УМОР

…“Истрошио си године и оне су
тебе истрошиле а још ниси
песму написао“…
Л. Х. Борхес

УМОР

Уморим се,
зачаран
твојим стиховима,
Л. Х. Борхес-у,

падам у чамотињу,

још једна ноћ
-предворје смрти:

из бескрајне пампе,
као дух,

ветар хуји кроз
суморна предграђа
Буонес Аирес-а,

свеколики,
свеукупни
Aлеф,

блистава парада
метафора,

цела стаје
у тамне кочије
балканске ноћи,

страх,
ништавило,

сâм остајем,
чекајући

неко светло,

крилату звезду,

неки стих,

као паук,
затечен,

пред
раздераном мрежом.

 

Љубомир Вулићевић