DA LI BOG POSTOJI?
Kako dokazati postojanje Tvorca. Razgovor profesora ateiste i studenta o tome da li Gospod postoji i kako ga dokazati
„Je li Bog stvorio sve što postoji?“ upita profesor
Studenti povikaše u glas: „Da, jeste! Bog je stvorio sve?“
Profesor nastavi: „Ako je Bog stvorio sve, onda je Bog stvorio i zlo, dok ono postoji. I prema principu da naša dela govore o tome ko smo mi, sledi da je Bog zlo!“
Studenti zanemeše pred takvim odgovorom. Profesor je bio prilično zadovoljan sobom jer je još jednom dokazao studentima da je vera u Boga samo mit.
Gospod Isus Hristos freska u Crkvi Svetog Groba, Jerusalim
Jedan student je podigao ruku i zapitao profesora: ”Mogu li vam postaviti jedno pitanje profesore?“
„Naravno“ odgovori profesor.
Student ustade i zapita: „Profesore, da li hladnoća postoji?“
„Kakvo je to pitanje? Naravno da postoji. Zar ti nikada nije bilo hladno?“ Studenti su se nasmejali na čudno kolegino pitanje.
Mladi student nastavi: „U stvari, gospodine, hladnoća ne postoji. Prema zakonima fizike, ono sto mi smatramo hladnoćom, u realnosti je odsustvo toplote. Apsolutna nula (-273 C) je totalno odsustvo toplote. Svaka materija postaje inertna i nesposobna za reakciju na toj temperaturi. Hladnoća ne postoji. Mi smo stvorili taj pojam da opišemo kako se osećamo kada nemamo toplote.“
Student nastavi dalje: „Profesore, da li tama postoji?“
Profesor odgovori: „Naravno da postoji.“
„Jos jednom ste u krivu profesore. Ni tama ne postoji takođe. Tama je u stvarnosti odsustvo svetla. Možemo izučavati svetlo ali ne i tamu. U stvari, možemo koristiti Njutnovu prizmu da razlomimo svetlost u više boja i izučavamo različite svetlosne dužine svake boje posebno. Ne možete meriti tamu. Jedan zrak svetla može doći u tamu i osvetliti je. Kako znate koliko je neki prostor taman? Možete meriti samo količinu prisutne svetlosti, zar ne? Tama je pojam koji ljudi koriste da opišu šta se dogadja kada nema prisustva svetla.“
Konačno, mladić upita profesora: „Gospodine, da li zlo postoji?“
Sada nesiguran, profesor odgovori: „Naravno, kao što sam to već rekao. Vidimo to svaki dan. Svakodnevno možete videti ljudsku nečovečnost prema drugim ljudima. Mnoštvo je primera kriminala i nasilja svuda po svetu. Ove manifestacije nisu ništa drugo nego zlo.“
Na ovo je student odgovorio: „Zlo ne postoji gospodine profesore, ili bar ne postoji samo po sebi. Zlo je jednostavno odsustvo Boga. To je isto kao tama i hladnoća – reč koju je čovek stvorio da opiše odsustvo Boga. Bog nije stvorio zlo. Zlo nije kao verovanje ili ljubav, koji postoje isto kao svetlo ili toplota. Zlo je rezultat onoga što se dogadja kada čovek ne poseduje Božiju ljubav u sebi. To je isto kao hladnoća koja dolazi kada nema toplote ili tama koja dolazi kada nema svetlosti.“
Profesor je seo i nije ništa rekao.
Ime mladog studenta bilo je – Albert Ajnštajn
Ako Bog koji postoji oprašta do kraja vremena što i mi ne bismo jedni drugima opraštali inače je i naša vjera besmislena bez oprosta. Ako tamo neki budist oprašta ili musliman kako to da kršćanin neće da oprosti a više mu je dano? Mislim da svi možemo učiti jedni od drugih i u tom smislu propitivati svoju vjeru i vidjeti kako smo slabi i nesposobni slijediti Krista a zovemo se njegovim imenom.
Griješiti je ljudski a opraštati je po Božjem.
Dakle, ako vidiš da tvoj brat griješi nemoj ga prestati ljubiti jer samo ljubav je ta koja oslobađa i mijenja drugoga. I to je istina.
Krist je moj Spasitelj i Njemu jedinom se klanjam, u njemu ljubim sve ljude.
Može se to. Može se ljubiti s Kristom, bez njega teško.
Aleksandre,
ako ste stekli utisak da je meni do takmičenja, onda se izvinjavam, jer je to posledica mojeg lošeg izražavanja, nikako duha. Naprotiv, meni je stalo isključivo do istine.
S obzirom na sve, delujete mi kao religiozan čovek, ali koji nema, baš, mnogo poverenja u Crkvu i zbog toga je odbacuje. Razumljivo. No, budući da sam već prošao tim putem, otprilike 360 stepeni, mogu Vam reći da dobro činite što nikome a priori ne verujete, ali, vratio bih se na svoj prvi komentar- verujte dokazima. Čudima, to jest. Ako su mošti svetaca ,,marketinški trik“, onda će biti da su katolici i protestanti zaboravili kako da ga izvedu, dok ga nesrećni muslimani i budisti nikada nisu naučili. Ne znam da li ste upoznati kako je sveti Sava širio Pravoslavlje po Balkanu. Tako što je nosio mirotočivo telo svoga oca, sv. Simeona, da narod vidi miro koje je iz njega, po molitvi (dakle, ne samo od sebe) isticalo. I to savremenici kažu da je ponekad toliko isticalo, da bi prekrilo pod crkve u kojoj se obavljala liturgija. Može biti da su to i samo legende. Ali nisu, jer se tolika sila naroda obratila u hrišćanstvo. Praktično ceo narod.
Ono što želim reći je da Bog ne nudi slepu veru. Nije mu ni cilj da vodi slepce okolo, no da slepi progledaju. I zato onima koji sve ignorišu i racionalizuju, a sve je moguće racionalizovati kaže: ,,Zašto rod ovaj znak traži? Zaista vam kažem: neće se dati rodu ovome znak.“ Jer znakova ima koliko ko želi da vidi.
U svakom slučaju, ne smatrajte ovo sve kritikama, već savetima. Nisam nikakav misionar, niti svetac, da bih Vam solio pamet, ali je red da Vam dam odgovor na pitanje, ako ste ga postavili.
P.S. Nisu svi monasi i sveštenici ,,zvona koja zveče i kimbali koji ječe“. Crkva je i dalje Crkva, jer joj je glava Hristos, a sveštenicima koji krše apostolske dogmate, a nisu raščinjeni iz nekog razloga- niste dužni poslušanje.
@Bodin
Pogodili ste srz pravoslavne vere. Mislim da je obrazovanim i inteligentnim ljudima teze da poznaju Boga, upravo zato sto se neprekidno oslanjamo na razum i trudimo se da sve racionalizujemo. Umom se delimicno moze spoznati Bozija promisao . Bog se poznaje srcem. To sam slusala od drugih, mnogo duhovnijih ljudi od mene. Neki medju njima, su bili cak prosecno obrazovani, neki cak i prosti ljudi, cije razumevanje smisla zivota, Svetog pisma i uopste coveka je billo za mene zadivljujuce. Tada mi je postalo jasno ono sto se kaze u Pismu, da Bog ne gleda ko je ko, vec da gleda nase srce . „…jer ne gledam na ono što čovek gleda;čovek gleda što je na očima, a Gospod gleda na srce“(1.Sam.16:7).
Cuda koje pominje Bodin, covek vidi onda kada srcem pocne da trazi i otkriva Boga, ali uz napor i trud. Uz post , molitvu i na prvom mestu ..pokajanju. Prvi korak, prva stepenica je pokajanje. Odnosno uvid u stanje u kome se covek nalazi. Suocavanje sa sopstvenim prekrsajima, i duboka zalost zbog toga. Tako se i meni otvorio, jedan potpuno novi svet, za koji sam verovala da je izmisljotina slabih. Upravo sve suprotno od onog u sta sam verovala, jeste u stvari istinska realnost, realnost koju odbijamo da vidimo. Takodje bih se slozila sa Bodinom da mi nije bila namera da misionarim, jer ko sebe moze nazvati uciteljem, ako jos uvek uci, vec potreba da se kaze, da postoji, zaista postoji drugi put od onog na koji smo nauceni ziveci u svetu, da trazimo da poznamo smisao i svoga postojanja i Bozijeg plana.
@Aleksandar
Ako vam moj odgovor nije izgledao zdravo razumski, to je upravo zbog ovog gore sto sam navela. Kada se desi taj prvi korak, onda se desava to da vam jevandjelje koje ste pre toga citali, ko zna koliko puta i niste razumeli, ili ste mislili da razumete, odjednom postane razumljivo, i ne samo razumljivo vec ga prozivljavate.
Zasto su nekom uopste potrebna „mirotocivo“ i slicna cuda da bi se poverovalo u Boga ?
Ako odete bilo kuda gde covek nije mnogo ‚‚umesao prste‚‚ oseticete mir i Njegovo prisustvo .
Nesporazum pocinje cim se pocne objasnjavati Njegovo prisustvo. Ako bismo uzeli dvojicu najsvetijih mirjana-smrtnika i oni bi imali razlicita vidjenja Boga. Kad
jos krene ubedjivanje…
Jedini nacin je da zivotom u „svojoj“ veri , svojim delima , ‚‚nateramo‚‚ nekog da pokusa potraziti sta ‚‚tu‚‚ ima . Sve ostalo je – „rat u najavi“ .
@Bodin
Sigurno da nisam stekao utisak da želite da se takmičite, jedina svrha moje reakcije je namera da u svemu razmenjujemo mišljenja neopterećeno da li je neko od nas manje ili više obrazovan, ili mudriji ili pametniji. Ako nije takav pristup može pogrešno da se protumači da neko želi da, kako kažete, „soli pamet“ drugom. Razumemo se.
Moj ovakav pristup ovoj osetljivoj temi je nastojanje da se promeni način sagledavanja religije i vere uopšte, „pristup“ Stvoritelju na osnovu Biblije, jer živimo u vremenu kad je imperativ da religija i nauka zajedno daju odgovore na neka pitanja.
Prošlo je vreme Dekarta i Njutna, koji su svojim principima kauzalnog determinizma i objektivnog realiteta razdvojili nauku i religiju. To je u to vreme bilo progresivno, jer je nauka bila oslobodjena verskih dogmi i mogla je slobodno da se razvija, ali krajem 20 veka mnogi naučnici su argumentovano ukazali na mnoge Božanske poruke sakrivene u Bibliji. To ne može da se ignoriše. Od Hebrejske Biblije, koja je kanonizovana 90 god. p.n.e. pa do danas mnogo je „verzija“ Biblije koje su se menjale u zavisnosti od toga ko ih prevodi ili tumači. Biblijske fraze i spominjanje istorijskih činjenica teološki eksperti su tumačili doslovno, što je dovelo do beskrajnog niza interpretacija. Nauka je dala novu dimenziju.
U jednoj svetoj knjizi, rečeno je da Bog uzima slova iz abecede za stvaranje sveta. Doslovni prevod nema nikakvu težinu – ima li izrečeno nekakav smisao? Medjutim, sa saznanjem o hebrejskoj abecedi, Platonovim krutim telima, F spirali stvorili su se uslovi za razumevanje izrečenog, jer izgleda da hebrejska abeceda nosi u sebi dizajn materije. Smisao se pronalazi u prvoj rečenici jevandjela po Jovanu (1-1), koja glasi:
-U početku beše Reč, a Reč je bila sa Bogom i Reč beše Bog
On je na početku bio s Bogom
Sve su stvari napravljene pomoću njega, a bez njega ništa nije napravljeno od onoga što postoji.
Ne mislim da su „čuda“ koja se dešavaju marketinški trik (iako je bilo „zloupotreba“). Ponovio bih da su sveta mesta – mesta pozitivne energije koju ugradjuju oni koji iskreno veruju, koja je izmerena i dokazana. Tu blagodet je, po mom mišljenju, „omogućio“ Stvoritelj kroz ljude koji iskreno veruju u njega. To je pravi dokaz pozitivnog u veri, odnosno religijama uopšte. I nije potrebno „srcem tražiti i otkrivati Boga“ da bi se „videlo čudo“ – ti ljudi su medju nama.
Možda je moj pristup i pitanja uopšte, radikalan, racionalan, možda zadire u suštinu vere i ubedjenja drugih koji ne žele takva preispitivanja jer im je i ovako dobro, ali to je verovatno ta slobodoumnost kakvi smo stvoreni. Zato mislim da nije greh oslanjati se na razum (kako me @Eva kritikuje).
@Aleksandar
Kada ste vec pomenuli Dekarta i Njutna, u prilog tome da je njihov filozofski sistem razdvojio nauku i religiju, ne znam da li znate da su oba naucnika bili verujuci. S tim u vezi je cuveni Dekartov princip neprotivurecnosti i Dekartov dokaz postojanja Boga. Evo jednog izvoda iz Dekart i sholasticka filozofija: “ Dekart eksplicitno tvrdi da saznanje Boga nije moguće konačnom i ograničenom čoveku. Ovaj paradoks, ili krugu zaključivanju – ideja Boga mora da nam bude poznata da bismo mogli da dokažemo njegovo postojanje – svedoči o specifičnom položaju ovog pojma u slojevima Dekartovog samoodnošećeg mišljenja. Čini se da se pomenuti paradoks odnosi ne samo na konkretni problemem saznajnog određenja ideje Boga, već i na saznanje u celini: budući da se radi o njegovom krajnjem garantu, postavlja se pitanje kako je uopšte moguće izvesti opravdanje
mogućnosti istinitog saznanja izvan cirkularnog sa jedne, te dogmatskog sa druge strane.“
Znate za njegovu poznatu recenicu “ Ja mislim, dakle postojim“:
Dekart je ovom rečenicom izrazio mnogo više: „Ja sam, ja postojim, zato što mislim, razmišljam. Samom logikom ja zaključujem da postojim kao ljudsko biće, kao određeni entitet u svemiru. Ali na osnovu svog postojanja ja i zaključujem da mora postojati, jedno drugo biće. Zašto? Jer nisam potpun“, kaže Dekart. „Ja u svom biću osećam žeđ i potrebu za nekim drugim bićem. Ja postojim, ali ja postojim samo kao ne potpuno biće. Moje biće teži jednom drugom biću koje bi moralo biti apsolut svih kvaliteta i vrednosti, koje bi u stvari, bilo apsolutno biće“. To drugo biće Dekart je nazvao Bogom.
________________________
Isak Njutn takodje, mada se u javnosti taj aspekt njegove licnosti krio. Upravo je on izgovorio sledecu recenicu ,kojom objasnjava tesnu vezu izmedju nauke i Boga „Samo malo znanje udaljuje od Boga, a veliko samo približuje Njemu“.
Vas pristup ne zadire u sustinu vere, niti se vera boji preispitivanja. Vi polazite od premise da i sam Bog sadrzi atribute zla, cim ih sam covek poseduje, zasto bi inace stvarao zla bica. Ali to je apsurdno zar ne?Zlo je po svojoj prirodi haos i destrukcija. Po sustini zlo u stvari predstavlja odsustvo dobra, samo po sebi ono ne postoji. Pre ce biti da mi svojom ostecenom i nepotpunom prirodom nismo u stanju ako podjemo od tih postavki, objasnimo pojam Boga, i samim tim upadamo u zabludu. Onda i ta vera koju imamo je mrtva vera, Hriscani veruju u Jevanđelje zivom verom; veruju i umom i srcem, ispoljavaju je, dokazuju je svojim životom. „Pokaži mi vjeru tvoju bez djela tvojih,govori apostol nekom čoveku koji se hvali samo mrtvom verom, samim golim znanjem Božijeg života.“
Nadam se da ovaj put moj komentar necete doziveti kao kritiku :)
Ne, Eva,
ovo što ste Vi opisali je srž Pravoslavlja. I to daleko lepše i preciznije nego što bih ja umeo. Moji navodi su nekakav skromni početak vere, daleko od one petrovske, na kojoj se zida Crkva, a koju ste izneli.
Vojsije,
iskustvo pokazuje da nekome nisu, a nekome, ipak, jesu potrebna čuda. U mom slučaju beše 50-50. No, postoje, odista, takvi ljudi, pored kojih kad sedite, osećate Boga. I to i osećate Duha Svetoga, koji je neprestano sa njima. Nažalost, takvih ljudi je sve manje, a, iskreno, ni u istoriji ih nije bilo preterano mnogo, ako samo pogledate. Drugo, nije svako kadar da takve ljude prepozna, iako ih svako može osetiti. Zato se daju čuda, ustvari regularni procesi, ali nedostupni čoveku, kao potvrda nečije svetosti. Da bismo znali kome da sledujemo. Nismo protestanti, da samovoljno biramo ko je u pravu, ko ne.
Bilo kako bilo, u pravu ste. Reči odu u vetar, dela ostaju. Zato i jesam deo Pravoslavne Crkve, jer jedina ima dela. Ali ništa se ne sme na silu.
Aleksandre-
drago mi je, za početak.
Mana pokušaja shvatanja Boga jeste u tome što se on ne može ni shvatiti, ni obuhvatiti. Odnosno, može, ali čovek to ne može. Daleko su granice našeg uma od Bozije Veličine. Pokušajte samo da brojite do beskonačnosti ili da dokučite gde je kraj vasioni i neminovno Vam sledi neuspeh. Nemojte misliti da ne delim Vaš entuzijazam. Oh, on me je i odveo na stranputicu! Zato je dogmatika od neprocenjive vrednosti. Treba ići do granica svojih mogućnost, to se i zahteva od nas, ali- samo Bog ima prava da da odgovor na pitanje ko je Bog. Pravo da Vam kažem, kada me je jedan prijatelj (psihijatar, inače, voli ,,in medias res“ pitanja) upitao šta mislim o sebi, nisam nijednu reč znao da mu kažem. Na nešto tako banalno. Nema šanse, tek, da bih pokušao Boga da opisujem. Što ne znači da Vi to ne smete, ili bilo ko drugi. Ali to se mora činiti u realnim okvirima, sa pravilnom dozom. Sve van toga može završiti od fanatizma do nihilizma.
Što se svetosti i blagodati tiče, njih čini i projavljuje Duh Sveti. Bilo da je to vezano za neku prostoriju, ikonu ili čoveka. A Duh se spoznati može samo duhom, t.j. dušom. Ničim drugim. Što bi sv. Justin Ćelijski šaljivo rekao: ,,Ako može, pokažite mi taj aparat- da ga izmerim.“
Izgleda da se vrtimo u začaranom krugu, svako na svojoj strani ulice, svako priča svoju priču. Moja pitanja ostaju i bez komentara, a da ne govorim o odgovoru zasnovanom na ličnom stavu i mišljenju, jer zvanične priče na tu temu neće biti u skorijoj budućnosti.
@Eva po mom mišljenju sasvim nerezonski (bez uvrede) iznosi svoje mišljenje da moj pristup ne zadire u suštinu vere i da se vera ne boji preispitivanja. Da li zaista mislite da će crkva dozvoliti bilo kakve promene i priznati da je bila u zabludi dve hiljade i više godina ako se argumentovano dokaže da su suštinske stvari drugačije od onoga što propoveda? Pre će nestati argument ili onaj ko ga je izneo nego da se zaljuljaju temelji crkve. Zašto da nešto menja kad joj je i ovako dobro. Vernici ne mogu da se odvajaju od crkve, već naprotiv moraju i oni da budu odgovorni za njeno „ponašanje“. Ne može se veličati samo ono što je dobro, a okretati ledja lošem.
@Bodin kaže da ga je njegov, kao što je moj entuzijazam odveo na stranputicu. Nema u mom pristupu nikakvog pogrešnog entuzijazma a ni dogmatike. Nije mi jasno zbog čega se drugačije mišljenje uvek kvalifikuje kao stranputica? Zar ste toliko ubedjeni u svoje stavove da ne postoji ni najmanja rezerva da stvari mogu biti i drugačije, ili čak postoji prikriveni strah od razočarenja ukoliko ono u šta ste tako predano verovali možda i nije tako?
Ne, Aleksandre,
nisam tako mislio. Nazirem vaše stavove, ali to ne znači da mogu i da sudim o njima. Vaša načela, pak, razumem. Vidite, kao što svako ima svoju dužinu koraka, tako ima i brzinu svoga duhovnoga razvoja. Samo onda kada je čovek ravnodušan zaista je u kritičnom stanju. Nemojte misliti da ja dramim nad mojim negdašnjim odbacivanjem hrišćanstva (nisam bio ateista, niti šta nasilno, nikada, da ne bude zabune) i da se plašim da slučajno neko drugi ne učini slično što i ja. Naprotiv, tako je moralo biti jer tada bejah takva ličnost. Ali me je to učinilo mudrijim. Slično kao što se sa Adamom desilo. Savetujem da dosta slušate svoju savest i da je stavite iznad logike.
No, dosta melodrame sa moje strane. Uistinu, videh sada da je jedan vaš post ostao nedorečen, ako i dotaknut, od pre nedelju dana.
Počeo bih od reinkarnacije. Reinkarnacija nije strogo istočna stvar, čak je i jedan deo naših predaka verovao u nju, no, da li su i naši direktni preci – ne znam, mada ne verujem. Vidite, reinkarnacija je prilično čudna stvar. Ako uzmemo u obzir da je duša glavni deo čovekovog postojanja (čak se i u hrišćanstvu tako smatra, iako se celim čovekom smatraju i duša i telo neodvojeni), moramo se zapitati – da li ona može biti izložena takvim korenitim promenama, recimo iz čoveka u maslačak, i ostati nepovređena? Ili bi, pak, zadržala svest čovečiju. Što bi bilo, u najmanju ruku, neizmerno surovo. Manje surovo nego da Bog uzme ljudsku plot na sebe, svakako, ali jedno je čin dobrovoljne žrtve, a drugo prinuda. Treće: koja bi bila svrha svega toga? U svim religijama sa istoka, pa i u hrišćanstvu, jedna od osnovnih karakternih crta je smirenje. No, crte tih smirenja sasvim su različite. Uporedite, n. pr., Budu, jogine, fakire i neke pravoslavne svetitelje. Ograničenost prostora mi, nažalost, ne dozvoljava da to i sam učinim.
Vaše pitanje je dvojako, međutim. Indirektno pitate i zašto hrišćani veruju da imamo samo jednu ,,šansu“ za popravku. Zato što beskonačan broj pokušaja isključuje slobodnu volju iz procesa. Od čoveka se, ustvari, traži da da odgovor: želi li sa Tvorcem da živi večno, ili ne želi. To pitanje je sudbina i sudbonosno za svakog od nas. Pakleno i rajsko stanje počinju još za ovozemaljskog života. Samo pogledajte od svog okruženja, pa do istorije. No, bilo kako bilo, kada bi se čoveku koji ne želi saživot uz Boga nametala beskonačna premetačina iz jednog oblika u drugi- niti bi se postigla poenta, niti bi se njegov odgovor promenio. Sa druge strane, mi, pravoslavni, verujemo da je čovek obraz i podobije Božije. Obraz ne može nikako da izgubi, ali podobije mora trudom da stekne. Dakle, ni saamo trpljenje kazne, ni svesnost svojih grehova ne spašavaju čoveka.
Imperativ da se ne smeju poštovati drugi ,,bogovi“ dat je Jevrejima iz dva razloga. Prvi razlog je taj što je Bog Jedan, i poštovanje više njih nema smisla, drugi što su mnogoboštvo i obožavanje prirode bili zastupljeni na čitavoj planeti u tom trenutku, osim među Jevrejima. Da je ta religija opstala u tako ekstremno neprijateljskom okruženju i kasnije zahvatila čitav svet govori još nešto o njoj. I opet, Božije strpljenje tu pokazuje Njegovu veličinu. Nikoga ne primorava da mu služi. Ustvari, svi praznici su ustanovljeni zarad čoveka, a nikako zarad Boga, što svi Sveti Oci naglašavaju. U paganskim religijama je bivalo upravo suprotno, čak i do žrtvovanja sopstvene dece. (da ljudskih žrtava u Judaizmu decidno nije bilo, vidimo na primeru Avraama i Isaka)
Da li sam se nekada zapitao da ljudska civilizacija ili ljudi sami nisu proizvod neke drevne rase ili vanzemaljaca? Jesam. A tako i jeste. Ako pogledate, Bog i bestelesna bića koja je stvorio su, po svojoj prirodi, vanzemaljci. Šalu na stranu, ako ste mislili na kakve tehnologe i slično, verujte, ne postoji ništa epskije od stvaranja svega niizčega, kako je to opisano u Postanju. Ali se ne smemo igrati proizvoljnim tumačenjem tih podataka. Ako verujemo da je to istina, a postanje svemira ne može nijedan čovek dokazati (osim Bogočoveka), moramo biti svesni da su odigrani procesi bili u periodu kada nisu važili prirodni zakoni kakvi važe danas.
Evo reči jednog od najmudrijih Srba svih vremena o svemu tome:
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/vlNikolaj/NoveBesedePodGorom/Lat_Nikolaj0601.htm
Poslednje Aleksandrovo pitanje bi i ja postavio .
Zar nije i Isus na krstu posumnjao da ga je Bog ostavio ?
Medjutim , vernici-advokati ( za razliku od vernika-svedoka) ne samo da ne pominju sumnju, vec i osudjuju sve „koji drukcije kazu,klevecu i lazu“…