Šta su mesečeve mene i lunarne faze

 

MESEČEVA MENA

Prikaz šta su lunarne faze meseca, poznate kao mesečeve mene kada se mesec u toku 29 dana promeni od punog meseca do tamnog meseca

 

Na svakih 29 dana Zemljin satelit iznova izvodi svoju drevnu predstavu na nebu. Šta su Mesečeve mene i kako ih vidimo?

 

Mesečeve mene su posledica revolucije Meseca oko planete Zemlje. Ovo kretanje se može pratiti svakim danom i pritom primetiti da Mesec se na nebu pomera od zapada ka istoku (ne računajući prividno kretanje neba) i to u približno istom pojasu kao i Sunce i planete i svakim danom se izlazi i zalazi kasnije. Ovo kretanje Meseca menja i međusobni odnos položaja Sunca, Zemlje i Meseca.

DAN 1.

Ovomesečna predstava počinje u mraku. Mlad mesec izlazi na pozornicu leđima okrenut publici, postavljen između Zemlje i Sunca, kao Karađoz u pozorištu senki. Na glavnu scenu, u zenit iznad našeg meridijana, postavljen je već oko podne. Tokom narednih mesec dana doći će na suprotnu stranu svoje putanje oko planete, gde će biti pun i ponovo se vratiti na početni položaj u odnosu na Zemlju.

DAN 2.

Dan kasnije počinje da se javlja uzan, ali svakog dana sve širi srp meseca. Sada je osvetljeno oko tri odsto njegove suve, kamene površine. Zemljin satelit je tamno telo koje ne zrači svetlost, ali je jedna njegova strana uvek osvetljena Suncem. Pošto Mesec kruži, taj deo, posmatrano sa Zemlje, svakog dana izgleda drugačije. Predstava na nebu naziva se menama ili fazama meseca.

DAN 3.

Srp meseca postaje sve veći – osvetljeno je oko osam odsto Mesečeve površine. Sada mesec na nebo izlazi ujutru, a zalazi uveče oko 20 sati, pred Sunčev smiraj. U narednim danima sve kasnije će izlaziti i kasnije zalaziti, postajući prava noćna ptica. Sunce, međutim, zbog nagiba Zemljine ose, u ovo doba sve kasnije izlazi, ali ranije zalazi, tako da je svaki sledeći dan kraći za oko tri minuta.

 DAN 5.

Ugnuta strana srpa, između takozvanih rogova, postaje sve više prava, a na Mesecu se, kako nastavlja put, sve više vidi njegov osvetljeni deo. Ostatak je u mraku, ne zato što ga od Sunca zaklanja Zemlja (što se događa samo pri pomračenju Meseca i moguće je samo kad je pun), već zbog geometrije položaja.

Mene su samo predstava za publiku na Zemlji – Mesečev deo koji obasjava Sunce.

DAN 7.

Mesec je stigao do prve četvrtine, što znači da Sunce osvetljava pola njegove površine. Osvetljeni srp nije više ugnut, a linija nazvana terminator je prava. Međutim, dok je rastao, ljudi u publici su mogli da nazru kratere i na tamnoj strani – to je posledica svetla iz gledališta, odnosno svetlosti odbijene sa Zemlje, koja zbog njene veličine nije zanemariva. Takozvana puna Zemlja, kako se vidi na Mesecu, svetli 80 puta jače nego pun Mesec na Zemlji.

Mesec postupno dolazi u položaj u kojem ga u odnosu na Sunce vidimo pod pravim uglom i tada vidimo osvetljenu desnu polovinu, jer je tom stranom okrenut prema Suncu i to je tzv. prva četvrt

 DAN 15.

Pun Mesec. Ili, uštap.

Izlazi u sumrak i uvek svetli sve do jutra.

Penje se polako do visine od oko 40 stepeni iznad horizonta.

U zenitu je oko ponoći.

Zadivljeni gledaoci prema njemu mogu da nameste satove.

Mesečeva osvetljena strana povećava se svakim danom dok se ne nađe na suprotnoj strani Sunca, nakon 14,5 dana od mladog Meseca. Tada je potpuno osvetljena strana prema nama i tu pojavu nazivamo pun Mesec ili uštap. Tada mesec izlazi u trenutku kada Sunce zalazi, možemo ga videti celu noć, i potom zalazi pri izlasku Sunca

DAN 18.

Osvetljena strana se polako okreće, a Mesec sve kasnije izlazi i kasnije zalazi, da bi, kad ponovo bude mlad, izašao ujutru. Dok se polako smanjuje, sve više se penje na horizontu. U zenitu stiže čak do 56 stepena. Inače, tada je njegova fizička udaljenost najveća i iznosi 406.033 kilometara. Mesec oko planete ne kruži po kružnici, nego po elipsi, ali to ne menja sliku na sceni i publika ne haje za to.

 DAN 23.

Poslednja četvrt, kasno noću.

Mesečeva osvetljena strana postupno se smanjuje i pri tome se Mesec i dalje pomera prema istoku, tako da ga vidimo svaki dan da izlazi posle zalaska Sunca sve kasnije i kasnije. Kad se njegova faza smanji na polovinu onda je to faza koju nazivamo poslednja četvrt. Tada Mesec izlazi u ponoć, i vidimo ga do izlaska Sunca, kada je visoko na nebu jer obrazuje prav ugao sa Suncem.

 DAN 27.

Za posmatrača koji predstavu ne prati iz partera, nego sa jeftinijom ulaznicom stoji na dalekoj galeriji – na zvezdama nekretnicama – sve je već gotovo. Mesec je obrnuo pun krug oko Zemlje za tačno 27 dana, 7 sati, 43 minuta i 11,47 sekundi, što je vreme koje se naziva siderički (zvezdani) mesec.

Međutim, celo pozorište, Zemlja i Mesec, u međuvremenu su se kretali oko Sunca, na suprotnu stranu. Zato, da bi stigao u početni položaj za posmatrača na Zemlji, Mesec će morati da putuje još dva dana i pet sati, dok se ponovo ne poravna sa zvezdom. Zbirna predstava za publiku na planeti traje ceo sinodički (zbirni) mesec, tačno 29 dana, 12 sati, 44 minuta i 2,78 sekundi.

Mesec se potom ponovno prividno približava Suncu, sve je manje vidljiv, gubi se u odsjaju Sunca te se nakon 29,5 dana ponovno vraća u položaj gde započinje novi ciklus faza kao mlad Mesec ili mladina.

 DAN 29.

Kraj predstave. X

Kad se Mesec na svojoj putanji nađe u blizini Sunca, mi ga više ne vidimo i kažemo da je tada mlad Mesec ili mladina i moguće ga je videti sledećih večeri po zalasku Sunca na zapadnom delu neba, kao tanki srp na nebu.

ZANIMLJIVO: Pomoću Mesečevih mena može se približno odrediti i pravac severa. Mesec u prvoj četvrti izlazi oko podne, a oko 18 sati je na jugu. Pun Mesec ili uštap je uvijek nasuprot Suncu, izlazi na istoku odmah po zalasku Sunca, oko pola noći je na jugu a ujutro na zapadu. Zadnja četvrt pojavljuje se oko ponoći na istoku a oko 6 sati ujutro je na jugu.

Mesečeve mene za Srbiju i Beograd su na linku ovde

 

Slobodan Bubnjević

Izvor: Wikipedia i Sajt za nauku Elementarijum