Kako uživati u životu
ČETRDESET PRVI DAN
Više stila, više života!
O, kakva tema! Kada sam bio mali voleo sam da gledam kako se mama i tata spremaju za večeru kod prijatelja, prababu kako se sprema za crkvu, Majkicu, tatinu majku kako se sprema na slave brojne, Deku i Nanu, mamine roditelje kad u dođu kod nas u goste oboje u svetlim bež tonovima udobne prolećne garderobe, sebe u novoj ili u kući pronađenoj odeći, oduvek… U našoj kući oblačenje je bilo i ostalo tema o kojoj se raspravlja, veća i odlučuje, pažljivo. Kuća i njeno stalno doterivanje, preuređivanje, čitave porodične sesije pre konačne odluke, takođe.
Od svega smo pravili i pravimo uživanje. Ukuca se slika, odmah se skuva kafa kako bi smo uživali u njoj i onome što ona čini za tu novu atmosferu. Nečemu se nađe bolje mesto u kući, skuva se kafa, sedne se i opet uživa u novoj atmosferi. Napravi se veća promena, odmah se zovu prijatelji koji imaju istu veliku ljubav za lepotu da se sa njima podeli radost. Naberu se one čuvene ruže i eto doživljaja. Zbog svih njih, mojih najdražih, zbog svega toga, nešto sam shvatio, naučio i eto, konačno, danas to nešto znam.
Nije neka velika novost da se stil gradi, razvija i to je zaista poseban i lep proces i zato je šteta kada se prekida ili nestane. Život nije uvek baš takav da bi nam “bilo do mode” kako su govorile moje babe i prababa. Ipak, znate onaj osmeh koji je korisno da ga svaki dan upražnjavate iako vam nije do njega varajući tako “mozak” sve do dana kada taj osmeh odjednom postane stvaran, kada povuče endorfin iz tela u pravu, pravcatu radost. Isto je tako i sa dizajniranjem sebe i svega oko nas. I kada vam nije baš najbolji dan u nedelji, nađite u sebi barem toliko snage da umesto “dnevnih” uzmete “gostinske” šolje za kafu, makar bili sami u kući, učinite sebi to naizgled malo zadovoljstvo velike vrednosti. Znate šta je razvijen stil? To je onda kada jednog dana više ne budete imali različite šolje za različite prilike, nego kada otvorite policu, zastanete kako bi ste između više lepota izabrali jednu za to jutro ili popodne. To je i onda kada više ne budete u ormanu imali odeću koja vam lošije stoji uz onu koja vam dobro stoji. To je onda kada steknete pravu kondiciju zahvaljujući kojoj ćete moći da u svakom trenutku u vašem životu načinite mali iskorak ka onome što je lepše, bolje, prijatnije, elegantnije, udobnije, ka onome što će sve učiniti posebnijim, bilo radosnijim, bilo svečanijim a svakako lepšim.
Malo truda a mnogo radosti. Pogledajte oko vas one kojima je stalo i one kojima nije stalo. Kod kojih radije idete, sa kim radije provodite vreme? Hteli da priznate ili ne ali dizajniranje života može da ima velikog uticaja na njegovu atmosferu. Kada vam je teško, odmah se istuširajte, sredite kosu, osvežite se, obucite drugu kućnu odeću koja “osvetljava” vašu pojavu kada se pogledate u ogledalo. Spremite kuću, unesite biljke, pustite prijatnu muziku, pozovite prijatelje, napravite neku malu zakusku za njih. Samo nemojte sedeti i čekati da se samo od sebe sredi vaše raspoloženje i vaš život. Kada vi uložite volju i trud u dizajniranje života on vam to vrati radošću onih koji su deo vašeg života i koji tu radost prenose na vas. Ponekad neće primetiti ni promenu na vama ni promenu u vašoj kući ni vaš konkretan trud za njih ali će osećati veliku radost što su sa vama i to je važnije od svega, jer radost vaših dragih osoba je vaša radost.
Lepota života. Uživanje u životu. Pobeda nad sopstvenim tugama, životnim zastojima, rešenja za probleme razne, sve zajedno u toploj atmosferi urednog, prijatnog doma, daleko pre dolaze, niko me ne može ubediti u suprotno. Atmosfera je odgovorna za jedan dobar deo naših ostvarenja. Kada je prijatna, tu tuga i bol ne nestanu odmah ali svakako kraće “stanuju” nego u sumornim “svejednomije” ambijentima, molim vas upamtite to.
Branislav Mihajlov
Tekst preuzet iz knjige Kako uživati u životu i sajta: http://kakouzivatiuzivotu.blogspot.com
Da, da, možda pomogne i ovo, pogledajte. Vjerujem da toga ima i u Srbiji.
http://dnevnik.hr/vijesti/hrvatska/hrvatska-na-nogama-svi-zele-pomoci-milanu-i-njegovom-ocu—371525.html