Mihajlo Pupin (1) – odlomci
Danas, u četvrtak, 13. marta, navršava se 80 godina od smrti Mihajla Pupina… Podsetimo se, još jednom, ovog našeg genijalnog zemljaka…
MIHAJLO PUPIN, IZBLIZA…
Četiri imena su kojima se ponose Srbi: Tesla, Pupin, Milanković i Bošković. Šta o Pupinu pobliže i najzanimljivije možemo da saznamo iz knjige Vojislava Gledića ‘Mihajlo Pupin: Od haosa do kosmosa’…
(Odlomci)
Mihajlo Pupin – Idvor, 9. oktobar 1854 — Njujork, 12. mart 1935
Dete dato kroz prozor..
‘Moja majka je izgubila nekoliko dece u mladosti i posle dužeg vremena, rodila je dve kćeri kad je imala trideset godina’ – piše Pupin u autobiografiji. ‘Ja sam se rodio kad je ona prešla 40-u. Ona je verovala da je Bog uslišio njene duge molitve i želju da rodi sina. Po narodnom verovanju, u Idvoru, kad se desi da se dete tako kasno rodi, mora se, da bi dugo živelo, ‘dati’ kroz prozor prvoj osobi koja prođe pored kuće, koja će dete odneti u crkvu i krstiti ga.
Tako je jedan siromašan i običan seljak postao moj kum. A prema srpskim običajima, kumova vlast nad detetom koje je krstio je – neograničena’…
Majka, iako nepismena, znala je velik broj narodnih junačkih pesama, a bila je i izvanredno dobra pripovedačica. Znala je mnoga poglavlja iz Starog i Novog zaveta, posebno psalme koje je često recitovala sinu Mihajlu…
…U rodnom Idvoru… imao je veoma slabog i, kako je, kasnije, isticao, učitelja neznalicu, zato ga škola u početku nije ni privlačila…
Veoma umna, inteligentna i taktična, Pupinova majka je preduzela mere kako bi svog školarca podstakla da se ozbiljnije prihvati knjige i učenja. Materinski je posavetovala Mihajla da je čovek bez znanja pisanja, čitanja i izučavanja nauke slep kod očiju. Iako nije znala ni da piše ni da čita, bila je svesna koliko ove veštine znače za čovekovu duhovnu i sveukupnu prosvećenost…
Svetlost nastaje u očima…
(U pančevačkoj Gimnaziji)… Mihajlo Pupin je od prvog razreda pokazivao veliku marljivost i natprosečno znanje i inteligenciju. Posebno se zaintresovao za fiziku koju je predavao Slovenac Kos. Naročito ga je zanimalo pitanje suštine svetlosti i kako nastaje. Na to teško pitanje, profesor Kos je odgovorio da postoji stara Aristotelova teorija prema kojoj svetlost nastaje kao akt subjektivnog izlivanja iz čovečjih očiju, koja se, zatim, ‘razliva’ po spoljašnjem svetu…
Nagodbom od juna 1867, Austrijsko Carstvo se pretvorilo u ‘dvojnu monarhiju’ Austrije i Ugarske (Mađarske)…
…’Sećam se da mi je otac kazao jednog dana: ‘Ti nikad nećeš biti carski vojnik! Car je pogazio svoju reč, car je izdajica u očima graničara! Mi preziremo čoveka koji se ne drži svoje reči!’…
Pravac: Prag…
Mihajlovi roditelji su bili slabog imovnog stanja… Ali kao bistar i veoma dobar đak, bio je omiljen i kod svojih profesora, posebno kod Kosa i Živkovića, koji su pozvali Pupinove roditelje u Pančevu i privoleli ih da sina pošalju na dalje školovanje. Odabrali su Prag kao najpogodnije mesto za dalje usavršavanje inteligentnog i perspektivnog mladića. Živković je obećao da će njegova Crkvena opština, u slučaju potrebe, materijalno pomagati mladog đaka…
Često se dopisivao sa svojim sestrama i kroz pisma posebno ukazivao majci na mnoge znamenitosti Praga. Nije spominjao školu i svoj dosta skroman uspeh. Teško je sastavljao kraj s krajem, ali se nije žalio. Uskoro je dobio obavest da mu je otac naprasno umro pa je napisao majci da želi da se vrati u Idvor i nastavi da se bavi poljoprivredom na svom imanju. Majka je, to, odlučno odbila i tražila od sina da nastavi školovanje.
Mihajlo Pupin odlučuje da napusti Prag i otputuje u Ameriku…
Upravo je tih martovskih dana 1874. na poslednjoj stranici ilustrovanog lista pročitao primamljiv oglas o mogućnosti kupovine jeftine karte za brod po ceni od 28 forinti. Da bi skupio taj novac, prodao je sve svoje stvari i kupio kartu za treću klasu koja mu je obezbeđivala, samo, pregradu u potpalubljum bez strunjače i ćebeta…
Putovanje u Nov svet, Mihajlo Pupin je započeo iz Hamburga 12. marta 1874, Parobrodom ‘Vestfalija’. U laganom odelu, s 5 centi u džepu, pošao je da oproba sreću u novoj sredini…
U Njujork je stigao 26. marta 1874.
‘Ne znam nikakav zanat…’
******************
Imigracionoj komisiji, iskreno je priznao da ne zna nikakav zanat, da nema poznanika niti rođaka u Americi, da u džepu ima, samo, 5 centi!…
******************
…Pritom je govorio prilično lošim nemačkim jezikom rekavši da ne zna nijednu reč engleskog!…
Prvo je kupio pitu sa šljivama!…
Onih 5 centi koje je imao u džepu, odmah je potrošio kupujući pitu sa šljivama koju mu je prodala neka starica… Zatim je otišao u Biro za zapošljavanje, a noć je proveo u prihvatilištu za imigrante, na tvrdom ležaju, bez pokrivača. Ujutro je dobio veliku šolju bele kafe i komad hleba namazan s malo maslaca.
Ponudu da muze krave na farmi, Mihajlo Pupin je odlučno odbio jer taj posao u njegovom Idvoru pripada ženama. Ubrzo, prihvatio je ponudu nadzornika na farmi u državi Delaver da bude kočijaš i tera mazge. Zajedno s nadzornikom, otputovao je u Njujork. Nadzornikova kćer, podučavala ga je engleski. Kad je uštedeo 10 dolara, otišao je u Filadelfiju.
Odseo je u malom hotelu…
A kad su mu preostala 3 dolara, morao je da potraži bilo kakav izvor prihoda. Prihvatio je ponudu da se bavi poljoprivrednim radovima u Saunt St. Meriju, u Merilendu…
Kad je uštedeo 15 dolara, potražio je drugi posao.
Hotel, moleraj, odelo…
U Njujorku, Mihajlo Pupin se smestio u mali hotel, u Vest-stritu. Vlasnikov sin, pronašao mu je posao da radi na utovaru na malom brodu jer su mornari bili u štrajku. Posle, Pupinu je ponuđeno da boji brod. Posao je trajao tri meseca i uštedeo je 30 dolara. Od zarade je kupio novo odelo i postao ‘pravi’ građanin velike zemlje…
(Nastaviće se)
Izvor: politika
Priredio: V. V. M.
oOOo