Ne smem ič da komentarišem jer bih morao da koristim reči iz vremena kmetovske Rusije… Bolje da ćutim… Beganova majka ne kuka, kuka Stojanova!…
SELO NA PRODAJU !
Bugarsko selo Crno polje (Černo Pole), nedaleko od granice sa Srbijom, prodaje se preko oglasa na internetu, ali cena, zasad, nije objavljena nego je ostavljena za dogovor…
Prodavac se predstavio kao Ivan Smardanov, pojasnio je da oglas važi samo za ozbiljne kupce i da će o ceni razgovarati kad kupac razgleda selo.
Selo na prodaju – Crno Polje u Bugarskoj
Ako se nateraju, mogu biti i vredni…
On je u oglasu naveo da prodaje selo zajedno s ‘lokalnim kradljivim crnomanjastim stanovnicima’ koji mogu da budu naterani da rade (!)…
– Selo je veoma lepo i veliko. Sastoji se od tri naselja i ima ogromnu površinu obradive zemlje – napisao je Smardanov u ponudi uz koju je objavljeno nekoliko fotografija sela, ali ne i detalji o vlasništvu, imovini, pravnim uslovima i razlozima za prodaju sela.
Naselje ima 283 žitelja, uglavnom starijeg godišta. Nalazi se u Upravnom okrugu Vidin, na području opštine Ružinci, na nadmorskoj visini od 208 metara i na površini od 27.205 kvadratnih metara. Potiče iz 16. veka i spominje se u turskim registrima.
Oglas je izazvao veliko interesovanje na internetu – samo za jedan dan – pročitan je 5.000 puta!
******************
Dodatak iz ličnog iskustva…
Možda će nekom izgledati bizarno, ali, istina je, tako mi Bog pomog’o!… Jednom, davno, ima, otad… ma nije važno, važno je da je istinito!… padoh kao s neba u neki od restorana beogradskog hotela Slavija… kažem, kao s neba jer i meni i supruzi, to se, tad, učinilo, tako… A počelo je… Ne moram jer svi to znate, svi ste bili u toj koži… ali hoću!… Zazvonio je telefon. Dobili smo kao povlašćene osobe poziv da kupimo vreme za letovanje/zimovanje/
Odemo. Odabrano društvo. I poznato i nepoznato. Svako je dobio prospekt… ko kafu, ko sok… Obavezno predavanje, podrazumeva se… Ispostavilo se da možemo zakupiti i ostrvo a ne, samo, vreme, gle!… novo!… mada, koliko se sećam, Puriša je, svojevremeno, (za)kupio ostrvo… Pored našeg stola sedi poznat slikar Milić, u punoj slikarskoj opremi: plašt, kapa, štap… Naćulio sam uši – on je zainteresovan za ostrvo, pa da… Ima, čovek, pare, slike mu se prodaju širom sveta… Dve-tri godine kasnije, slučajno, kod Hrama, ispred male Crkve Sveti Sava… vidim: Milić kreće na put u dotrajalom autu, visi mu, na kanapu, prednja tablica s registarskim brojem… a, u tom času, istrčava mlada žena ili devojka… možda kćer… i opominje ga da će izgubiti tablicu i… Milić malo čvršće vezuje kanap… pa ode… A supruga i ja ništa nismo pazarili, ni vreme, ni ostrvo… jer smo se sračunali i nije doteklo…
******************
Izvor: blic, srna
Priredio: V. V. M., web novinar
oOOo