NALOG NA FACEBOOKU – “pakt sa đavolom”
Facebook je trenutno jedna od najaktuelnijih internet stranica koja nam olakšava život u raznim segmentima i pomaže nam da ostanemo u kontaktu sa prijateljima.
Svakako da je Facebook u živote svojih kotisnika donelo razne pogodnosti, ali da li ste se nekada pitali šta su izgubili facebook korisnici? Pre svega privatnost.
Kako je Jaron Lanier, jedan od očeva internet sveta i prošlogodišnji dobitnik Mirovne nagrade izdavača i knjižara, više puta istakao “mi nismo korisnici interneta, mi smo njegov proizvod” što je i poruka njegove knjige “Kome pripada budućnost?” u kojoj je analizirao aktuelne trendove u internet-ekonomiji. Nakon iscrpnog istraživanja je došao do zaključka da se trend razvija u stilu “Big Data” koji podrazumeva potpunu kontrolu i nastavak komercijalnog eksploatisanja. Ovaj trend upravo pojačava i Facebook svojim novim pravilima korišćenja.
Finansijsko tržište koje oblikuje budućnost svih nas procenjuje da je vrednost Facebook-a u odnosu na prošlu godinu skočila za celih 65% što ove godini čini ukupno 20 milijardi dolara, pre svega zahvaljujući internet marketingu. Na svim berzama vlada mišljenje da će Facebook činiti još bitniji deo naše budućnosti. Ova socijalna mreža je prošle godine zahvaljujući personalizovanim reklama koje su kroz ciljni marketing servirane probranim klijentima upravo na osnovu istraživanjima dobijenim na osnovu algoritma Facebook-a. Podaci koje Facebook dobija od svojih korisnika su naravno strogo poverljivi, ali se o njima može mnogo saznati na osnovu aktivnosti na Facebooku. Ove zaključke su potvrdila i istraživanja naučnika sa Univerziteta Stanford i Cambridge.
Američki i britanski naučnici su oformili algoritam po kojem se na osnovu analize 100-150 lajkova korisnika može utvrditi više o njegovoj ličnosti nego što njegov bračni partner može da sazna. Treba napomenuti da nas Facebook ne segmentiše samo po lajkovima već i po fotografijama, statusima, informacijama, porukama i ostalim interesnim sferama za koje smo se odlučili na našim profilima.
Skoro 900 milion korisnika je svakodnevno aktivno na Facebooku i menja sadržaj svoje stranice, dopisuje se sa ostalim korisnicima, objavljuje novine u životu itd. Mesečna poseta Facebooku se procenjuje na milijardu i 400 miliona korisnika.
Facebooku nije bila dovoljna ni količina informacija koju je dobijao od tolikog broja korisnika već je uveo nova pravila koji će dodatno povećati dotok informacija o preferencijama korisnika. Ova socijalna mreža sada želi da zna i šta radimo i kada nismo na Facebooku i gde se nalazimo u stvarnom životu kako bi mogla da nas zasipa oglasima kompanija koje se nalaze u našoj neposrednoj okolini. Ove podatke nije tako teško saznati, jer čak četvrtina korisnika koristi Facebook uz pomoć smart uređaja.
Nove uslove korišćenja Facebooka, koje imaju i bitan uticaj na Facebook oglašavanje, je doveo u pitanje i nemački parlament Bundestag koji su ga strogo kritikovali zbog načina na koji koristi podatke svojih korisnika. Facebook se, kao i do sada, nije preterano zabrinuo oko ovih kritika, jer je kao i ostali internet divovi kao npr. Google navikao da pravila “igre” određuje sam.
Jedino rešenje kako bi korišćenje naših privatnih podataka moglo da se zaustavi jeste da prestanemo da koristimo usluge Facebooka što je svakako teška i uglavnom nerealna opcija ukoliko smo njegov dugogodišnji veran korisnik. Upravo zbog toga i nakon iscrpnih istraživanja, mnogi stručnjaci za socijalne mreže i internet ističu da je korišćenje Facebooka danas ozbiljan mač sa dve oštrice ili čak “pakt sa đavolom”.