CRNO-NA-BELO… IZ VREMENA VELIKOG RATA
Borisav Stanković… Momčilo Nastasijević… Isidora Sekulić…
Odlomci iz „Dnevnika Velikog rata“…
Izlozi nakićeni nemačkim žurnalima… Prve pomoći, nadao sam se da ću dobiti od naših knjižara, osobito knjižara s kojima sam radio. I, zaista, dobio sam 100 dinara!… Docnije, kad sam se obratio (za pomoć) na račun obračuna knjiga koje su kod njega na stovarištu, bio sam odbijen! Mislio sam zato što sad ne sme da prodaje naše, srpske knjige i tim se izlaže policiji… I zato sam se obradovao kad sam dobio za moje ‘Božje ljude’ od njihove policije da ih mogu prodavati. To je bila prva knjiga ćirilicom koja se odobrava za prodaju…. (1916. Borisav Stanković)
Fotografija iz dokumentarno – igranog filma „Srbija u Velikom ratu“ RTS-a
oOo
Pred opštinskim kioskom, na uglu Velikog trga i… zakrčila se gomila ljudi. Preplavili su trg, uljudno stoje u dugačkim podeljenim redovima i strpljivo čekaju da se sporo pomere napred, sve bliže prodajnom štandu. Ovde se nalaze velike neočekivane zalihe šećera. Bombone od malina u druge vrste, od kojih je jedna ‘krštena’ imenom: ‘Lepa Bečlijka’. Hiljade kilograma se prodaju mušterijama u malim količinama… (1917. Oto Alšer)…
oOo
Žena s dvojicom zarobljenih muževa!… (E, svašta!… Svašta će doneti ovaj Velik rat!)… Naime… Na ostrvu Asinara se nalaze, kako svojoj ženi saopštava nemačko-češki podoficir u italijanskom zarobljeništu, dva zarobljena Austrijanca među kojima postoji neobična veza – obojica su muževi iste žene!… Prvi muž koji je odmah na početku rata pristupio vojsci, dospeo je u avgustu 1914. teško ranjen u srpsko zarobljeništvo, ali, bio je izlečen. Međutim, njegova supruga je dobila obaveštenje da joj je muž poginuo u ratu. Ona se udala drugi put. Kod sledeće regrutacije i muž br. 2 je mobilisan. Dospeo je na Južni front i isto tako u srpsko zarobljeništvo. Posle povlačenja Srba na Jadran, obojica muževa koji se do tad nisu poznavala, dovedena su na ostrvo Asinara gde su dospeli u isti smeštaj. Jednog dana, muž br. 2 od svoje žene, dobio je paket s poklonima i fotografiju porodice. Slika je obilazila ceo krug i, na kraju, dospela u ruke muža br. 1. Posle žustre prepirke, dvojica ‘rođaka’ su se pomirila i zajedno pojela darove od zajedničke supruge! (1918. Belgrader Nachrichten)…
oOo
Daleko od indiskretnih fenjera… Svakog dana, ređale su se sve nove i nove humke crvenkste zemlje s alevim ili belim neobojenim krstićima koji su bili postiđeni od svoje braće iz donjeg starog mirnodopskog groblja i u tišini idile jednog mesta savršene tišine i savršene sreće, stajali pravo ili nahereno u sredini svojih poznanika i prijatelja. Svaki je imao vernu prijateljicu klupu obraslu mahovinom, divlju ružu, peruniku s njenim ljubičastim cvetom starog vremena i pobožnosti. Oni su nekad pronošeni s obavijenim belim peškirom na čelu pratnje dok su za njima tapkale brbljive dobroćudne žene ćifta, zanatlija, sitnih činovnika… (1915. Momčilo Nastasijević)…
oOo
Generali sa zembiljima… Kosovo i petovekovno čekanje da otpočnemo veliko svoje delo, to je bilo stradanje naroda koji je bio vitez i svetac! Koji je svesno osećao da sreća i pobeda još nisu njegova sudbina! Koji je cenio sebe sirotom jesenjom setvom što celu dugu zimu izgleda mrtva… Okupacija, austrijska, to je bilo stradanje naroda koji nije bio ni vitez ni svetac… (1921. Isidora Sekulić)
Izvor: Politika
Priredio: V. V. M., web novinar
oOOo