TIHA LETNJA NOĆ
Uveliko je odmicala tiha letnja noć kad sam se zavalio u fotelju, na suprotnom zidu je bila okačena najvrednija slika iz moje kolekcije, mogao sam je videti zatvorenih očiju (starac upleten u paukovu mrežu).
Paukova mreža
Mučila me nesanica, misli su me opsedale kao paukova mreža. Setio sam se ranog detinjstva kad sam skliznuo sa gumenog čamčića i počeo da se gušim. (Otac je rekao: „Otišao si daleko“).
Svitalo je, specijalce je predvodio Dušan Puzdrić (kojem sam kupio diplomu, zaposlio ga, poklonio mu dva stana i dao mu jednu od ljubavnica za ženu), udario me je palicom po licu i rekao mi šapatom: „Otišao si daleko“. Učini mi se da je paučina na slici pocepana (ili je pukla koža na mom licu).
Vreme između očevih i Puzdrinih reči video sam kao tihu letnju noć koja je upravo isticala.
Stefan Teodor
II nagrada za kratku priču – Najlepša ostvarenja sa XIII konkursa za najkraću kratku priču