Kućni ljubimci i odakle dolazi opsesija za njima

 

KUĆNI LJUBIMCI KAO ŽIVOTNI STIL

Kako su domaće i divlje životinje postale ljudima zamena za čoveka i kako su ljubimci stvorili potpuno novu emotivnu i vrednosnu kulturu

 

Kućni ljubimci i moda držanja kućnih ljubimaca preko mere su tema ovog eseja. Zapravo, opsednutost ljudi kućnim ljubimcima, kada kučići i mačići postaju zamena za decu, postojeću ili nepostojeću, kao i zamena za žive ljude. Jer, kućni ljubimac ne može da te povredi kao čovek, on te bezrazložni bezrezervno sluša, njega možeš da kontrolišeš i da se sa njim igraš po volji, on je velika živa igračka koja ima emociju. On te i voli. To sve pleni ljude da budu opsednuti kućnim ljubimcima. To je postala pomama – imati kućno ljubimče i ponašati se prema njemu kao prema detetu. Taština, snobizam i arogancija.

To je odlika duhovnog pada čoveka i njegove emotivne nezrelosti.

Ovo piše neko ko ima kućne ljubimce, koji ih voli i kojeg sami kućni ljubimci vole. Čak zapravo, većina kučića i mačaka koje sam sretao, imale su pozitivan odnos prema autoru, iako on sam nikada prema njima nije ispoljavao neko posebno osećanje. Uvek je pre bio prisutan autoritet prema kućnim ljubimcima, nego povladjivanje njihovim životinjskim instinktima. To inače zahteva hrišćanski moral, životinja se poštuje, ona je data kao hrana i pomoć ljudima od Boga ali se životinja ne veliča, nikako se ne sme poistovetiti životinja sa ljudima. Nije greh imati kućnog ljubimca, greh je preterivati sa njim.

Kućni ljubimci nisu ljudi. Nikada nisu ni bili. I nije hrišćanski tretirati kućne ljubimce kao ljude. I najgori grešnik je vredniji od bilo kakve životinje, bilo kakvog kućnog ljubimca. Ljudi su praslika Božija, njegovo stvorenje kojem je dato da vlada zemljom, biljkama i životinjama, da vlada prirodom po savesti i potrebi. Otuda je svako ljudsko biće iznad bilo koje životinje. Misliti i raditi drugačije, veličati kućne ljubimce naspram ljudi je satanska obmana. Nisu kućni ljubimci ni životinje nikakav satanizam, ali je preterivanje sa njima delo koje je pod uticajem demonskih sila. Greh je obožavati životinje više od ljudi.

Tu pre svega mislim na oblačenje, hranjenje, friziranje i tretiranje kućnih ljubimaca kao ljudi. Venčavanje sa kućnim ljubimcima, uvodjenje životinja u crkvu, ostavljanje nasledstva mačkama i psima, sahranjivanje i podizanje spomenika ljubimcima, mumificiranje istih nakon smrti, angažovanje sobarica i kuvara da se brinu o kućnom ljubimcu. Opsesija da se kućnom ljubimcu ugodi kao čoveku, dovodi nas do toga da ljudi gube svoju humanu crtu i postaju obožavatelji životinja a mrzitelji ljudi. Često ćete od onih koji su opsednuti svojim ljubimcima čuti kako su životinje dobre a ljudi zli, kako ljudi ne zaslužuju toliko koliko nevine životinje. Takvo razmišljanje je duhovna bolest, to je opsednutost. Demonska opsednutost.

I inače, satana voli sve što je nenormalno, pa posebno uživa da ljude odvoji od ljudi, bilo da to čini kroz video igrice, televizijske sadržaje, kockanje, drogiranje, upadanje u čamotinju i umetničku depresiju ili preterana ljubav prema životinjama. Knez tame voli kada ljudi tretiraju svoje kućne ljubimce kao ljude a na ljude su potpuno zaboravili, čak su i stvorili nepoverenje prema ljudima. To je znak da su ljudima srca ohladnela, da su im umovi okovani živim igračkama.

To se dešava jer su ljudi počeli da zbog posla i društvenih odnosa gube kontakt sa komšijom, prijateljima, rodjacima. Televizija i mediji su ih dodatno otudjili. Ljudi ne izlaze iz svojih stanova zatvora, žive odsečeno od ljudi i komunikacije. Emocije su im neispunjene i tu emotivnu prazninu lako popuni šarmantno mače, veseli pas, razdragana ptičica ili lepršava ribica u akvarijumu. A onda se stvori ljubav prema kućnim ljubimcima, sve više i više raste i postaje manija, nekima čak i smisao života. Djavo to zna, pa šalje svoje sluge da na sve strane promovišu modu kućnih ljubimaca. Kako se djavo raduje kada čovek više voli životinju od ljudi, zna da je taj okovan i da je njegova duša u njegovoj vlasti.

Stoga je svuda u svetu strahovita promocija kućnih ljubimaca. I potrebe da se oni tretiraju kao ljudi. To je počelo pre nekih pola veka u razvijenim društvima, kada su ljudi svoju usamljenost plaćali kupovinom životinja. Stoga se stalno i dirigovano forsiraju emisije o kućnim ljubimcima, gde se stalno podstiču ljudi da usvajaju životinje i brinu se o njima, a da se ljudi optuže za nasilje nad životinjama. Kliše je uvek isti, neki zli ljudi svirepo se odnose prema životinjama a neki divni ljudi spasavaju ta mala bespomoćna stvorenja. Taj model se utuvljuje ljudima u glavu, da su kućni ljubimci u redu a ljudi nisu. Jer, uvek se nadje dovoljan broj ludaka koji se iživljavaju na životinjama. I oni služe za manipulaciju dušama ranjenih ljudi, koji ne znaju za ljubav Božiju ni ljubav prema ljudima, nego svoj život posvećuju životinjama. To je ono što knez tame i pokušava da postigne, da protraćite život na pogrešnoj ideji života, da se dehumanizujete i obezbožite.

Hrišćanski odnos prema životinjama je da se one poštuju, ali i da nam služe. Životinja može biti drug, prijatelj čoveku, detetu, član porodice, ali treba da ima svoje sporedno mesto u zajednici a ne da se tretira kao razmaženo derište. I kućni ljubimci nikada ne mogu biti ispred čoveka, ma kakav on bio. Spasavati iz nabujale reke umiljato mače a ne spasiti čoveka jer je on neki razbojnik, prevarant i grešnik, je veliki greh. Trošiti veliki novac na kućne ljubimce i razvijati bespotrebnu veterinarsku i pet industriju a ne davati ljudima, siromasima ili crkvi je takodje svojevrstan greh.

Čovek je prioritet, a ne kućni ljubimac.

 

Š.V.

 

Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.

 

1 I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.

² I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.

³ I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.

⁴ I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;

⁵ A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.

⁶ I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.

⁷ A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.

⁸ A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.

⁹ Ko ima uši da čuje neka čuje.