ETIDA O INTIMNIM POSLEDICAMA JEDNOG ZIMSKOG DANA
Sneg se topio i sve je bilo nekako na pola. Zima je bila na pola tu, i proleće se približavalo, ali samo na pola. Čekalo je sa sigurne distance, probijalo se stidljivo zelenim travkama tu i tamo ispod belosive bljuzge koja se topila i curila i uvlačila mi se kroz bušne cipele koje sam i dalje nosila jer, po običaju, nisam imala novca za nove.
Kraj zime u Beogradu
Ljudi su postali baš nekako nestrpljivi, i to se osećalo u vazduhu. Svi smo čekali da proleće konačno uspostavi svoju vladavinu i lupi nas po glavi onim svojim, kad se odjednom svi osete kao da trepere i plutaju kroz vazduh.
Osamljivala sam se u svom toplom stanu, pronalazila utehu u knjigama i hrani, gledala porniće i čekala da se odnekud pojaviš i kažeš mi da si konačno shvatio da me ustvari ipak voliš…
Ostaci zime bili su dosta uporni – iako se topila i curila na sve strane, ipak je odlučila da nas još malo drži u zatočeništvu. Bili smo njeni taoci, i bilo je na snazi vreme savršeno za negovanje one slatke, bezbrižne melanholije.
Tamara Bijelić
Najlepša ostvarenja sa XIII konkursa za najkraću kratku priču IK Alma