Čudo u Kraljevu

Ipak se kreće…

ČUDO U KRALJEVU !

Grad Kraljevo i kraljevčani su demonstrirali veliko srce svog malog grada

Pobeda srpskih tenisera nad hrvatskim u nedavno održanom susretu Dejvis kupa se očekivala, ali pozdrav u stavu ‘mirno’ i aplauz hrvatskoj ‘Lijepoj našoj’ – nije. Na to su kasnije došli i aplauzi svakom dobrom potezu i protivničkih tenisera pa je, recimo, Borna Ćorić bio, baš,  omiljen lik u gradu na Ibru… Hvalili su tako ‘visok stupanj kulture‘, izveštaja ‘Politike’ u komentarima i naši čitaoci iz Hrvatske.

Dejvis kup reprezentacija Srbije u tenisu – meč protiv Hrvatske u Kraljevu

A da je bilo tog kulturnog i sportskog navijanja potvrđuje i činjenica da tokom svih pet mečeva sudije nisu nijednom, čak, ni zamolile gledaoce, za tišinu. Zato su se mnogi našli u čudu, pojedinci su domaćine i priupitali: Ko su vam ovi ljudi?

I, odjek takvog navijanja, još se uzvraća pohvalama i čestitkama Kraljevu. Takva slika, emitovana je, čak, na 46 inostranih TV-stanica i opisana u još većem broju novina. Hrvatski izveštači, pisali su o ‘Kraljevskom dočeku u Kraljevu’, i o ‘Malom gradu velikog srca’. Prenosili su izjave tenisera i selektora hrvatskog tima koji su redovno isticali: ‘Osećamo se ugodno, kraljevski, zahvalni smo publici i domaćinima…’

Ponosni su na ovaj događaj Kraljevčani, ali ispod tih pohvalnih naslova i komplimenata ostaje sasvim jednostavno pitanje – ko su, zaista, ti ljudi?

Oni koji o otvorenosti, gostoprimstvu i toleranciji nisu učili ni od nevladinih organizacija, ni od proevropski političara – nego od učiteljica života! Istorija kaže da su u grad na Ibru odavno sa svih strana dolazili ljudi raznih vera i nacija i poduže ostajali. I danas je ovde oko 20.000 izbeglica i raseljenika iz poslednjih ratova. Kraljevo je i ranije bilo utočište ‘iskorenjenim’ ljudima. Rusima, izbeglim od boljševičke vlasti 1920. i 1921… u kraljevačkoj ‘ruskoj koloniji’, živelo je oko stotinak porodica…

Onda su 1928. u Kraljevo došli Francuzi, njih oko dve stotine. I voleli su ih Kraljevčani, bila su sveža sećanja na ratno savezništvo. Od njih nisu učili, samo, proizvodnju borbenih aviona ‘brege’ već i tenis, modu, manire… U blizini tadašnje Fabrike aviona, nalazila se i ‘francuska kolonija’. Ovde je za njih sagrađena Katolička crkva, a privatnu Francusko-srpsku školu, pohađalo je 43 mališana…

Kad je počeo Drugi svetski rat, u Kraljevo su pristigle izbeglice, njih 2.852, najviše Slovenaca. Nažalost, mnogi su stradali oktobra 1941. zajedno s domaćinima u fašističkoj odmazdi. A domaćini su i sebi i njima samo želeli ‘dobro, a nikom zlo’. Tako to i danas piše na grbu grada…

Bila bi šteta da političari ne iskoriste ovaj ‘vetar u leđa’ s  Ibra. Možda da se suočimo s, bar, jednom hrvatskom preprekom manje na našem putu ka Briselu. Ili da autobusi i automobili s kraljevačkim tablicama ovog leta budu bezbedniji na hrvatskom primorju.

Autor: Miroljub Dugalić

Priredio: V. V. M.

oOOo