ради мене грешнога, него излиј на њих богату благост Твоју.
Молим ти се, Господе, и за оне које сам ја грешни изазвао или навео на грех непријатељства, и опрости и њима и мени. Сети се Господе, да смо сви ми људи, и да као људи грешимо према Теби и једни према другима; но Ти, Боже наш, као Творац и Отац наш, милостиво нам опрости и помилуј.
Господе Човекољубиви, Боже Спаситељу наш, опрости нам грехе наше и међусобна непријатељства; ишчупај, Господе, из срдаца наших свако међусобно незадовољство, самољубиву злобу и злопамтљивост, и све што може спречавати љубав и умањити братољубље. Јер си Ти Бог милости и човекољубља, и заповедио си да праштамо и непријатељима својим, и да Ти се молимо за оне који нас мрзе и гоне. Теби, Једини Човекољупче, слава и хвала за све и сва у све векове. Амин.
@Vojsije
Da. To je razlika izmedju znanja i poznanja. Znanje je akumulacija informacija. Poznanje je sjedinjenje.
U Svetom pismu u Postanju, kada kaze i Adam poznade Evu, misli se da se Adam sjedinio sa Evom, postao jedno telo sa njom, a ne da je procitao knjigu o Evinoj fiziologiji.
Vojsije, dobro je kad se u nasim razmiljanjima o Bogu preispitujemo, lepo je to sto ste rekli ovo na kraju.
Rado cu Vam odgovoriti, nesto kasnije. malo sam u guzvi:).
Reci cu samo da prvobitni covek jeste bio savrsen (stvoren po liku i obrazu Bozijem-lik ..misli se ne svojstva licnosti), ali da mu je tek sledovao duhovni podvig. Podvig upodobljavanja oblicju Bozijem.
Iskljucivsi Boga, kao vrhovno dobro, Adam je bez truda, hteo da predje taj put. Kao da je rekao Bogu.: Ne trebas mi ti, mogu ja sam, i poverovao Zmiji , da nije potreban podvig i poznanje dobra koje je Djavo svrstao na nivo jela .
Eva, znam ja tko si. Do sada te nije bilo na blogu.
Uopće me ne poznaješ. Prepoznajem tvoj stil nametljlivi i autoritativni.
Ja sam ista uvijek, samo sam suzdržana a to često znači podilaziti u ime mira.Uvijek sam ista :) ponosna i dosljedna svome katoličkome i hrvatskome. Jeli ti to jako smeta jel da? E vidiš, to nije podilaženje, nego je to sloboda koja nekima smeta.
Ostavila si molitvu da svi vide a Bog je rekao da se moliš u skrovitosti. Želiš se svidjeti ljudima ovdje, a zapravo si vrlo manipulativna i žestoka. U vjeri mi bismo rekli „fanatik“. To nije dobro. Lomiš sve pred sobom i napraviš štete.
Oholost i neposluh u prvih ljudi. Stvar izbora.Na sliku Božju biti stvoren znači biti u ljubavi s Bogom.Bog je računao na ljubav a ne na duhovan podvig.Biti stvoren na sliku Božju znači da ti ništa ne nedostaje nego samo Bog. Slobodna volja je ono što je Bog načinio iz ljubav prema čovjeku, da mu čovjek bude odgovor na ljubav a ne na ropstvo.
(Samo me se okani, jer ti ja neću smetati.)
Znam tko si. :)
Vojsije,
dobro činite što sve preispitujete. Gospod je na više mesta u Jevanđelju pohvalio takav stav. Samo morate paziti da ne donosite ishitrene zaključke, to govorim iz ličnog iskustva. Evo primera iz Jevanđelja po Mateju:
45. Filip nađe Natanaila i reče mu: Našli smo onoga za koga pisa Mojsej u Zakonu i Proroci: Isusa, sina Josifova, Nazarećanina.
46. I reče mu Natanailo: Iz Nazareta može li biti što dobro? Reče mu Filip: Dođi i vidi!
47. A Isus vidje Natanaila gdje dolazi k njemu i reče za njega: Evo pravog Izrailjca u kome nema lukavstva.
48. Reče mu Natanailo: Otkuda me poznaješ? Odgovori Isus i reče mu: Prije nego te pozva Filip, vidjeh te kad bijaše pod smokvom.
49. Odgovori Natanailo i reče mu: Ravi, ti si Sin Božiji, ti si car Izrailjev.
50. Odgovori Isus i reče mu: Zato što ti kazah da te vidjeh pod smokvom, vjeruješ? Vidjećeš više od ovoga.
51. I reče mu: Zaista, zaista vam kažem: od sada ćete vidjeti nebo otvoreno i anđele Božije kako uzlaze i silaze na Sina Čovječijega.
(Nazaret je bio mali grad, potpuno neznatan, pun mnogobožaca).
Čovek i jeste stvoren savršenim, kao i anđeli i životinje, i sve ostalo. Pre no što je odlučio da mu Tvorac ne treba, nije znao za zlo. Onda ga je upoznao. Zlo je odsustvo dobra. E, sad, što se tiče prenošenja greha- mi nismo samo genetska deca naših roditelja. I duhovna smo deca. Roditelji, grešna bića, vaspitavaju nas i, prosto rečeno, unose i pogrešna shvatanja u našu dušu. I ne samo roditelji, nego i rodbina, prijatelji, učitelji, državne ustanove, itd. Mi, dalje, na pogrešno naviknuti- pogrešno i činimo. Drugim rečima: nije čovek grešan zato što greši, nego greši zato što je grešan. U tome je podvig- da se odučimo od greha. Što je bez Boga apsolutno nemoguće, ali to je, već, preopširna tema, barem za moj prosti um.
Evo kako je to iskazao jedan svetitelj: http://www.svetosavlje.org/bibliotekA/Bogoslovlje/SvetiVasilijeVeliki/Lat_SvetiVasilijeVeliki15.htm
Ne mogu se setiti ko, ali neko je idealno opisao: ,,Sloboda nam nije data da bismo činili šta hoćemo, nego da bismo uvek mogli odabrati ono dobro.“ Znate, nehrišćani, pa i hrišćani često, doživljavaju Sud kao: ,,Ti si činio kako mi se sviđa, evo ti uživanja koja hoćeš; ti nisi- vuci se na muke, da goriš i da te jedu crvi.“ To je islam, nema nikakve veze sa nama. Sud Božiji je: ,,Ti si odabrao da živiš na način koji žive anđeli i drugi koji žive sa mnom- živećeš sa nama nadalje; ti nisi- idi tamo gde su oni koji to ne žele.“ Da nemamo slobodu izbora, bili bismo identični biljkama. Šta bi nam koristili govor, razum i ostala čula. I anđeli i životinje mogu da biraju- kako kruna stvaralaštva Božijeg da ne može?
,,Čudni su putevi Gospodnji.“ Sveti Vasilije daje dobar ,,uvid“ u njih. Na kraju krajeva, imate opis finala istorije u Otkrovenju, iz kojega se jasno vidi da Bog ne želi takvo stanje, ali da će većina ljudi dovesti do toga. No, to je i, donekle, logičan ishod, jer uvek je lakše razgraditi i srušiti, nego sazidati… Ali opravdanja nema.
,,Isprazno umovanje“ je samo ako filozofiramo bez potrebe ili, pak, nemamo nameru da naučimo ništa jedni od drugih. Takvo je suvišno u sve dane, ne samo posne. No, ako ne gledate tako, onda je, naprotiv, korisno i za Vas i za nas, te blagosloveno. Oprostite na mnogoglagoljanju i ,,upadu“ u konverzaciju. Dobar post želim.
Pozdrav Vojsiju zbog komentara. Nisam stigao da odgovorim, a vidim i da ne treba. Očigledno da nema svrhe insistirati na logici i zdravom razumu, takav odgovor nećemo dobiti.
Aleksandre,
žalosti me malo što tako govorite. Možda ste i pametniji i mudriji od nas, to Vam ne želim sporiti, ali ne razaznajem kakav odgovor želite od nas. Ako verujete da je Bog istinsko, apsolutno dobro- Dobro: kako možete verovati da je stvorio loše u čoveku? I još rekao da je to ,,slika i podobije“ Njegovo?
No, uzmimo u obzir da je Bog stvorio i loše u čoveku. I da je hrišćanstvo samo propaganda. Ako je Bog stvorio dobrog i lošeg čoveka i rekao mu da iskoreni svoje loše osobine, nije li to nasilje? ,,Ako ne ispraviš zadate parametre, bićeš surovo kažnjen!“ Ako je stvarno tako – onda Bog svakako nije dobar, nego zao. I baš, ako hoćete – apsolutno zao. Jer o kakvoj je samilosti reč, šta očekivati od tako cinične ličnosti? Takav Bog je upravo onaj koji stvara iz hira, a ne iz ljubavi.
Sad razmotrimo nekoliko tipova roditeljstva. Imate roditelje koji rađaju decu da bi ko nasledio njihove tvorevine, one koji to čine da bi imali potporu u starosti, one koji prate usađen im poredak, one kojima se to dešava slučajno i oni koji to čine iz velike uzajamne ljubavi i želje da tu ljubav otelotvore i prenesu na nekoga drugog. Ako uzajamno uporedimo ove slučajeve, naćićemo, nesumnjivo, da je ovaj poslednji slučaj najidealniji i, uopšte, najlepši od svih. No, da li takav tip roditelja svesno usađuje mane svojoj deci tokom njihovog odrastanja, čini ih kockarima, lopovima, svađalicama ili kakvim drugim ličnostima, ili to čini greškom? Svakako da su sve negativne osobine koje smo poprimili od roditelja rezultat njihovih pogrešnih shvatanja i dela, a nikako namera (naravno, i dalje je reč o poslednjem tipu, mada se ovo može odnositi na 99% čovečanstva).
Ali, gledamo li tako – nije li, onda, da ljudi poseduju savršeniju ljubav od samoga Boga? To bi bio veliki paradoks. Da je Bog stvorio biće u nečemu snažnije od sebe samog. Prema tome, ostaje nam samo da verujemo da je Bog Bog Ljubavi i da je čoveka stvorio bez urođenih mana. Ili da apsolutno biće univerzuma nije sasvim znalo šta radi ili moglo to i da ostvari. Što je, takođe, besmisleno samo po sebi.
Samo ovakav odgovor možete dobiti od hrišćanina.
@Vojsije
Nastavljam se na svoj predhodni komentar pozivajuci se na mog omiljenog savremenog teologa Arhimandrita Rafaila Karelina.
______________________
„Biblija govori o dva drveta u Raju – Drvetu života i Drvetu poznanja dobra i zla. Hraneći se plodovima sa Drveta života čovek je dobijao besmrtnost. Drvo poznanja dobra i zla je bilo drvo preko kojeg je trebalo da bude određen odnos Adama prema Bogu: ili harmonija ljudske volje sa Božanskom kroz poslušanje ili otpadanje čoveka od Boga kroz neposlušanje. Svetitelj Jovan Zlatoust piše: „Neki kažu: Zašto je Gospod dao takvu zapovest – da se ne jede plod sa drveta, zar nije mogao da da drugu, uzvišeniju? A kakvu? Ne čini preljube? Ali, sa kim bi Adam mogao da učini preljubu? Ne ubij? Ali, koga bi on mogao da ubije? Ne kradi? Ali, sve je bilo njegovo.“ Zato je Gospod dao zapovest ne samo kao probni kamen ljubavi Adama prema Njemu, već i kao mogućnost usavršavanja u poslušanju volji Božijoj.
Biblijska reč osim bukvalnog ima i simvolički, duhovni smisao. On ne iznalazi protivrečnost, ne negira bukvalni smisao, već ga produbljuje, daje nove dimenzije biblijskoj priči, otkriva pred nama nove horizonte. Prema Grigoriju Nazijanzinu piše: „Mislim da je drvo poznanja dobra i zla bilo drvo najvišeg sazrcanja-uvida.“ Čovek je trebalo da dođe do sazrcanja i do Bogoviđenja postupno, kroz Bogoopštenje. Drvo života je i bilo drvo Bogoopštenja, jer se istinski život ljudi sastojao u opštenju sa Bogom, predstavlja. jući neprekidno savladavanje tvarne ograničenosti kroz učestvovanje u životu apsolutnom i Božanskom. Bogoopštenje je davalo istinsko Bogoviđenje, ali je za sazrcavanje bio potreban neprekidan put duhovnog usavršavanja. Jer Adam je bio stvoren kao čist i nevin, ali nesavršen, predstojao mu je put duhovnog ushođenja. Međutim, on je po mišljenju Grigorija Bogoslova, , drsko poželeo da se uspne na stepen sazrcanja, da na izvestan način na silu osvoji tajne Bogoviđenja da bi postao bog, bog bez Boga, slobodan vladar svog postojanja bez Onoga Ko mu je dao ovo postojanje.
Biblijsko kazivanje o Adamovom narušavanju Božije volje je kazivanje o ponovnom grehu satane. Satana je, oduševivši se svojom tvarnom, anđeoskom lepotom, umislio da je kao Bog, da je jednak Bogu. Adamu je rajsko drvo izgledalo kao neki talisman, koji je on hteo da osvoji na silu i da odmah postane vlasnik celog sveta i svog sopstvenog postojanja. Zato Adamov greh nije bio samo greh ljudske slabosti, već i greh bogoborstva. U Bibliji je napisano da je u Adamovom grehu učestvovala „zmija“ (Lucifer). Zmija je anđeo bez krila; angeoska krila predstavljaju ustremljenost Anđela ka Bogu. Ovaj Anđeo je pao u dubinu materijalnosti i duhovne tame. On gmiže u materijalnosti, gmiže po zemlji, nalazi se pod nogama, ispod drugih bića. Pali anđeo razgovara sa Evom i ne koristi čistu laž, već najstrašniju laž – poluistinu. On laže, izvrćući zapovest Božiju. On govori: Je li istina da je Bog kazao da ne jedete sa svakoga drveta u vrtu? (1. Mojs. 3, 1) i na taj način kao da širi dimenzije Božije zabrane kako bi Ga ljudima predstavio kao surovo Biće Koje ne želi da se čovek usavršava.“
_________________________________
Ovaj tekst iz knjige „Sa Hristom ka visotama obozenja“. mislim da daje najbolji odgovor na vase pitanje . Ovakvo tumacenje prirode prvostvorenog coveka ce te naci u zapisima ostalih svetih Otaca crkve. Takodje intersantno tumacenje kod jeromonaha Serafima Rouza- Eugene Dennis Rose, koji je narocito blizak stilom izrazavanja savremenom coveku( „Covekov pad“). npr
Ista pitanja su i mene mucila jako dugo, a stvar je u sustini veoma jadnostavna. treba samo da zimestimo ugao gledanja, da izadjemo iz nase perspektive i pokusamo da shvatimo cin stavranja iz persepktive apsolutnog dobra., odnosno ako je Bog apsolutno i savrseno dobro, prvobitni covek i nemoze drugu volju da cini od one koja je apsolutno dobra , koja je u saglasju sa prirodom njegovog bica( jer prvostvoreni covek bese dobar) i povezana sa Bogom neprekidnim uzrastanjem u dobru do apsulutnog dobra.
@Martina
Sad posto znate tko sam ja, upoznajte samu sebe. Moja obracanja vama do sada su imala samo jedan cilj, koji su vam ovde i drugi sagovornici na svoj neki nacin pokusavali da saopste, ako sam bila nekad preostra, oprostite, ali istina ne trpi podilazenja i umiljavanja, a istina je sledeca : „Niko ne može dva gospodara služiti:jer ili će jednoga mrzeti, a drugoga ljubiti; ili će se jednoga držati, a drugoga prezirati. Ne možete služiti Bogu i mamonu“ (Mt. 6, 24).
@Eva
Mislim da me nisi shvatila, a možda sam i pogriješila, mislila sam na konkretno jednu osobu, ali nije bitno, ja samo znam da ja koristim svoje pravo ime a to može potvrditi i redakcija.
Ja znam tko sam ja. Da ti kažem (ti nije izraz nekulture sa ti se zovu braća u Kristu) ja sam ovakva:
Nemam maske, ali imam brzi fitilj. Reagiram jako jer sam po prirodi emotivna, a ako ne reagiram u stvarnom životu u raznim situacijama života onda šutim i nervoza me jede iznutra. Što nije dobro. U neku ruku ovaj zaslon je dobar jer je i oslobađajući, e sad, jedino ne znamo kakva nam šteta može nastati od Big Brother inetrneta, možda će nas sve jednog dana proganjati poradi imena Isusova bez obzira na vjeru.
Moja obraćanja tebi su išla isto tako dobronamjerno ali nisam imala namjeru ići žestoko. Poradi vas više na mene jednu, i nastupali ste žešće kako da ja ne eksplodiram? Vi vjerujete u jednu istinu ja u drugu, a kad uzmemo zajednički nazivnik ni ja ni vi ne želimo vjerovati u zlo. Možda je to najvažnije.Bez obzira kako to izgleda iz tvog pogleda.Jer iz mog ne izgleda tako.
Meni je jako žao za jednu stvar, zašto mi koji vjerujemo u istoga Boga Isusa Krista ne možemo barem pomirljivo u onim stvarima koje nas povezuju, na ono nutranje mislim. Jer ovdje čovjek vjernik, katolik, vjerujte mi, na vas gleda najnormalnije kao brata ili sestru u Kristu. Vjerojatno i ne znaju puno o razlikama gledaju tek na Krista.
Što se tiče istine i citata iz Biblije, pa Božja Riječ je istinita, ništa sporno između nas. Istina je Isus Krist. Zar nije rekao da je On Put, Istina i Život. Pa hajmo tim putem. Jer ja kažem, svakoga određuje njegova duša i ako u mojoj duši ima mjesta za Krista ima i za brata i sestru u Kristu pa i za onoga koji ne vjeruje jer imamo držati Zapovijed ljubavi koju nam je Isus dao. Ljubiti bližnjega kao sebe sama. Možemo li se tako ljubiti? Možeš li Eva mene ovakvu kakva jesam ljubiti? Ako pitaš mene mogu li ja tebe ljubiti, ma mogu. Trenutne emocije, za koje mi je isto tako žao, su reakcija, žao mi je, ne znam se suzdržati. Ipak drago mi je ako opet nisam krivo shvatila, da možemo ostati u miru.Ja prihvaćam i poštivam vašu vjeru iako mi ne sjedaju sve stvari na mjesto kao i što primjećujem s tvoje strane. Izvini, ne tvoje, nego sa strane tvoje crkve koju opet poštivam jer iskreno vjerujem da Krist i tamo prebiva.
Eva, zamislite sebe samu kna katoličkom portalu, ne bi vam bilo baš ugodno, ne da bi netko bio bezobrazan prema vama (mada ima i takvih) ali nije lako biti sam protiv većine koja isto misli iz iste vjere. Vjera je dogma, tako ispada. I kod vas i kod nas. Isus nikada nije u Bibliji spomenuo ni katolik ni pravoslavac ni protestant, ostavio je polog vjere a svi mi se trudimo to obdržati na svoj način. Istina je ta da netko želi ići za Kristom a netko ne, a netko ga još traži, a najviše je istina da onima kojima je više dano od njih će se i najviše tražiti račun. Iskreno vjerujem da svaki čovjek nosi u sebi klicu koja teži prema istini i u tom smislu vjerujem da će naići i na Božje milosrđe.
Što se tiče prošlih dana, Bogu hvala, to je samo zaslon. Imamo dušu koja želi biti bolja. U tom smislu nemam ti što oprostiti, imam oprostiti sebi što nisam bila bolja i smirena prema onima koji me ne razumiju. Ne smatram se višom ili nižom od drugih, grešnik sam i ja molim isto tako za oprost.
Ako ćemo još dijalogzirati ja ću nastojati to u onim dijelovima u koje nas ne rastavljaju. U nedostatku vremena ne znam hoću li uspjeti. Isto tako ja ne znam, zašto su katolici koji čitaju ovaj blog mutavi?
Mutavi u smislu da nikad ništa ne kažu, ne da se svađaju nego da doprinose miru među nama u povezanosti sa Kristom. Gdje su? Nije valjda da se toliko boje.
Jučer sam bila na jednom predavanju, kako se baš složilo na ove naše rekacije, da sam se zamislia i vidjela svoje negativne strane, ostavljam Riječ sa tog predavanja
„Budite uvijek spremni na odgovor svakomu koji od vas zatraži obrazloženje nade koja je u vama.
Ali neka to bude blago i s poštovanjem jer imate dobru savjest.“
1 Pt 3,15-16
nije li to snažno? I sad recite da i meni Bog ne govori, ja sam to shavtila da se to odnosi i na tebe i na sve nas.
To je temeljno načelo fundamentalne teologije (u katolika).
S ovime bih završila, pozdrav i svako dobro i iskreno mi je žao. Tamo gdje sam ja zgriješila.
Da se bar može obrisati.
@Bodin
Ne radi se u ovoj razmeni mišljenja o „pameti i mudrosti“ koja bi nas razdvajala i navodila na pogrešan put prepotencije ili inferiornosti. Ne takmičimo se i ne treba niko da se oseti kao pobednik ili kao poražen, a od načina kako ćemo pristupiti ovoj osetljivoj i izgleda večnoj temi zavisi da li ćemo biti duhovno bogatiji jer smo pronašli odgovore na pitanja koja su do sada bila bez odgovora. I to je ta slobodoumnost, po mom mišljenju, koju nam je Stvoritelj podario.
Pitanje koje za sad ostaje bez odgovora je savršenost Stvoritelja i moralnih načela sa jedne strane i surova realnost u kojoj živimo, u kojoj sve više dominira suprotnost tih načela. Zar se ne nameće logično pitanje da li je Stvoritelj i „propisao“ ta načela ili su to „propisali“ slobodoumni ljudi svesni da, kako je to danas moderno reći, nema alternative dobrom i moralnom, odnosno da čovek ne može opstati ako živi u zlu i bez ljubavi.
U prilog tome nameće se i pitanje kako obezbediti da se načela poštuju. Stvoritelj sigurno može da obezbedi da se načela poštuju, jer u njegovu moć i pravdu ne može da se sumnja, ali čovek očigledno ne može. Težinu i imperativ značaja moralnih načela daje pozivanje na Stvoritelja i njegov „autoritet“, što je osnov Biblije, pravoslavlja, crkve. Ali, to ipak ne daje rezultate. Ne mogu da prihvatim da je Stvoritelj stvorio dobrog čoveka, a da se on „otrgnuo kontroli“ i ničim izazvan krenuo stranputicom, ne obazirući se na upozorenja (u svoj svojoj nesavršenosti) svemogućeg koji ga je stvorio. Da ne bi bilo zabune, ne mislim da je Stvoritelj stvorio zlo. Mislim da nije stvorio ni jedno ni drugo, a da su ljudi u svojoj od Stvoritelja datoj slobodoumnosti kreatori i dobrog i lošeg. Svako drugo tumačenje upućuje na „igru i zabavu“ Stvoritelja, što i nije baš primereno.
Što se tiče dece i roditelja – sve ide u prilog već rečenom, da roditelji imaju tu slobodu da odlučuju o svemu. Oni procenjuju svoj život i na osnovu toga vaspitavaju i decu. Ako smatraju da su na pravom putu i po svojim i tudjim kriterijumima, verovatno će i decu tako usmeravati. Medjutim, ako poštuju samo svoje ili samo tudje kriterijume, biće problema. „Zdrava“ porodica treba da bude osnov svakog društva, a to se ogleda u poštovanju moralnih načela. Na žalost, izgleda da je sve manje takvih porodica.