Koje svece Srbi slave – spisak srpskih slava

 

SVE SRPSKE SLAVE

Spisak srpskih slava i datuma kada se koji svetac proslavlja uz kratko žitije. Pogledajte koje svece Srbi slave najčešće

 

Koje svece i crkvene praznike Srbi najviše slave i poštuju? Pogledajte spisak dole. Ovo nije konačan spisak srpskih slava i svetitelja koje Srbi slave, jer ima puno svetitelja koji se proslavljaju širom pravoslavnog sveta. Narodni i duhovni život je uvek u pokretu i kretanju, ljudi se sele i doseljavaju, neznabošci se krštavaju i primaju veru, usvajaju svoju krsnu slavu, počinju da poštuju nekog svetitelja iz raznih razloga i uzroka. Na primer, dolazak Rusa i Ukrajinaca u naše krajeve je dovelo do pojave krsnih slava i proslavljanja ruskih pravoslavnih svetitelja, kao što su Sveta Ksenija Petrogradska, Sveti Serafim Sarovski, Sveti Sergej Radonješki Čudotvorac a tu je i grčki svetitelj koji leči od raka Sveti Nektarije Eginski kojeg isceljeni od malignih bolesti i novorodjeni usvajaju ponekad za krsnu slavu.

Ovo su dani i svetitelji koji se najviše poštuju i slave u Srbiji. Spisak i kratko žitije svetitelja je sačinio Sveti Vladika Nikolaj. Datumi pored slave svetitelja su po savremenom kalendaru.

 

ŽITIJA SVETACA KOJE SRBI SLAVE

SVETI IGNJATIJE BOGONOSAC [2. januar]

Kao malog Isus Hristos je ovog svetitelja držao na rukama i celog života svetitelj je u srcu i na usnama nosio ime Boga živoga, te je tako poneo ime Bogonosac. Kada je odrasto bio je učenik svetog Jovana Bogoslova. Dok je bio episkop u Antiohiji, car Trojan je pokušao da ga pretnjama i ponudom senatorske tutule okrene od vere. Kada nije uspeo, naredio je da ga pošalju u Rim i bace u arenu pred zveri. Lavovi su ga rastrgli u rimskoj areni 106. godine.

Za života je napisao sedam poslanica koje ulaze u temelje hrišćanske patJZističke literature.

Od ovog mučenika ostalo je samo nekoliko kostiju i srce ispunjeno za Gospoda.

SVETI PRVOMUČENIK I ARHIĐAKON STEFAN [9. januar]

Prozvan je Arhiđakon jer je prvi od sedam đakona koje su apostoli rukopoložili za službu. Drugi epitet Prvomučenik dobio je jer je prvi postradao za Hristovu veru. Optužen je uz pomoć lažnih svedoka da je hulio na Boga. Među svetiteljevim mučiteljima bio je i njegov srodnik Savle, kasnije apostol Pavle. Telo svetog Stefana krišom je sahranio knez jevrejski Gamalil.

Spomen mu se slavi više puta: 9. januara, obretenje njegovih moštiju 28. septembra, njihov prenos 15. avgusta.

SVETI VASILIJE VELIKI [14. januar]

Kao nekršten učio je filozofiju i ostale nauke tog doba na Platonovoj akademiji. U zrelom dobu krstio se na reci Jordanu. Bio je deset godina episkop u Kesariji.

Sačuvana su mnogobrojna dela ovog svetitelja. Služba nazvana po njegovom imenu služi se 10 puta u godini.

SVETI JOVAN KRSTITELJ [20. januar]

Proslavlja se nekoliko puta u godini, ali se najviše slave dva događaja u vezi sa njim. Na dan Bogojavljanja on je krstio Gospoda Isusa Hrista na reci Jordanu, pa se spomen ovom svetitelju slavi sutradan po ovom prazniku. Drugi događaj vezan je za pokušaj Jevanđeliste Luke da prenese telo ovog svetitelja u Jerusalim. Uspeo je da prenese samo njegovu desnu ruku gde je čuvana do 10. veka.

SVETI SAVA ARHIEPISKOP SRPSKI [27. januar]

Rođen je 1175. godine kao najmlađi sin raškog župana Stefana Nemanje. Zamonašio se na Svetoj Gori i dobio ime Sava. Bio je monah u Svetoj Gori, iguman Manastira Studenica, dva puta posetio Svetu zemlju. Narod ga slavi kao prosvetitelja i učitelja. Mošti su mu počivale u Manastiru Mileševu dok ih Sinan paša nije spalio na Vračaru 1595. Svetosavski duh je od tada još jače zaživeo u narodu.

SVETI APOSTOL PETAR — ČASNE VERIGE [29. januar]

Praznik je vezan za događaj iz života apostola Petra. Kada je po naredbi cara Iroda svetitelj bio okovan, pojavio se anđeo i verige su spale sa Svetog Petra. Polovina veriga nalazi se u Crkvi Svetih Apostola u Carigradu, a druga polovina u Crkvi Svetog Petra u Rimu zajedno sa verigama u koje je svetitelj bio okovan pred smrt od cara Nerona.

SVETI TRI JERARHA [12. februar]

Ovo je zajednički praznik svetitelja Vasilija Velikog, Jovana Zlatoustog i Grigorija Bogoslova. Praznik je ustanovljen zbog rasprave vernika koji je od trojice svetitelja najveći. Svetitalji su se u snu javili episkopu evhaitskom Jovanu i naredili da im se slavi zajednički praznik, jer su oni pred Bogom svi jednaki.

SVETI MUČENIK TRIFUN [14. februar]

Rođen je u Frigiji u siromašnoj porodici. Još dok je u detinjstvu čuvao guske, isceljivao je bolesne i isterivao je zle duhove. Izlečio je ćerku cara Gordijana. Postradao je za vreme cara Dekije.

SVETI SIMEON BOGOPRIMAC [16. februar]

Ovaj svetitelj bio je jedan od sedamdesetorice prevodilaca Biblije na grčki jezik. U prevodu zbunio se kod reči Đeva će zatrudnjeti i odlučio da napiše mlada žena. Anđeo ga je sprečio u tome da neće umreti dok se to ne zbude. Po predanju živeo je 360 godina i umro na dan prvog Sretenja kada je Sreo Hrista u hramu u Jerusalimu.

SVETIH ČETRDESET MUČENIKA [22. mart]

Ovi mučenici su bili vojnici koji su ispovedali Hrista kao Boga. Posle žestokih muka na koje su bačeni, tela su im spaljena i bačena u smrznuto jezero.

SVETI VELIKOMUČENIK GEORGIJE — SVETI ĐORĐE [6. maj]

Svetitelj je sin bogatog pobožnog hrišćanina koji je stradao za veru. Odrastao je u Palestini u koju se majka preselila posle očeve smrti. Kao oficir cara Dioklicijana javno je propovedao hrišćansku veru zbog čega ga je car bacio na muke. U toku njegovog mučenja mnogi su primili veru, kao careva žena i glavni vrač. Posečen je 303. godine i od tada se na njegovom grobu dešavaju mnoga čuda.

SVETI APOSTOL I EVANĐELIST MARKO [8. maj]

Apostol Petar u svojoj poslanici Marka naziva svojim duhovnim sinom. Bio je očevidac Hristovog stradanja koje je napisao u Jevanđelju na molbu hrišćana iz Rima. Bio je prvi episkop i mučenik aleksandrijski. Napisao je liturgiju koju danas drži Koptska crkva. Mošti su mu 1972. vraćene u Aleksandriju.

SVETI VASILIJE OSTROŠKI [12. maj]

Rođen je u Hercegovini, zamonašio se u manastiru Uspenija Bogorodice. Posvećen je za episkopa zahunskog i skenderijskog. Umro je u X veku u manastiru Ostrog u kome se danas čuvaju njegove čudotvorne mošti. Bog preko njegovih mošti čini brojna čuda nad hrišćanima jednog i drugog zakona i nad muslimanima.

SVETI PROROK JEREMIJA [14. maj]

Počeo je da prorokuje u svojoj petnaestoj godini, prorekao pad Jerusalima i ropstvo u Vavilonu. Uzeo je kivot iz hrama i sakrio ga na brdu Navat gde je umro Mojsije, a oganj iz hrama sakrio u bunar. Jevreji su ga kamenovali u Misiru. Aleksandar Veliki preneo je svetiteljevo telo u Aleksandriju.

SVETI JOVAN BOGOSLOV APOSTOL I JEVANĐELIST [21. maj]

Jedini je sa Bogorodicom ostao pod krstom raspetog Hrista, a potom se starao o svetoj Devi sve do njenog uspenija. U progonstvu na ostrvu Patmos napisao je čuveno Jevanđelje i Otkrovenje. Kada je imao više od 100 godina, legao je u grob u obliku krsta i učenici su ga sahranili. Kada su otvorili njegov grob, telo nije bilo u njemu, ali se svake godine 21. maja iz groba dizao mirisan i lekovit prah.

SVETI NIKOLAJ MIRLIKIJSKI — PRENOS MOŠTIJU [22. maj]

Za života su ga smatrali svetiteljem, jer je nesebično svima pružao pomoć nadahnut Božijom promisli. Mošti su mu se do 1087. nalazile u gradu Miru čiji je arhiepiskop bio. Te godine usred najezde muslimana na Likiju, svetitelj se u snu javio nekom svešteniku iz Barija i naredio da mu se mošti prenesu u taj u ono vreme pravoslavni grad.

SVETI ĆIRILO I METODIJE [24. maj]

Braća su rođeni u Solunu u kući bogatih roditelja. Stariji brat Metodije proveo je mladost kao vizantijski administrator u Istočnoj Makedoniji. Po povratku u Grčku zamonašio se i zajedno sa mlađim bratom Konstantinom misionario među Hazarima. Braća su sastavili slovensku azbuku i preveli crkvene knjige na slovenski jezik. Hristovu veru širili su među slovenima u Moravskoj. Na Papin poziv otišli su u Rim gde se Konstantin razboleo, i kao monah Ćirilo umro. Metodije se vratio u Moravsku gde je postao prvi Moravski episkop.

SVETI CAR KONSTANTIN I CARICA JELENA [3. jun]

Za vreme cara Konstantina prestao je progon hrišćana. Posle pobede nad Vinzantijom sagradio je prestoni grad na Bosforu i nazvao ga Konstantinopolj.

Kad se car razboleo, u snu su mu se javili apostoli Petar i Pavle i po njihovom nagovoru car se krstio i time izlečio. Careva majka Sveta Jelena pronašla je časni krst i sazidala crkvu Vaskrsenja na Golgoti.

SVETI VEKIKOMUČENIK CAR LAZAR [28. jun]

Po smrti cara Uroša patrijarh Jevrem je kneza Lazara krunisao za srpskog cara. Sagradio je mnoge crkve od kojih su najpoznatije Ravanica i Lazarica. Posekli su ga Turci na Kosovu 28. juna 1389. godine. Telo je sahranjeno u Ravanici kod Ćuprije. U velikoj seobi Srba narod je nosio njegove mošti i sklonio ih u manastir Ravanicu na Fruškoj Gori. Za vreme II svetskog rata telo mu je preneto u Beograd gde je počivalo sve do 1988. godine kada je preko svih srpskih zemalja preneto u njegovu zadužbinu u manastir Ravanicu.

ROĐENJE SVETOG JOVANA PRETEČE I KRSTITELJA GOSPODNJEG — IVANJDAN [7. jul]

Sveti Jovan se rodio u blizini Hebrona šest meseci pre Hristovog rođenja. Majka mu je bila rođaka presvete Bogorodice, a otac Zaharije sveštenik i prorok. Dečak je posle smrti roditelja ostao sam u pustinji na staranje Boga i anđela Božijih. Bio je Hristov preteča i krstitelj na Jordanu.

SVETI APOSTOLI PETAR I PAVLE — PETROVDAN [12. jul]

Sveti apostol Petar prvi je izrazio veru u Hrista. Njegova vera se postepeno utvrđivala. Kada je Gospod izveden pred sud, Petar ga se tri puta odrekao, ali se zbog toga pokajao i postao propovednik Jevanđelja. Po zapovesti cara Nerona razapet je na krst, ali sa glavom nadole jer je smatrao nedostojnim da umre kao Gospod.

Sveti apostol Pavle bio je farisej i progonitelj hrišćana. Kasnije se obratio u veru i propovedao Jevanđelje. Posečen je u Rimu u vreme cara Nerona.

SVETI VELIKOMUČENIK PROKOPIJE [21. jul]

Po očevoj smrti vaspitan je idolopoklonstvu. Progonio je hrišćane dok mu se nije javio Bog i pokazao mu krst na nebu. Kada je kao hrišćanin bačen u tamnicu sa 12 hrišćanki, učio ih je kako će primiti mučenički venac. Zato se u činu venčanja pominje ovaj svetitelj.

SVETI ARHANĐEL GAVRILO [26. jul]

Praznovanje ovog dana ustanovljeno je u X veku na Svetoj Gori kada se ovaj svetitelj javio u jednoj ćeliji napisavši pesmu Dostojno posvećenu Bogorodici.

SVETI PROROK ILIJA [2. avgust]

Kada se svetitelj rodio njegov otac video je anđele koji ga povijaju ognjem i hrane plamenom. Mladost je proveo u dubokoj molitvi često sam u pustinji.

Prorok se sukubio sa carem Ahavom i čudesima dokazao silu i vlast Božiju. Zatvorio je nebo i kiša nije padala 3,5 godine, a ognjem sa neba zapalio je žrtvu Bogu. Molitvom je potom poslao kišu na zemlju i učinio niz drugih čuda. Pred smrt odvezao se na nebo sa ognjenim kolima.

SVETI VELIKOMUČENIK PANTELEJMON [9. avgust]

U skladu sa svojim imenom Pantelejmon, što znači svemilostivi, izlečio je imenom Hristovim slepca koga su drugi lekari uzalud lečili. Kao hrišćanina osudili su ga i posekli mačem pod maslinom koja se cela potom okitila rodom. Njegovo ime priziva se u jelosvećenju.

USEKOVANJE GLAVE SVETOG JOVANA KRSTITELJA [11. avgust]

Na jednoj svečanosti zanesen igrom svoje pastorke car Irod obeća da će joj ispuniti svaku želju. Ona je po nagovoru svoje majke zatražila svetiteljevu glavu a car joj ispunio želju posekavši svetog Jovana. Smrt svetitelja dogodila se pred Pashu a i praznuje se na ovaj dan jer je tada osvećena crkva koja je podignuta nad svetiteljevim moštima.

SVETI JOAKIM I ANA [22. septembar]

Pedeset godina proveli su Joakim i Ana bez dece. Pod starost u hramu u Jerusalimu ukorio ih je prvosveštenik rečima upućenin Joakimu: Nisi dostojan da se iz tvojih ruku primi dar jer si bezdetan. Stari ljudi su se ražalostili ali su se molili Bogu da im podari jedno dete za utehu u starosti. Bog im je poslao anđela da im objavi rođenje kćeri Preblagoslovene kojom će se blagosloviti svi narodi na zemlji i kroz koju će doći spasenje svetu. Kroz devet meseci Ana je donela na svet Svetu Devu Mariju majku Isusa Hrista.

PREPODOBNI KIRIAK OTŠELNIK — MIHOLJDAN [12. oktobar]

U mladosti je napustio roditelje otišao u Jerusalim, zamonašio se i istakao kao veliki podvižnik. U starosti napušta manastir i odlazi u pustinju.

POKROV PRESVETE BOGORODICE [14. oktobar]

Događaj koji crkva praznuje desio se 911. godine u Carigradu. Na svenoćnom bdenju ugledao je sveti Andrej Bogorodicu sa rasprostrtim omoforom iznad naroda. Zbog tog događaja uvedeno je praznovanje da podseća na stalno pokroviteljstvo Bogoridice kad god to od nje molitvama tražimo.

SVETI APOSTOL TOMA [19. oktobar]

Kroz njegovu sumnju u vaskrsenje Hrista dobila se nova potvrda tog izvesnog događaja. Vaskrsli Gospod ponovo se javio učenicima da bi uverio Tomu. Propovedao je hrišćanstvo u Indiji i Persiji. Mošti su mu bile u Mesopotamiji pa su u IV veku prenesene u Carigrad.

PREPODOBNA PETKA-PARASKEVA [27. oktobar]

Svetiteljka je po smrti roditelja započela podvižnički život u Carigradu a potom u Jordanskoj pustinji. U starosti glas sa neba pozvao je da se vrati u rodni kraj. Njene mošti prenošene su u Carigrad, Trnovo, opet u Carigrad, a odatle u Beograd. Sada su u gradu Jašiju u Rumuniji.

SVETI APOSPOL I JEVANĐELIST LUKA [31. oktobar]

Svetitelj je u Jerusalimu video Spasitelja i čuo njegov nauk. Bio je uvršćen među apostole i poslan na propoved. Sa apostolom Pavlom putovao je u Rim. Napisao je Jevanđelje kada je imao oko 60 godina. Smatra se osnivačem hrišćanskog ikonopisa. Imao je 84 godine kada su ga neznabošci stavili na muke a potom obesili.

SVETI VELIKOMUČENIK DIMITRIJE — MITROVDAN [8. novembar]

Bio je sin solunskog vojvode, a kasnije i sam upravnik Soluna. Suprostavio se carevoj naredbi o progonu hrišćana. Znajući da ga čeka kazna razdelio je imanje siromasima i sam otišao u tamnicu. Vojnici su ga u tamnici izboli kopljima dok se molio Bogu. Smatra se zaštitnikom Soluna i pokroviteljem Sibira.

SVETI KOZMA I DAMJAN — VRAČEVI [14. novembar]

Izučili su lekarske veštine pa su svojim znanjem i imenom Gospoda pomagali mnogim bolesnicima. Prozvani su besplatnim lekarima koji su poštovali Hristovu zapovest: Badava primiste badava dajete. Sahranjeni su zajedno u mestu Ferevanui. Ostali su čudotvorci posle smrti jer se preko njihovih mošti mnogi isceljuju.

SVETI VELIKOMUČENIK GERGIJE — ĐURĐIC [16. novembar]

Svetitelj je pre smrti zamolio slugu da mu telo prenese u Palestinu gde je imao veliko bogatstvo koje je po njegovoj želji razdeljeno sirotinji. U vreme cara Konsantina hrišćani su sazidali hram Svetog Đorđa u Likiji u koji je položeno njegovo telo. To je bilo 16. novembra i tim povodim ustanovljem je ovaj praznik.

SABOR SVETOG ARHANGELA — ARANĐELOVDAN [21. novembar]

Na pet godina pre prvog vaseljenskog sabora održan je laodikijskim pomesni sabor na kome je ustanovljeno ispravno poštovanje anđela. U vreme rimskog pape Silvestra i aleksandrijskog patrijaha Aleksandra ustanovljen je praznik arhistratiga Mihaila koji je vojvoda anđelske vojske. Mnogi hrišćani slave svetog arhistratiga Mihaila koga smatraju živim svetiteljem, ali se priprema žito za slavu.

SVETI MUČENIK STEFAN DEČANSKI — SVETI MRATA [24. novembar]

Sin kralj Milutina a otac cara Dušana. Otac je naredio da ga oslepe, ali se pri tome svetitelju javio sveti Nikola i obećao da će mu vratiti vid. Pet godina proveo je kao zatočenik u manastiru Svedržitelja u Carigradu. Bog mu je povratio vid a on je po dolasku u Srbiju u znak zahvalnosti sazidao Visoke Dečane. Svoj vek je proživeo kao mučenik a život je završio u zvečanskoj tvrđavi gde je zadavljen po naređenju njegovog sina cara Dušana.

SVETI JOVAN ZLATOUSTI [26. novembar]

Shvativši grčko neznaboštvo usvojio je hrićansku veru. Zamonašio se posle smrti roditelja i napisao knjigu O sveštenstvu. Bio je carigradski patrijarh, poslao misionare Keltima i Skitima, suzbio prodaju oproštajnica u crkvama, napisao naročiti čin svete liturgije. Mošti mu počivaju u Vatikanu, sem glave koja se nalazi u Moskvi.

SVETI APOSTOL I EVANĐELIST MATEJ [29. novembar]

Bio je carinik i sakupljač poreza, ali je na prvi poziv Gospoda krenuo za Hristom. Propovedao je u Etiopiji gde je postradao za hrišćansku veru.

VAVEDENJE PRESVETE BOGORODICE [4. decembar]

Na ovaj dan praznuje se spomen uvođenja trogodišnje devojčice Marije u Jerusalimski hram. Devojčica je ostala u hramu do punoletstva. Ona je bila prva zaveštana devojka, a kasnije su je sledile mnoge hiljade mladića i devojaka.

SVETI ALIMPIJE STOLPNIK [9. decembar]

Svetitelj se povukao na jedno jelinsko groblje da živi u molitvi i usamljeništvu. Tu je postavio krst i zagradio hram. Pokraj hrama podigao je stub i na njemu u postu i molitvi proveo 53 godine. Ljudi su ga u početku ismevali, ali su počeli da ga poštuju i pored njegovog stuba podigli dva manastira.

SVETI APOSTOL ANDREJ PRVOZVANI [13. decembar]

Najpre je bio učenik Jovana Krstitelja ali kada je video Gospoda Isusa pošao je za njim, kao prvi apostol i priveo veri svoga brata Pavla. Za hrišćansku veru postradao je na Peloponezu. Mošti su mu prenesene u Carigrad. U XIII veku krstaši su ih odneli u Italiju. Njegova glava nedavno je vraćena u Grčku u Patras.

SVETI NIKOLAJ ČUDOTVOTAC — NIKOLJDAN [19. decembar]

Ovog svetitelja, iako je bio jedinac roditelji su posvetili Bogu. Duhovni život započeo je u manastiru, a po smrti roditelja krenuo je u narod da širi veru. Kao arhiepiskop miriklijski dospeo je u tamnicu, ali je i odatle propovedao veru; Prisustvovao je prvom vaseljenskom saboru u Nikeji. Još za života ljudi su ga smatrali svetiteljem i dozivali u mukama i nevolji, a on je samom svojom pojavom donosio utehu i veru među ljude.

 

Episkop Nikolaj Velimirović

Srpski Narodni kalendar