UMBERTO EKO: KAKO SAM PUTOVAO SA LOSOSOM
Poznati pisac i neobična riba losos. I jedan recept za losos na način mama Dese
Izdavač ga je nagradio malo boljim hotelom, ali mu je riba-saputnica nagrdila uživanciju komfora pa je zažalio što nije u jevtinijem hotelu gde su sobni frižideri primereniji prosečnim gostima…
Ovo je losos…
Ako je verovati ozbiljnim novinama, danas nas najviše muče dva glavna problema: strahovita invazija kompjutera i zabrinjavajuće nadiranje osvešćenog Trećeg sveta.*) To je tačno, i sam sam se, u to, uverio.
Moja putovanja proteklih dana, bila su, sasvim, kratka: jedan dan u Stokholmu i tri dana u Londonu.
U Stokholmu mi je ostalo vremena da kupim jednog dimljenog lososa, ogromnog, za bagatelu. Bio je pažljivo upakovan u plastičnu foliju ali su mi rekli da bi bilo dobro ako, već, putujem, da ga držim na ledu. Hm, to je lako reći!…
U Londonu…
Srećom, u Londonu mi je izdavač rezervisao luksuzan hotel s frižider-barom u sobi. Nisam se ljutio. Ali, kad sam tamo stigao, imao sam utisak da se nalazim u pekinškom Poslanstvu za vreme Bokserskog ustanka: porodice okupljene u predvorju, putnici koji spavaju na koferima umotani u ćebad… da ne nabrajam… Ne, nije štrajk…
Saznajem od veoma ljubaznog osoblja, sve sami Indijci i poneki Maležanin, da je, dan ranije u ovom velikom hotelu sve kompjuterizovano ali je, zbog greške u razradi, od pre dva sata – sistem u kvaru. Nije bilo moguće saznati koja soba je slobodna (a koja zauzeta). Trebalo je strpljivo čekati… Čekao sam na obe noge jer nisam imao gde da sednem…
Radost je bila kratkog veka…
Negde predveče, kompjuter je ponovo stavljen u pogon i ja sam uspeo da radosno uđem u svoju sobu. Zabrinut za lososa, odmah sam ga izvadio iz kofera i potražio frižider. Polako…
U normalnim hotelima, tu ne drže više od dva piva, dve mineralne vode, nekoliko minjon-boca, dva-tri voćna soka i dve kesice lešnika…
U ovom mom, ogromnom, bilo je 50 boca koje viskija, koje džina, ‘drambui’, ‘kurvoazje’, ‘gran marnije’ i ‘kalvados’, 8 boca ‘perijea’, 2 ‘viteloaza’ i 2 ‘elijana’, 3 boce šampanjca srednje veličine, konzerve ‘stouta’, ‘pejl ejra’, holandskog i nemačkog piva, italijanskog i francuskog belog vina, lešnika, čipsa, kikirikija, badema, čokoladnih bombona i alka-selcera. Otvorio sam dve ogomne fioke od komode i unutra smestio sadržaj frižidera… i zaboravio celu stvar…
Kad sam se sledećeg dana, oko četiri po podne, vratio u hotel, losos je bio na stolu, a frižider ponovo do vrha nakrcan ‘dragocenom’ robom!… Otvorio sam dve ogromne fioke i ustanovio da je sav materijal sakriven prethodnog dana i dalje bio, tamo!…
Ali, to je zbog lososa!…
Telefonirao sam portiru i zamolio da objasni osoblju da ako nađu prazan frižider, ne znači da sam sve potrošio, već da je, to, zbog lososa…
Odgovorili su mi da informaciju treba ubaciti u centralni kompjuter, između ostalog, i zato što osoblje, uglavnom, ne govori engleski i ne može da prima usmene naredbe nego, samo, uputstva na bejziku!…
Otvorio sam druge dve fioke, ponovo preselio sadržaj frižidera i u nj uselio lososa…
Čudan miris…
Sledećeg dana u 16.00, losos je ponovo bio na stolu šireći čudan miris!…
Frižider je bio krcat bocama i bočicama, a četiri fioke pune alkoholnih pića, podsećale su na sef mafijaša iz vremena prohibicije!…
Ponovo zovem recepciju i kažu mi da je ponovo došlo do incidenta s kompjuterom…
Pozvonio sam hotelskom osoblju i pokušao da svoj slučaj objasnim nekom tipu s kosom skupljenom u punđu, ali tip je govorio dijalektom koji se, kako mi je objasnio kolega antropolog, koristio, samo, u Kefiristanu, u vreme kad je Aleksandar Veliki bio veren s Rosanom!…
Sledećeg jutra, otišao sam da potpišem račun. Bio je astronomski. Ispalo je da sam, za dva i po dana, popio nekoliko hektolitara ‘klikoa’ uključujući i nekoliko izuzetno retkih vrsta slada, osam litara džina, 25 litara što ‘perijea’, što ‘evijana’, plus nekoliko boca ‘san pelegrina’, voćnih sokova u količini koja bi bila dovoljna da održi u životu svu decu o kojoj brine UNICEF, toliko badema, oraha, lešnika da bi od njih povratio i onaj što radi autopsije! Pokušao sam da objasnim, ali službenik me uveravao, smešeći se i pokazujući zube pocrnele od… od… uveravao me da je kompjuter tako ‘rekao’! Tražio sam advokata, ali, avaj, doneli su mi – avokado!…
Moj izdavač, bio je besan i veruje da sam običan parazit!…
Losos je propao!…
Deca su mi rekla da bi trebalo manje da pijem!…
(1986)
_________
*) Tekst pisan 1964.
oOo
Drugi deo priče o lososu …
Dodatak, recept, verujem da se Eko neće naljutiti, sasvim se slaže uz njegov tekst…
******************
LOSOS, U JEDNOSTAVNOSTI JE BOŽANSTVEN UKUS.
(Ernest Hemingvej)
******************
Recept
Losos na način mama Dese
Sastav:
– šnicle lososa (koliko želite, mi uzmemo 2 šnicle po osobi)
– maslinov zejtin za posipanje lososa
– ruzmarin
– svež limun
– so
Priprema:
Šnicle lososa posoliti s obe strane i malo pozejtiniti. Posuti ruzmarinom svaki komad (mi pospemo baš dosta iglica ruzmarina, prosto se sve zeleni). Tepsiju obložiti alu- folijom, poređati šnicle lososa, staviti u pećnicu i peći na 180°C dok losos ne dobije onako finu boju, ali ne više od 20-ak minuta. Kad losos bude pečen, servirati ga uz krompir, blitvu ili nešto drugo, a ne morate ništa. Limun, svež, presecite na pola, pa neka svako kapne nekoliko kapljica po svojoj šnicli. Ja kapnem tri…
Da, da … losos …
Treći deo o lososu …
Život lososa je pravo čudo!
Život lososa, Oncorhynchus, pravo je čudo s obzirom na preživljavanje i upornost.
Gledate veoma retku fotografiju lososa…
Iz jednog jajašca, od 5.000 koje majka izbaci, u planinskom potočiću se izleže ribica koju reka odnosi do ušća u more… Riba je tad u velikoj opasnosti zbog grabežljivaca, a mora se prilagoditi i morskoj vodi i hrani. Boraveći četiri godine u moru, izraste u snažnog grabežljivca i nepogrešivo se vraća na mesto gde se izlegla, kako, to, samo, Bog zna!… Tad svoj metabolizam ponovo prilagođuje uslovima života u slatkoj vodi.
Savlađujući sve prepreke koje joj postavljaju čovek i priroda, vraća se u rodni potočić i tamo se pari. Posle tog, losos ponovo kreće prema moru, ali… iscrpen… ugiba…
Priredio: V. V. M.
oOOo