ORAO JE USTRELJEN
Ezopova basna o orlu i lovcu. Naravoučenije napisao Dositej Obradović
Orao seđaše na jednom visokom mestu, obzirući se ne bi li što sebi za ručak uloviti upazio. No, — kako se često slučava — ko druge lovi, i sam ulovljen bude, i ko za tuđom vunom pođe, sam ostrižen doma dođe. Lovac, negde tu sakriven, ustreli orla. „A, moj gorki lovu, tebe li ja ovde čekam,“ načne polumrtav orao sebi govoriti. A kad upazi na kraju drška strele orlova pera: „O bedni ja, — izdišući reče, — moja li me ista ubijaju pera? Nije mi toliko ni na strelu žao koliko na moje perje!”
Orao je ustreljen – Ezopova basna
Naravoučenije
Človek nepravedan i zao podoban je ove basne orlu. Sve misli i izmišljava kako će drugog ozlobiti, dok sam u zlo padne, pak se onda tuži i jauče. Mili roditelji, oprostite mi ovo primječanije: kad se otac i mati među sobom ne ljube i ne počituju, od koga će čada njihova naučiti da ih ljube i počituju? Podajte deci vašoj iz prve mladosti primer dobrodjetelji, ako želite da vam dobra budu, a navlastito: „τοιούτος γίνου περί τους γονείς οίους αν εύξαιο έχειν πάιδας: Takav budi roditeljem svojim kakvu želiš sam imati decu”. — Pravo se orao na svoje perje tuži. Ništa nije žalosnije čoveku nego kad od ovojih srodnih strada; od koga će dakle pomoći čekati? No ispitajmo sami sebe nismo li sami krivi kad nas srodni i prijatelji ne ljube. Ko je samom sebi na svetu prijatelj, nikad neće verna prijatelja steći. I ko samom sebi ugađa i služi, luda sasvim ima goopodara.