DA LI BOG POSTOJI?
Kako dokazati postojanje Tvorca. Razgovor profesora ateiste i studenta o tome da li Gospod postoji i kako ga dokazati
„Je li Bog stvorio sve što postoji?“ upita profesor
Studenti povikaše u glas: „Da, jeste! Bog je stvorio sve?“
Profesor nastavi: „Ako je Bog stvorio sve, onda je Bog stvorio i zlo, dok ono postoji. I prema principu da naša dela govore o tome ko smo mi, sledi da je Bog zlo!“
Studenti zanemeše pred takvim odgovorom. Profesor je bio prilično zadovoljan sobom jer je još jednom dokazao studentima da je vera u Boga samo mit.
Gospod Isus Hristos freska u Crkvi Svetog Groba, Jerusalim
Jedan student je podigao ruku i zapitao profesora: ”Mogu li vam postaviti jedno pitanje profesore?“
„Naravno“ odgovori profesor.
Student ustade i zapita: „Profesore, da li hladnoća postoji?“
„Kakvo je to pitanje? Naravno da postoji. Zar ti nikada nije bilo hladno?“ Studenti su se nasmejali na čudno kolegino pitanje.
Mladi student nastavi: „U stvari, gospodine, hladnoća ne postoji. Prema zakonima fizike, ono sto mi smatramo hladnoćom, u realnosti je odsustvo toplote. Apsolutna nula (-273 C) je totalno odsustvo toplote. Svaka materija postaje inertna i nesposobna za reakciju na toj temperaturi. Hladnoća ne postoji. Mi smo stvorili taj pojam da opišemo kako se osećamo kada nemamo toplote.“
Student nastavi dalje: „Profesore, da li tama postoji?“
Profesor odgovori: „Naravno da postoji.“
„Jos jednom ste u krivu profesore. Ni tama ne postoji takođe. Tama je u stvarnosti odsustvo svetla. Možemo izučavati svetlo ali ne i tamu. U stvari, možemo koristiti Njutnovu prizmu da razlomimo svetlost u više boja i izučavamo različite svetlosne dužine svake boje posebno. Ne možete meriti tamu. Jedan zrak svetla može doći u tamu i osvetliti je. Kako znate koliko je neki prostor taman? Možete meriti samo količinu prisutne svetlosti, zar ne? Tama je pojam koji ljudi koriste da opišu šta se dogadja kada nema prisustva svetla.“
Konačno, mladić upita profesora: „Gospodine, da li zlo postoji?“
Sada nesiguran, profesor odgovori: „Naravno, kao što sam to već rekao. Vidimo to svaki dan. Svakodnevno možete videti ljudsku nečovečnost prema drugim ljudima. Mnoštvo je primera kriminala i nasilja svuda po svetu. Ove manifestacije nisu ništa drugo nego zlo.“
Na ovo je student odgovorio: „Zlo ne postoji gospodine profesore, ili bar ne postoji samo po sebi. Zlo je jednostavno odsustvo Boga. To je isto kao tama i hladnoća – reč koju je čovek stvorio da opiše odsustvo Boga. Bog nije stvorio zlo. Zlo nije kao verovanje ili ljubav, koji postoje isto kao svetlo ili toplota. Zlo je rezultat onoga što se dogadja kada čovek ne poseduje Božiju ljubav u sebi. To je isto kao hladnoća koja dolazi kada nema toplote ili tama koja dolazi kada nema svetlosti.“
Profesor je seo i nije ništa rekao.
Ime mladog studenta bilo je – Albert Ajnštajn
@Vojsije
Zasto je po Vama , Isus u jednom momentu zavapio „Eloi, Eloi, Lama savahta- ni?”
Prokomentarisite..
Uporno ponavljanje sa vase strane kako branimo tudje stavove kao papagaji i nesto sto smo usvojili „bez provere“, je samo vasa projekcija. Vera je itekako iskustvena, zar mislite da su ljudi dobrovoljno pristajali na muke da nisu dobijali nagaradu ili imali iskustveni dozivljaj Balgodati.
@Aleksandar
Navedite mi molim vas, kojim vasim stavom zadirete u sustinu vere? Mozda sam nesto propustila.
Pomalo pročitah sve ovo, malo je čudno ovakvo tumačenje vjere. Bodin kaže da je NAŽALOST ? sve manje ljudi pored kojih osjećate Duha Svetoga. Nažalost? Svi ti ljudi su nekoć bili tražiteljli istine i možda im se dogodilo i koje čudo, čudo onako za njih, znak, možda im je Bog progovorio unutar i pokazao neku milost. Moje čudo je moje ozdravljenje koje se odvijalo godinama. Mnogi ljudi vole biti samnom ili pored mene sjediti a da ne znaju objasniti. Ja samo znam da je Duh Sveti sa onim koji želi biti s njim, nije to privilegija. Vjera nije utabani proces, vjera je trnova kruna, put ruže. Zato je ružno reći da je sve manje ljudi pored kojih ne osjećate Duha Svetoga, jer svaki čovjek je Dijete Božje, u svakom čovjeku postoji klica slike Božje. Tko osjeća Duha Svetoga u sebi i pored sebe neće reći, „nažalost“ i osuditi drugoga.U svjetlu katoičke prezrene vjere mi ovako živimo :)
Ako ljubiš drugog čovjeka ljubiš Božju sliku u njemu i ljubiš Dijete Božje a ne druge bogove u njemu.
Bog ljubi ii daje kako hoće, ako ga tražiš, čudo je njegova milost isto kao i bilo koji drugi način tihe objave. Jer je Bog Ljubav. Tko smo mi da važemo što je veće u Gospodina? Kad je sve od njega.
Zar smo ljuborni na bogotražitelje? pa neka i traži taj neki čudo, Bog će mu sigurno odgovoriti, ja to znam. I kad ga nađe, neće pustiti tog Isusa.
Vojsije
Isus Krist druga božanska osoba koja se solidarizirala sa čovjekom, u tijelu postaje čovjek, radi čovjeka Bog se spušta u tijelo čovjeka. Isus, premda Bog, tj. božanske naravi nosi i onu ljudsku. Tako Sin Božji postaje u svemu jednak sa čovjekom, osim u grijehu. Ja bih ovako rekla. Vapaj koji Isus izgovara plod je njegova čovještva, slaboće čovječje ali i muke. Jer Njega uistinu boli i tijelo i samo snagom DUha Svetoga On izdržava ima snagu ali nadljudsku i boli ga muka, krvave rane razapete, osjeća bol. Bol koja traži Boga iako se čini da ga ne traži. Isus zna da ga Otac nije ostavio ali u čovještvu pada na tren u muku. Ne padamo li i mi? Na neki način, Isus se solidarizira IZ LJUBAVI PREMA ČOVJEKU SA ČOVJEKOM. I njegov vapaj sigurno ne osuđuje Boga nego ga traži. To je poruka da čovjek ne može bez Boga i da ga želi u svom životu.
Isus prolazi Križni put. Mi prolazimo Križni put zar ne? Ali ipak iza tog vapaja Krist na kraju kaže „Oče moj u tvoje ruke predajem Duh Svoj.“ I u tom smislu gledati na vapaj.
Pismo čitati kontinuirano i uvijek je važno što je rečeno ispred a što iza citata.
Jer i mi na koncu kažemo ako vjerujemo i za tim idemo, da u ruke Očeve predamo duh svoj. :)
Isus nije došao liječiti zdrave nego bolesne, Isus nije došao zvati pravedne nego grešnike na obraćenje.Tako piše u Pismu. A molim vas tko je ikada bio pravedan ili zdrav, tko se to rodio bezgrešan i za koga to Isus nije išao na Križ da ga otkupi od grijeha, da položi za nj zadovoljštinu kod Oca da bismo se spasili? Na neki način Isus nam žrtvom na križu daje jamstvo za ulazak u kraljevstvo Božje ili Vječnost. Jamstvo je samo pola puta, ostalo ovisi o nama na tom putu.
Zato nema „nažalost“. Nema „nažalost“ jer ja primjerice u svom bližnjem ne osjećam Duha Svetoga, nego je na radost spasenja moga i na radost spasenja tog bližnjega da JA budem taj, ili ta koja će Duha Svetoga ižarivati iz sebe ili u kome će drugi prepoznati to nešto. Sve poradi slave Božje.Samo to. „Strpljiv spašen.“
Jer ako budemo govorili nažalost dat ćemo ohlosti da raste u nama smatrajući se pravednicima i pravednijima od drugih. Pravednik nije bezgrešnik, pravednik je osoba koja vjeruje i ide za Kristom. Koja se diže i pada isto tako i kaje se i griješi ali ustraje, ne gubi iz vida Isusa i put spasenja. Pravednik je i grešnik. A grešnik teži pravednosti, posvećenju. Zato i traži Boga, zato i viče „Bože moj zašto si me ostavio? “ ne jer sumnja u Boga nego zato jer vjeruje da ga Bog ne ostavlja inače je besmisleno da to i kaže. Isto tako u Svetom Pismu Bog kaže ako te otac i majka ostave ja te nikada ostaviti neću, neću te ostaviti da budeš siroče i to kaže. Bibliju treba čitati i povezivati i to je jako važno a ne izvaditi jednu rečenicu i protumačiti. Dobronamjerno to kažem. A bilo bi dobro da i gospodin Soko Srbije kaže nešto kvalitetno vezano za duhovne teme osim ratovanja i tužaljki. Vjerojatno čita ;)
‚‚O moj Boze , zasto si me ostavio ?‚‚ . To ste hteli reci ? Moze da znaci samo jedno – da je posumnjao da ga je Bog ostavio ?
Nisam ja ni jednom pomenuo papagaje ! :)
Vas , Bodina , Petkanu.. smatram vernicima-svedocima..
Smatram da Biblija kakva jeste , ovaj svet kakav jeste , i ljudi kakvi jesu svakog normalnog nateraju da bar ponekad posumnja . Samo sam hteo odgovor od vas po pitanju sumnje..
Mislim i da svako ko je isao ‚‚putem Hrista‚‚ moze i mora svojim recima objasniti predjeni put nekom ko nije njime hodio a ko zeli saznati o tom. Gorditi se , ‚‚jediti‚‚ i prezirati ‚‚nevernike‚‚ znaci biti na stranputici .
Izvinjavam se, Martina.
Trudim se da sažmem pisanija koliko mogu, zarad uštede prostora i vremena svima nama, tako da sigurno ponekad ostajem nedorečen. Moguće je ne osećati prisustvo Duha u ljudima uopšte, i to je milost Božija, jer grešnicima teško pada prisustvo Boga. Kao oganj koji prži. U fizičkom smislu, ne samo duhovnom. Ali to ne znači da Duha nema u ljudima. Ono našta sam mislio su stari pravednici, koji su se upodobili toliko obrazu Božijem, da je Duh uvek sa njima i oni u Njemu. To su oni za koje kažemo da samo svojim prisustvom projavljuju Gospoda, t.j. On neskriveno dela iz njih. Apostoli, na primer. Takvih ljudi je sve manje i manje, jer smo kao društvo sve gori i gori.
A propo ostavljanja duše od strane Boga. Rećiću samo toliko: ne dao Vam Bog da osetite tako nešto ikada, toliku tugu i razočarenje, osim ako Vam nije na korist.
U Hristovom slučaju je malo drugačije. Bog ne može umreti. Shodno toga, u trenucima kada je umirao, Hristos je morao osetiti gore navedeno, tim užasnije po Njega što ,,On sav u Ocu jeste“.
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/vlNikolaj/MisionarskaPisma/Lat_Nikolaj08010028.htm
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Apologetika/SvJovanDamaskinTacnoIzlozenjeVere/SvJovanDamaskinTacnoIzlozenjeVere.htm
Vojsije, dobro ste rekli.
Kao čovek određenog iskustva, moram svoje iskustvo verno preneti, inače sam lažov. Time i jesam svedok. Ne mogu se svi poučiti iskustvima tuđim, a to nije ni neophodno. Biblija i žitija svetih Otaca su zbornici hrišćanskih iskustava, pa koliko je kome na korist.
No, bilo bi jako glupo sa moje strane da tražim zadovoljenje objašnjenjima nekih stvari koje su mi jasne. Daleko od toga da znam sve, ali dve stvari mogu reći, iz nedvosmislenih iskustava: prvo, nema druge istinite religije i filosofije osim hrišćanstva i drugo, jedino nepovređeno i puno hrišćanstvo je Pravoslavlje, a ekumenizam i novotarije će, vremenom, biti odstranjeni (u protivnom, dolazi kraj istorije). Kad kažem Pravoslavlje – ne ideologija, ne demagogija, niti filosofija – sve je to sekundarno, nego istinski život sa Bogom, u Bogu i kroz Boga. A to može samo onde gde je On Glava.
Izvinjavam se ako sam koga povredio poslednjom izjavom, ali ne verujte meni ništa, nego pitajte svoju savest. Ko iskreno želi da nađe – naćiće – Bog je obećao svima.
Martina , opet se moje shvatanje poklapa sa vasim objasnjenjem . „Vucem„ ka zapadu . :)
Bodin ,
ukoliko je vase iskusvo pevodivo u reci voleo bi da mi objasite vas stav . To sto ste iskustveno spoznali da je pravoslavlje pravi put ( sto mu i ime govori :) ) ne znaci da ostali nisu pravi ? Mozda bi iskustvo u drugim religijama dalo isti zakljucak -ova je prava ? Ne mogu da poverujem da bi svi koji nisu imali prilike upoznati hriscansvo pa jos u pravoslavlju bili `kolateralna steta` , `scenografija` za nase spasenje .
@Vojsije
Nije na Vama da procenjujete da li su ostali , koji nisu pravoslavni kolateralna steta ili scenografija spasenja. Obzirom da naginjete ka zapadu, iskustveno tesko da cete poznati pravu veru, jer zapad je odavno napustila Blagodat.
To sto vi sumnjate da je Gospoda ostavio Njegov otac, odrazava vasu sumnju , jer kako neko ko ne poznaje Boziju rec, moze drugacije da reaguje nego sumnjom. Da ste uporedno citali sva cetri jevandjelja, posebno Jevandjelje po Jovanu, razumeli bi da se Bog Logos ovaplotio na zemlji, odnosno da je kao Bog u telu coveka imao dvojaku prirodu. Ljudsku i Bozansku.
Osecaj Bogostavljenosti, je pravi naziv za stanje u kome se nalazila ljudska priroda Gospoda Isusa Hrista . Bogoostavljenost je izraz fizičkih i duhovnih bolova čovečanske prirode Hrista-Čoveka u Logosu ili Bogočoveka. On je kao čovek molio da ga mimoiđe čas koji predstoji i zavapio: „Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio“. Nije lako otići dobrovoljno (nevin) i umreti na krstu.
Da je Gospod sumnjao u Oca , govorio bi: „Bože moj, ima li te ?“, – to je sumnja.
Dok „zašto si me ostavio” ne izražava sumnju nego samo vapaj koji je prouzrokovan fizičkom i psihičkom agonijom kroz koju je On prolazio. To je naša čovečanska priroda u Njemu govorila. Ali opet, rekla je i: „da bude volja Tvoja“ Jn.12:26-28.
27 „Sad je duša moja žalosna; i šta da kažem? Oče! Sačuvaj me od ovog časa; ali za to dođoh na čas ovaj.
28 “ Oče! Proslavi ime svoje! Tada glas dođe s neba: I proslavio sam i opet ću proslaviti.“
29″ A kad ču narod koji stajaše, govorahu: Grom zagrmi; a drugi govorahu: Anđeo mu govori.“
30″ Isus odgovori i reče: Ovaj glas ne bi mene radi nego naroda radi.“
Dakle Gospoda nikad nije napustao prevecni Otac, sto svedoci Jevandjelje.To je u stvari čovečanska priroda vapila ka Gospodu, kao što to i mi danas često činimo.
Sto se tice povladjivanja tvrdnji da se istina nalazi i u ostalim religijama, to je apsurdno. Istina je uvek jedna. Stav da postoji vise istina diskredituje svaku istinu ponaosob., odnosono otvara vrata za mnoge „istine“, koje su po svojoj sustini lazi. Jer, svako iskrivljenje istine, odnsono svaka , pa i najmanja verzija te istine , nije vise istina vec laz . Upravo se takav ideoloski koncept servira danas , jer treba da postavi temelje za jednu svetsku religiju, jednu valadu i ustolicenje jednog svestkog vladara -Antihrista.
Mi smo nezahvalani i gordi, kada istinitu veru , u kojoj smo krsteni relativiziramo i diskreditujemo.
Ali, po Bozijem promislu i to treba da dodje. Sablazni terba da dodju, kako kaze Gospod. „Teško svetu od sablazni; jer potrebno je da dođu sablazni“ (Mt. 18:7).Zašto Gospod dozvoljava iskušenja i kaže da „treba da dođu sablazni“?
Na ovo pitanje ovako odgovara pastir sv. Jovan K.: „U hrišćanskom životu su iskušenja i ispitivanja neophodna.Neophodna su radi provere našeg duhovnog stanja.“
Nisam neko ko je slepo prihvatio pravoslavlje, pre nego sto sam se Slava Bogu vratila na pravi put, duboko sam bila zalutala u sumu, raznih teoloskih ucenja i sistema, tako da mogu iskustveno da potvrdim da je istina upravo u Pravoslavlju- to i samo ime kaze. Orthos-pravo, doxas-vera. Mada su nam taj epitet prisli Latini. Da budemo blizi istini , pravoslavlje je u stvari Hriscanstvo, ostalo je kvazi Hriscanstvo.
Vojsije,
nije putnik merilo puta, niti je sam put merilo puta, nego je cilj merilo puta. Put ili vodi ka odredištu ili ne vodi. No, dok se zemaljski drumovi mogu račvati, duhovni put može biti samo jedan. A neko trči njime, neko gmiže, neko gazi udobno sredinom, neko kroz trnjak na ivici, neko prati mnoge mape, neko bojažljivo gleda i ocenjuje. No, ko odabere da ide pravom stazom stićiće gde je naumio, ko skrene- neće.
No, putova zaista ima mnogo. Kako znamo ti putovi mnogi ne vode istom cilju? Jer nam oni koji stupiše već na njih obznanjuju kuda su krenuli. Hrišćani – ka Hristu, muslimani – ka Alahu, jogini – ka oboženju, budisti – ka ništavilu, satanisti – ka Satani. I to baš ističem Pravoslavlje među hrišćanima, da se niko ne prevari da je svejedno. Jer monofizit traži Čovekoboga koji nije čovek, katolik traži Duha koji i od Sina ishodi, adventista bi Carstvo Božije bez Majke Božije. I ne mogu ih naći, jer to što traže ne postoji. Hula na Duha Svetoga, koja se ,,neće oprostiti ni na ovome ni na onome svetu“, nije prosto ruženje Boga, nego odbijanje da se prihvati Bog onakvim kakav jeste, njegovo Carstvo i Zakoni kako ih je ustrojio i zajednica s Njime. A zavet sa Bogom se mora potvrditi krštenjem u ,,jednoj, svetoj, sabornoj i apostolskoj Crkvi“, čija je glava sam Bog. Daleko od toga da smo mi jedini ovlašćeni da štampamo članske karte, pa nam se ubira fin harač. Neki sveti oci su prihvatali i tuđa krštenja, t.j., nisu ponavljali obrede – ali su zahtevali odricanje od prethodnih veroispovesti.
Da sumiram: pitanje pripadnosti Bogu je i pitanje pripadnosti Crkvi – jer on je s njom ,,u sve dane do svršetka veka“. Shvatate? Nisu čovek i njegova siromašna logika mera svih stvari, nego Bog. A čoveku je dat razum da spozna ko je On.
,,Neće svako ko mi govori: Gospode, Gospode, ući u Carstvo Nebesko; nego ko čini volju Oca Moga koji je na Nebesima“ (Mt. 7.21);
,,Jer Bog ne sluša grešnike; nego ako ko Boga poštuje i volju Njegovu čini, toga sluša“ (Jn. 9.31);
,,A, ako se koji bori, ne dobija venac ako se ne bori po pravilu“ (2Tim. 2.5).
Eh, Vojsije, Vojsije, i dalje me isto pitate… :)
Ne rekoh li ne jednom da nisam pravoslavni hrišćanin celoga života? Kad insistirate, na neki način, kršten sam u Pravoslavlju kao mali i nikada nisam pomazan u nekoj drugoj religiji. Ali da sam ispovedao hrišćanstvo celoga života – nisam. Ispitivao sam dosta filozofske i starije religijske teorije, ali se nikada nisam bavio sektama ili Islamom, budući da takve ,,bogove“ ne bih poštovao ni da su stvarni. Bilo kako bilo, saznao sam da je Hrist Bog (da sam bio pametniji, nije moralo tako ,,izokola“) i da je apostolska nauka Pravoslavlje. Zašto, baš, Pravoslavlje i kako sam 100% siguran? Zbog dela. Dela Duha i svetitelja. Pokažite mi nekog netruležnog sveca nepravoslavnog. I zbog svoje savesti. Savešću je lako otkriti gde je Duh, jer Duša poznaje svoga Stvoritelja. Da je katolička vera prava, večeras bih otišao da se krstim. Ili bilo koja druga.
I to ne znači da smo mi bolji od drugih, nego, naprotiv, gori smo od svih. Jer drugi u nas gledaju i vide samo popove koji mašu lovom iz džipova, puste crkve u kojima više ni baba nema i seljake koji ,,Boga psuju i zlu se raduju“. Sramota. Ali, meni ne trebaju ni utopija, ni Carstvo na zemlji. Trebaju mi Duh i Istina.
No, zašto je sve to tako? Čemu sve ovo?
Nema istinskog dobra, bez slobode izbora, Vojsije. To je poenta stvorenog čoveka, to je poenta Biblije, Jevanđelja i svega drugog što je za njega stvoreno. Ali, neko se odaziva, neko ne. Ako Bog zna da se čovek neće odazvati – ne zove ga. Zar još jedan greh da mu natovari? To možete i u Delima Apostolskim videti, kada sv. ap. Pavle piše kako se spremao ići da misionari (po Makedoniji, beše), ali se ,,Duhu nije blagoizvolelo“.
Evo, vratiću se ponovo na svoj primer. Jesam od vere odstupio, ali sa željom da nađem istinu. Dok Bogu nije dodijalo, lupio me po glavi i rekao: ,,Dokle ćeš jesti sa svinjama- vrati se kući Oca svojega.“ I zamislih se i krenuh nazad. Do radosnog susreta ima još dosta, stoga se pomolite katkad za mene grešnoga.
No, vaš put može biti i moj put, ali ne moramo ići istom stranom. Moja je želja svima da preskoče isti trnjak u kome se bejah zapetljao.