DECA KOMUNIZMA KAO JAHAČI MAGLE

Ko su politički lideri u Srbiji i šta hoće sa nama. Lego kockice kojima se igraju deca komunizma

 

Naši su političari novovekovni mudraci i kockari proroci, pa ih pažljivo slušam, još pažljivije osluškujem šta rade, pa ih tako i upoznah. Iako se lično ne znamo, ali svaka zverka trag ostavi u snegu, tako da dela beležim. A moja memorija je još uvek tabula rasa, prazna bela ploča na kojoj ostaje zabeleženo ko je šta rekao i uradio. Veliko sam zlopamtilo.

SVemirska policija lego kocke - Jahači magle ili ko su politički lideri u Srbiji

Svemirska policija – Lego kocke

A razloga da budem zlopamtilo sa našim političarima je dosta. Koga jednom zmija ujede i guštera se plaši, pa kako su mene i vas dobro varali zadnjih decenija, zapamtih o čemu se tu radi, pa im sve pamtim, a pamtim samo zlo – laž, prevare, nasilje, agresivnost, obmane, neprincipijelnost, korupcija, bezvlašće. Otuda sam zlo – pamtilo.

Iz pamćenja i sadašnjeg činjenja naše političke elite, premijera, predsednika, ministara, sve mi se čini da su oni jahači magle, da ne kažem jahači apokalipse, mada pretenduju i na tu funkciju. Ništa im ne verujem, sve je kod njih maglovito i neopipljivo, može ovako a može i onako. Sudeći o njima, sudim i o nama, pa dodjoh do nekih lakih zaključaka, koje ću sebe radi da stavim u memoriju weba. Šta se meni čini, ko su politički lideri u Srbiji i šta hoće sa nama?

Prvo mi se čini da je naša vlast pre svega instrumentizovana i dovedena da nas vodi po želji stranih sila, pre svega anglosaksonskih zemalja. Oni su složeni kao Lego kocke da bi nama vladali oni spolja. Mi smo pod protektoratom Novog rimskog carstva, koje se zove Amerika i Evropa, odnosno NATO pakt. Kao problematična kolonija, stavljeni smo u svojevrstan medjunarodni karantin, dok nas dovedena elita ne dovede u red ili ne uvede u rat. Istina je, Srbija i Srbi su oduvek bili varvari i neposlušna provincija po obodu velikih carstava koja su nas dodirivala ili uzimala pod svoje. Zato je zadatak aktuelne političke elite u Srbiji da nas „nauči manirima i standardima novog svetskog poretka, vladavini ljudskih prava i savremenom načinu mišljenja i rada“, što će reći da treba da legnemo na rudu, da nas zajašu i da ispunjavamo sve ono što NATO bič traži od nas. A traži ne baš male stvari, da predamo i prodamo Kosovo, da uvedemo nemoralne zakone u državu, da se odreknemo Pravoslavne Crkve i Boga, da se regionalizujemo, ne bi li nas lakše medjusobno podelili, da se odreknemo Rusije i stanemo u rovove protiv braće Rusa, da rasprodamo sva nacionalna bogatstva i prepustimo najlepšu zemlju i ljude u Evropi onima koji imaju pare da nas sve kupe. Zato su naši političari jahači magle. Prodaju nam maglu i jašu na obmani.

Ipak, nije moguće da na sve kupe zbog našeg karaktera a ne zbog nedostatka para, jer para za kupovinu Srbije ima. Evropljani bi nas sve isplatili i oterali sa naše zemlje. Poslali bi nas bilo gde, samo da nas ne gledaju, toliko ih živciramo. Zato su izabrali i pomogli sadašnju elitu, platili je i dali joj odrešene ruke, da se sa nama kockaju i da nas skockaju, ne bi li nas rasturila u svakom pogledu. I polazi im za rukom od 2000 godine pa na ovamo.

Mi pravoslavni narodi moramo biti svesni jedne bolne činjenice, a to je da evropljani i anglosaksonci iako sebe smatraju prosvećenima, nisu ništa drugo do pohlepni varvari obučeni u lepo odelo. Čitava civilizacija i vekovi iza su jasan dokaz te zapadne pohlepe za osvajanjima, što pravoslavnima nikada nije bio cilj. Pravoslavni narodi su uvek bili mirni i krotki, držali su se svojih ognjišta i nije ih pohlepa vukla u krstaške pohode i osvajanje kolonija. To je bilo isključivo delo zapadnog čoveka, čiji se karakter sada odlično vidi oko Ukrajine i Rusije, ta hladna djavolska proračunatost, histerična mržnja i satanska pohlepa da se osvoji Rusija i podeli plen.

Bajaga i Instruktori – Bam bam bam (Jahači magle)

https://www.youtube.com/watch?v=XJ-0km-uzfY

Ne pišem ovo što sam maliciozan, što mrzim Evropu ili imam homofobične predstave prema susedima, već vidim i pratim šta se dešava i ne zanosim se parolama vlasti a ni opozicije, niti savremenim tumačenjem istorije da progres počinje i živi na Zapadu. Kad već pomenuh opoziciju, današnja vlast je, da ne poverujemo svi zajedno, ekstremno krilo nekadašnje opozicije, sve radi što bi oni koji su sada u opoziciji radili, još i jače, samo se skrivaju pod plaštom kvazi nacionalizma, ali su krajnja korumpirana socijalistička internacionala. Zbog toga licemerni Evropljani duvaju u ledja sadašnjoj vlasti i podržavaju je da bude bahata i da radi šta hoće, dok god ispunjava zacrtano. A opozicionare su ostavili same sebi, da se malo kisele i zamisle gde su to pogrešili kada ih je strani faktor ostavio u jadu i siromaštvu, a onim bučnim radikalim predao štafetu evropskih integracija u NATO pakt.

Mi imamo kupljenu vlast koja nas prodaje za ličnu korist. Vrlo je očigledno.

Uz to, imamo vlast koja je na lakim drogama, ma šta to značilo. Opijeno uspehom i slavom, žive život od danas do sutra, trošeći nemilice sve što imaju, odnosno najviše trošeći nas koji smo pod njihovom dirigentskom palicom, pa mogu da nam kažu da ozbiljna muzika i vlast nije za svakoga. Tačno, nije svako spreman na nemoral i greh tih dimenzija, mada bi puno njih rado potrčalo djavolu na kazan. Umesto da kod naroda i njih samih razvijaju odgovornost, poštovanje zakona, moral i poštenje, oni to svesno izbegavaju, jer bi morali prvo sebe i svoje partijske pajtose i rodjake prve da osude. Bez putera nisu došli na vlast. Otuda smo mi taoci političko mafijaških klanova. Jedino kroz veru i duhovnost to možemo da pravilno sagledamo a ne da budemo pod uticajem medija. Ali oni to znaju, zato truju narod nemoralom.

Tu se dotičemo i pitanja, kakav narod takva i vlast, ali o tome drugom prilikom. Ovde je možda važno navesti da od drugog svetskog rata nijedna vlast, ni opozicija, a ni strani faktor, nisu dozvolili da se razvije rodoljubiva i patriotska stranka hrišćanskog predznaka, neka umerena desnica. Vlast i opozicija to nisu dozvolili jer se boje svega što je nacionalno autentično i dobro, jer su svesni da bi izgubili svoje ideološke i materijalne monopole, jer ne zaboravimo sve dosadašnje vlasti su delo dece komunizma. I taj komunistički duh vlada njima i dalje. A strani faktor nikako nije dozvoljavao da se nacionalna svest Srba podigne na hrišćanski nivo, jer bi to značilo da bi Srbija brzo napredovala i zauzela centralnu poziciju u regionu. Baš kao i Rusija, koja se u nepunih dve decenije nezamislivo uzdigla da joj Amerikanci i Evropljani sada spremaju rat ne bi li je oborili. Velike imperije ne trpe konkurenciju. Neko će misliti da bulaznim kada ovo pišem, da sam zaneseni hrišćanski romantičar, a i kakve veze ima pravoslavlje i hrišćanstvo sa vlašću, ali zapravo ima. Veza je u tome što duhovno jaka zemlja postaje i materijalno jaka, jer moralno ispravna zemlja napreduje, korumpirane zemlje propadaju. Zatim je važno što jako Srbijom jača ruski i pravoslavni uticaj u regionu, a oni koji su nas bombardovali, klali i ubijali u proteklih 200 godina su druge vere i ideologije. Zato su svi oni dozvoljavali da buja vulgarni kvazi Srpski nacionalizam u vidu Miloševića, Šešelja i Draškovića, Arkana i Jovića, a sprečavali svaki odmeren, intelektualan i duhovan pristup politici.

Ipak, najbolnije saznanje o ovoj i prošloj vlasti, i onoj tamo od pre dve decenije, jeste da ih baš briga za budućnost ove zemlje. To je toliko očigledno da boli. Vode na sitne duše. Neću da navodim šta sve nisu uradili ili šta su sve uradili da se u ovoj zemlji ne može živeti bolje ni za 20 godina. Jer, oni računaju i rade kao i svaka sitna duša: da meni bude bolje i mojoj deci, a za tvoju decu me nije briga.

Sve će to narod pozlatiti, jer kad zbog takvog nemorala, tvoja deca čoveče na vlasti porastu, promeniće se okolnosti, nećeš biti više veliki i moćan, pa ćeš gledati kako tvoju decu obaraju mulj koji si ti, tako uporno stvarao i održavao. Jahao si kroz maglu navlačeći maglu na nas i na sebe.

Sve vas vidi
sve vas vidi
svemirska policija
svetlost univerzuma
svemirska policija – jahači magle.

 

Š.V.

 

Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.

 

1 I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.

2 I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.

3 I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.

4 I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;

5 A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.

6 I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.

7 A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.

8 A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.

9 Ko ima uši da čuje neka čuje.