АРКАДИЈА
Читам „Аркадију“.
необична снага
набијено богатство од језика и живота
пут којим се иде, иде, иде
кроз време, кроз живот, кроз простор
са временом, са животом, са простором
са човеком
и Богом
заситно и за још ситости
за још ситости, још ситости
.
само те муке страхоте
то одсуство људскости Бога
то непојмљиво недојмљиво
тај бол бол
.
Захвална за Аркадију,
Веселинка Стојковић
Врање, 10. март 2015.
(А ако будем добила књигу, радоваћу јој се.)