QWERTY TASTATURA
Ko je izmislio qwerty tastaturu? Odakle takav raspored slova na tastaturi za računar i pisaću mašinu?
KORISTE JE DESETINE MILIONA MOZGOVA I STOTINE MILIONA PRSTIJU – SVAKOG MINUTA !
Skrenite pogled s ekrana na tastaturu i pogledajte šest slova u prvom redu. Q-W-E-R-T-Y… (Kod mene ‘piše’ Z umesto Y… I nije u prvom nego u trećem!)
Kako li se ova kombinacija slova uklopila u jezik? Izgleda tako skrpljeno, nepovezano i proizvoljno…
Qwerty tastatura i raspored slova na tastaturi
Ipak, to je glavni softver čvrsto umrežen u desetine miliona mozgova i stotine miliona prstiju širom sveta. To je ultimativan interfejs za korisnike – prenesen na tastaturu kompjutera, PDA i na neke od najfinijih mobilnih telefona širom sveta, prilično nepromenjen od kad postoji – od 70-ih godina 19. veka!
– Zamislite da ste na prvom letu nove ultramoderne letelice, ‘drimlajner’ i primetite da ga pistom vuku magarci! Ili, bolje reći, kamile! – objašnjava komičar Stefan Fraj, voditelj nove serije na radiju BBC 4 koji govori o poreklu Qwerty-ja.
– Isto tako je Qwerty tastatura star sistem prilagođen našim modernim uređajima. I, poput metaforičke kamile, dizajniran je na seriji kompromisa.
Ratovi pisaćih mašina…
Kako je Qwerty-tastatura završila u našim rukama?
Posle Građanskog rata u Americi, standardizacija je značila, sve. Nov svet je trebalo da bude mehanički. Metak od 22 kalibra je morao da se uklopi u svaku cev od 22 kalibra na svetu. Daktilograf je morao de se uklopi u svaku pisaću mašinu. Postojalo je veliko takmičenje u daktilografskim standardima.
Stil je, možda, evoluirao ali osnovne funkcije su ostale iste. Pronalazač Qwerty- tastature je Kristofer Šouls, zvaničnik luke u Milvokiju, senator Viskonsina, urednik novina i onaj koji je pokušao da izmisli prvu pisaću mašinu!
Izazov je bio mehaničke prirode – pronaći sistem koji je povezivao lako razumljiv interfejs s komplikovanom tehnologijom mastila i poluga…
Prvi pokušaj je bio alfabetski – da slova idu abecednim redom, ali su se poluge u brzom kucanju sudarale zbog rasporeda tipki pa je Šouls morao da ih prerasporedi. U obzir je uzeo učestalost i kombinaciju slova u engleskom jeziku kako bi sprečio ‘sudaranje’ poluga.
Nastankom takmičenja u kucanju, zahuktali su se i ‘daktilografski ratovi’ – ‘bitka’ ko će brže tačno da otkuca veći broj reči u minutu *).
U tim ‘okršajima’, dešavalo se da se tipke sudare i ‘zalepe’. Pa je, navodno, Šouls ponovo preuredio slova na mašini kako bi smanjio brzinu kucanja.
‘Remington’, poznata fabrika oružja i šivaćih mašina (kasnije i pisaćih mašina!) je 1873. usvojio ovaj sistem koji je postao baza ne samo za engleski već i za većinu evropskih jezika.
Ali, da li je Šouls namerno osmislio kombinaciju slova da bi usporio kucanje? Da li bi pronalazač stvarno osakatio sopstven izum?
Da je tako, kaže Fraj, onda bismo Qwerty- tastaturu i njenog kreatora mogli da optužimo za ‘svesno izopačenje jezika i ograničenje brzine kucanja’.
– Qwerty ‘nije ergonomski’ – kaže professor Koiči Jasoka s Kjoto-Unvierziteta, stručnjak za razvijanje tastature.
Ali on vidi dokaze za praktičnost Qwerty-ja u svetu pisaćih mašina. – T i H je najčešće korišćen par slova u engleskom jeziku – objašnjava on. – Na Šoulsovoj pisaćoj mašini, poluge za T i H su smeštene na dva različita kraja.
Jasoka veruje da je razdvajanje ovih slova napravljeno u interesu brzine. Korisnici su mogli da kucaju T-H bez sudaranja tipki, dok je blizina slova E i R nebitna. Drugim rečima, nema dokaza o sporijem kucanju. – Ergonomija nije bila karakteristična za 19. vek – zaključuje on.
Svakako, postoje i drugi načini kucanja…
Ranih 30-ih godina 20. veka, stručnjak za pokrete August Dvorak je ‘optužio’ Qwerty da prelazi preko gomile empirijskih dokaza ukazujuči na njegovu neefikasnost.
Kao alternativu, proizveo je ergonomski dizajniranu tastaturu koja je mogla da označi kraj Qwerty-ja. Dvorakovi korisnici su brže izveštavali, tačnije kucali, manje se zbunjivali na tastaturi. Ali već je bilo kasno. Kao što je naizmenična pobedila jednosmernu struju, audio kasete pobedile trake od 8mm, tako je Qwerty dobio ovu borbu…
Pisaće mašine ovog formata već su zavladale kancelarijama širom sveta. Qwerty je doneo standardizaciju i usaglašavanje. I premda postoje efikasnije tastature, one nude, samo, minimalna poboljšanja.
Ako korisnici stvarno traže brzinu i tačnost, onda mogu da probaju sa stenotipima koje koriste stenografi u sudnicama. Ove pisaće mašine imaju 22 tipke i na njima se može kucati brzinom govora, oko 180 reči u minutu ili 3 reči u svakom sekundu.
Kucanje u slogovima…
– Dobar stenograf će pobediti Qwerty u pola noći jer mi kucamo u slogovima! – objašnjava stenograf Meri Soren.
Ali stenoigrafija je komplikovana veština koja se uči postepeno i teže ju je savladati nego Qwerty. Lakše bi bilo da se tastatura potpuno izbaci iz upotrebe!…
Sad već napredni programi za prepoznavanje govora postoje u savremenim mobilnim telefonima i najmodernijim operativnim sistemima. Mogu li oni zameniti Qwerty?
Ne, sudeći po rečima Dena Diksona iz Centra za istraživanje digitalne kulture Univerziteta u Zapadnoj Engleskoj.
– Istraživanje je, nedavno, pokazalo da ljudi, u stvari, vole da misle i kucaju, ne da misle i govore. Kad govore, treba im više vremena da organizuju svoje misli – kaže on.
I pored svih mana, izgleda da će Qwerty još dugo biti s nama.
———-
*) Priređivač ovih redova, seća se pok. daktilografa S. Đ. s kojim je radio u istoj firmi. Bio je prvak Srbije u brzom kucanju. On je mogao da kuca, razgovara i, kad pogreši u kucanju, u hodu ispravi tekst!
Izvor: BBC, http://www.haoss.org
Priredio: V. V. Mihić, web-novinar
oOOo