Mihajlo Pupin (2) – odlomci
13. marta, navršilo se 80 godina od smrti Mihajla Pupina… Podsetimio se, još jednom, ovog našeg genijalnog zemljaka …
MIHAJLO PUPIN, IZBLIZA …
(Odlomci)
Mihajlo Pupin i njegova biografija
U fabrici za proizvodnju biskvita, radio je i mašinist Džimi koji se ponudio da Mihajla, kod kog je zapazio inteligenciju i želju da se bolje upozna s radom parne mašine, podučava u praktičnoj mašinskoj delatnosti. Mihajlo Pupin je rado, i pored svojih radnih obaveza, pomagao Džimiju oko ubacivanja uglja, a, često je obavljao i neke druge poslove. Želeo je da dobije i stalno nameštenje u tom odeljenju, ali mu je promućuran i iskusan Džimi savetovao: „Treba da znaš da tako bistar mladić, koji toliko žudi za naukom nije, valjda, prešao Atlantski okean da bi postao ložač! Nišani malo više, mladiću!“…
Mihajlo Pupin je počeo intenzivno da se priprema za prijemni ispit na Univerzitetu Kolumbija, u Njujorku, gradu u kom se osećao kao kod kuće…
Pripremajući se za polaganje prijemnog ispita, pored grčkog, latinskog i prirodnih naukla, Mihajlo Pupin je naučio napamet Deklaraciju o nezavisnosti, američki Ustav, dobro je recitovao Šekspira, Getea i neke druge pesnike. Studirao je Tindalove knjige „O toploti“ i „O svetlosti“…
Neumoran radnik…
Svaki dan je neprekidno učio po osam sati. Plivao je u reci Paseik i redovno testerisao drva! Duhovno i fizički se potpuno pripremio za predstojeće studije…
Poslednje sedmice septembra 1879, Mihajlo Pupin je pristupio polaganju prijemnog ispita koji je bio samo usmeni, ali su ga vodili, lično, stari profesori. U zdanju Univerziteta Kolumbija, osećao se uzvišeno i ponosno a profesore je zadivio svojim znanjem.
Posle nekoliko dana, dobio je obaveštenje od sekretarijata da je primljen… uz, to, oslobođen je plaćanja veoma visoke školarine za studije …
Mršava ušteđevina …
Kad je počeo da studira, Mihajlo Pupin je imao ušteđevinu od 311 dolara. Morao je da vodi računa o svakom centu… Na kraju prve godine, dobio je dve prve nagrade od po 100 dolara – iz grčkog i matematike …
Pupin se odlično pokazao u podučavanju slabijih učenika… To je bio unosan ali i zahtevan posao…
Mihajlo Pupin je odlučio da postdiplomske studije nastavi u Evropi. Opredelio se za prirodne nauke i, to, za fiziku…
Kembridž …
Mihajlo Pupin je izabrao Kembridž, poznati stari univerzitetski centar u Engleskoj kao jedno od najpoznatijih središta naučne misli gde su stvarali Njutn i Maksvel …
Dan pre nego što je dobio fakultetsku diplomu, Mihajlo Pupin je 1883. dobio američko državljanstvo. Prijem u državljanstvo zemlje u kojoj je živeo već 9 godina, bio je sveden na uobičajenu proceduru, kojoj izuzev jednog službenika, nije prisustvovao niko. Međutim, kad je sutradan dobijao diplomu na Univerzitetu Kolumbija, atmosfera je bila izuzetno svečana, uz prisustvo velikog broja uglednih profesora, studenta, njihovih roditelja i drugih zvanica…
Mihajlo Pupin je juna 1883. iz njujorške luke krenuo u Evropu …
Stigao je u Kembridž. Iz Kembridža, otputovao je u Švajcarsku a četiri sedmice kasnije u Beć. Punih 11 godina otkad je kao mladić napustio rodni dom, Mihajlo Pupin se, uz pratnju sestre i zeta, zaprežnim kolima iz Pančeva vratio u rodni Idvor. Majka ga je dočekala u suzama i s njim prošetala kroz selo a zatim ga odvela i do groba njegovog oca Konstatina…
S preporukom Džona Tindala i Fredrika Barnarda, kao stipendista Tindalovog fonda, Mihajlo Pupin se uputio u Berlin da se upiše na studije kod Hermana Hemholca (1821 – 1894), jednog od najvećih fizičara 19. veka…
Brak s Katarinom…
U vreme kad je privodio kraju studije u Berlinu, Mihajlo Pupin je upoznao Katarinu, sestru Viljema Džeksona, studenta vizantologije u Haleu… Ljubav između Mihajla i Katarine, krunisana je brakom. Venčanje je obavljeno u grčkoj pravoslavnoj crkvi, u Londonu…
Odbranom doktorske disertacije „Osmotički pritisak i njegov odnos prema slobodnoj energiji„, kod znamenitog Hemholca…. završeno je školovanje Mihajla Pupina i on je krenuo natrag, u Ameriku. Bio je oženjen, a bilo mu je obezbeđeno i mesto nastavnika na Univerzitetu Kolumbija, u Njujorku…
Na poziv Američkog instututa elektroinženjera u Bostonu, u tom gradu je 1890. održao predavanje na temu „Praktična strana teorije naizmeničnih struja„…
Dve struje oko struje!…
Upravo je tad, u Americi, tekla beskompromisna borba oko primene naizmenične i jednosmerne stuje. Mihajlo Pupin se svojim predavanjem u Bostonu kao i drugim javnim nastupima i nesvesno uključio u tu borbu, koja je imala veoma duboke i značajne ekonomsko-finansijske razloge. Čuveni američki pronalazač Tomas Alva Edison (1847 – 1931), izgradio je sopstveno preduzeće koje se uveliko bavilo iskorišćavanjem jednosmerne struje i počelo da instalira električnme centrale u gradovima Amerike i Evrope.
Genijalan pronalač i naučnik Nikola Tesla (1856 -1943) po prispeću u Ameriku, jula 1884, počeo je da intenzivno razvija svoju novu oblast široke i svestrane primene naizmenične struje…
Vrstan pedagog…
Kao nastavnik univerziteta, Mihajlo Pupun je bio izuzetno elokventan i pristupačan. Počeo je da okuplja velik broj talentovanih studenata željnih znanja i daljeg razvoja naučnih i tehničkih mogućnosti…
Osim za nastavu, Pupin je laboratoriju koristio i za sopstvena istraživanja. Često je radio noću. Pritom je od pomoći bila i supruga Katarina koja je odobravala takav rad svog muža, znajući da on sve to radi kao veliki zaljubljenik u nauku i tehniku…
Profesor…
Mihajlo Pupin je 1891. nominovan za vanrednog profesora čim mu je povećan ugled i dohodak. Po sav dan je ostajao na Univerzitetu posvetivši se nastavničkoj delatnosti…
Posebno su ga interesovale harmonijske struje visokih frekvencija. Uočio je da se one mnogo razlikuju od struja niskih učestalosti. Želeo je da nađe pogodan način da odvoji svaku od njih pojedinačno. U tome je uspeo. Izdvajanje pojedinih harmonijskih struja, obavlja se pomoću aparata koji je Mihajlo Pupin tad pronašao a naziva se rezonator…
Teorijski i praktičan značaj…
Ovaj izum, pored teorijskog značaja, imao je izuzetno vrednu praktičnu primenu. Njim se rešavao jedan od dotad nerešivih problema prenošenja telegrafije pomoću naizmenične struje razlilčite učestalosti…
Neobična ideja o povezivanju mehaničkih oscilacija s električnim vibracijama, bila je anticipacija budućih Pupinovih istraživanja. Tu svoju ideju, počeo je da sistematski eksperimentalno razrađuje u svojoj laboratoriji, ali je, upravo, tad, stigla senzacionana vest da je nemački fizičar Rendgen, decembra 1895, otkrio neobično prodorne zrake, prodornije a tim i snažnije od obične vidljive svetlosti. Mnogi naučnici, počeli su da proučavaju te zrake, nazvane iks-zracima a danas poznate pod Rendgenovim imenom. Tom problemu, posvetio se i Mihajlo Pupin…
Pupin je uspeo da dobijanje fotografije skrati na svega 5-6 sekundi. Bio je to ogroman uspeh, koji je posebno došao do izražaja u medicini u kojoj su rendgenski zraci počeli da se koriste prilikom snimanja ljudskog tela. To otkriće, nesumnjivo pripada Pupinu…
Tri oblasti…
Najplodniji period Pupinovog pronalazačkog rada, bio je između 1890. i 1895. Tri glavne oblasti njegove pronalazačke delatnosti su: telekomunikacije, radio-tehnika i radiologija…
Proučavao je rezonanciju. Posle dugotrajnih i napornih pokušaja, uspeo je da obezbedi pogodno usaglašavanje strujnog kola sa strujom određenih frekvencija. Bilo je to veliko otkriće koje je omogućavalo da se naprave posebni filteri za ‘razvrstavanje struja’ raznih učestalosti kroz jedan provodnik. Kasnije je to omogućilo da se naprave novi tehnički uređaji za istovremen prenos mnogobrojnih poruka kroz jedan provodnik. Pre nego što je Mihajlo Pupin došao do ovog otkrića, telekomuinikacije su bile na dosta niskom tehničkom i tehnološkom stupnju…
Posebnu oblast istraživačkog laboratorijskog rada predstavlja Pupinovo proučavanje delovanja i korišćenja rendgenskih zraka…
Proučavajući iks-zrake, Mihajlo Pupin je otkrio, tzv., sekundarne zrake. Došao je do pravila koje se kratko može formulisati: „Svako telo izloženo dejstvu iks-zraka, zrači iz sebe iste takve zrake!“…
Posle preležanog teškog zapaljenja pluća i smrti supruge, tim područjem nauke, Mihajlo Pupin se više nije bavio. Potpuno se posvetio drugim oblastima, posebno komunikacijama…
Autor: Vojislav Gledić
(Nastaviće se)
Izvor: politika
Priredio: V. V. M.
oOOo