VUK I LISICA
Ruska bajka o vuku i lisici koji su živeli zajedno kao komšije
Živeli vuk i lisica. Lisica je imala kolibu od leda, a vukova je bila od like. Dođe leto i lisičina koliba se istopi. Ode ona vuku i stade ga moliti:
»Pusti me, kume, makar na lestvicu.«
»Neću da te pustim, kumo.«
»Pusti me, kume!«
»Dobro, popni se!«
Bajka Vuk i lisica
Popela se kuma na lestvicu, a sve misli kako da se peći domogne? Stade ona moliti vuka, ali ne odjednom, nego polako, izokola.
»Pusti me, kume, na doksat.«
»Neću da te pustim, kumo.«
»Pusti me, kume!«
»Dobro, popni se!«
Popela se na doksat.
»Pusti me, kume, u trem.«
»Neću da te pustim, kumo.«
»Pusti me, kume!«
»Dobro, popni se!«
Popela se u trem: »Pusti me, kume, u kuću.«
»Neću da te pustim, kumo.«
»Pusti, kume!«
»Dobro, popni se!«
Ušla je u kuću: »Pusti me, kume, na pregradu pored peći.«
»Neću da te pustim, kumo.«
»Pusti, kume!«
»Dobro, popni se!«
Popela se na pregradu: »Pusti me, kume, na klupu pored peći.«
»Neću da te pustim, kumo.«
»Pusti, kume!«
»Dobro, popni se.«
A sa klupe stade moliti: »Pusti me, kume, na peć.«
»Neću da te pustim, kumo.«
»Pusti, kume!«.
»Popni se već jednom!« ljutito reče vuk…
Legla kuma na peć, a sve lupka repićem: »Čuješ, kume, zovu me na babine.«
»Idi«, veli joj kum.
Pošla kuma na tavan, našla ćup masla i načela ga. Vratila se u kuću. Vuk je upita: »Sta je Bog dao, kumo?«
»Površinicu.«
Legla opet, pa lupka i veli: »Čuješ, kume, opet me zovu na babine.«
»Idi, kumo!«
Otišla lija na tavan i vratila se. Pita je vuk: »Šta je Bog dao, kumo?«
»Sredinicu.«
Legla opet na peć, pa lupka i veli: »Čuješ, kume, zovu me na babine.«
»Idi, kumo!«
Vratila se kuma, a vuk je pita: »Šta je Bog dao, kumo?«
»Grebenicu.«
Vuku se prohtelo da prži uštipke, pa pošao na tavan, kad tamo — nema masla. Pita on kumu: »Da nisi ti, kumo, pojela maslo?«
»Ne, ti si, kume! Hajde da se presamitimo preko motke pa ćemo videti kome će maslo iscureti?«
Vuk je zaspao, a lisici je iscurilo maslo. Ona je njime namazala kuma. Probudi se vuk, a lisica mu reče: »Vidiš, kume, da si ti pojeo!«
On veli: »Ne, ti si, kumo!«
Tako su se prepirali i prepirali, i nikako nisu mogli jedno drugom da dokažu…
Kuma se rasrdila, otišla i legla na put. Prolazio tuda seljak s ribom; on je, pomislivši da je lisica crkla, uzeo i bacio na sanke. A ona mu je progrizla bačvu s ribom, a ribu svu izbacila.
Došao seljak kući i posla ženu: »Idi, ženo, da vidiš, doneo sam ti lisicu.«
Žena pošla, nema ni ribe ni lisice. A lisica je pokupila ribu i otišla kod kuma vuka: »Pogledaj, kume, koliko sam nalovila!«
»Povedi i mene, kumo, nauči me.«
»Evo kako da loviš: umoči rep u vodu.«
Pošao vuk, umočio rep, a on mu se smrzao. Lisica se stade podsmevati kumu: »Jasno, jasno nebo, mrzni, mrzni vučji, repu!«
On nije dobro čuo, pa je zapita: »Šta to, kumo, govoriš?«
»Da ti Bog da što više ribe.«
U tom žene došle i ubile vuka, a lisica je pobegla.
Izvor: Sabrane Ruske bajke