Osmanska dvorska apoteka – kako i čime se lečio sultan Sulejman

 

SULTANOVA APOTEKA U CARIGRADU

Koje lekovite biljke je imala Osmanska dvorska apoteka, čim  i kako se lečio sultan Sulejman Veličanstveni i njegov harem

 

POPIS OSMANSKE DVORSKE APOTEKE IZ 1714. GODINE

Farmacija kao posebna naučna disciplina, utemeljena na delima Hipokrata, Galena i Dioskoridesa, postojala je u islamskom svetu već početkom IX veka. Vrhunac je dostigla u X i XI veku radovima Ar-Razija, Ibn Sine i Ibn al-Bejtara, čiji je Kompendij o drogama bio obavezno štivo na svim evropskim medicinskim fakultetima do polovine XVIII veka. Turci Osmanlije, kao baštinici dostignuća arapske i persijske naučne misli, i sami su iznedrili nekoliko autora farmaceutskih priručnika.

Lečenje biljnim preparatima bilo je široko rasprostranjeno u osmanskom društvu, naročito u razvijenim gradskim sredinama. Njemu se pribegavalo češće nego verskim, odnosno magijskim obredima, kao što su nošenje hodžinih zapisa, posete „svetim ljudima” čudesnih isceliteljskih moći i sl.

Preteča današnjih apoteka bile su prodavnice u kojima su se mogli kupiti sirupi, paste, čajne mešavine, tablete, oblozi, ali i začinsko bilje, opijati, otrovi, parfemi, slikarske boje i eksplozivne materije poput baruta. Osmanski apotekari, u narodu poznati kao aktari ili atari (arap. attar – prodavac lepih mirisa, lekovitog bilja i začina) činili su poseban esnaf. U Istanbulu ih je bilo više stotina, a njihov centar je, od druge polovine XVII veka, bila Egipatska čaršija. Evlija Čelebija, koji piše o istanbulskim zanatima u to vreme, razlikuje nekoliko specijalizovanih atarskih grupa: prodavce lekovitih pasti – madžuna (mâcunciyan), lekovitog bilja (attaryan), ružine i drugih mirišljavih vodica (gülâbciyan), lekovitih napitaka – tonika (esnaf-ı meşrubât-ı devâ), krema za spoljašnju upotrebu (esnaf-ı edhan-i edviye), aloje i ambre (anberciyan), opijuma, hašiša i drugih narkotika (afyonciyan), itd.

Najbolje snabdevena apoteka u carstvu, bila je dvorska apoteka, koja se nalazila u jednoj od kula Topkapi saraja, u blizini odaja glavnog lekara i dvorske bolnice. Prema svedočenju francuskog putopisca Tavernijea (1605-1689), sadržala je više stotina organskih i neorganskih materija od kojih su pravljeni lekovi, opijatske mešavine, afrodizijaci, preparati za izazivanje spontanih pobačaja i kozmetička sredstva: boje za kosu, puderi, sapuni, losioni protiv peruti, zubne paste, ruževi, kolonjske vode i slično.

Sastojci koji se mogu naći u Osmanskoj apoteci su skoro svi oni koji ulaze u sastav Sweden bitter-a i pripadaju korupusu znanja srednjovekovne farmacije. Tu su takodje i skoro svi sastojci za pravljenje čuvenog Terijaka, što sugeriše hipotezu da su Turci Osmanlije pravili terijak za potrebe sultana i dvora.

Popis koji donosimo sadrži svega 124 sastojka, ukupne težine 22.500 dirhema (1 rumi dirhem = 3,207 gr), odnosno nešto više od 72 kg, i samo je deo farmaceutskog materijala koji se nalazio u sultanovoj apoteci ili koga je tek trebalo nabaviti.

Sačinjen je 16. IV 1714. godine i danas se čuva u Arhivu Predsedništva Vlade Republike Turske, pod signaturom Bâb-ı defteri müteferrik konular defter kataloğu (D.M.TIB) 37329. Sastoji se od četiri strane velikog formata, ali su tri strane prazne dok je spomenuti inventar sačinjen samo na jednoj strani.

Objavljivanje ovog relativno kratkog popisa ima za cilj da ukaže na nivo razvijenosti farmacije i medicine u Osmanskom carstvu o čemu se u domaćoj istoriografiji malo zna. Na spisku preovlađuju biljni sastojci, a manje životinjske i neorganske supstance poput soli, gline i hemijskih materija.

Prilikom prevođenja sa turskog jezika služili smo se rečnicima F. Devellıoğlu, Osmanlıca-Türkçe Ansiklopedik Lûgat, 9. ofset baskı, Ankara 1990, Türkçe Sözlük, 1-2 yeni baskı, Türk Dil Kurumu, Ankara 1988, i J. Redhouse, Redhouse Yeni Türkçe – İngilizçe Sözlük, 9. basım, İstanbul 1987. Ovaj poslednji, pored engleskih, daje i latinske nazive, koje smo, radi preciznosti prevoda, zadržali u zagradama. Prevodeći na naš jezik, osim englesko-srpskih rečnika M. Benson, Englesko – srpskohrvatski rečnik, Beograd 1978 i S. Ristić, Ž. Simić, V. Popović, Enciklopediski englesko-srpskohrvatski rečnik, I-II, Beograd 1973, konsultovali smo i online rečnik http://www.Hyperdictionary.com, kao i priručnik D. Simonović, Botanički rečnik, Beograd 1959.

Takođe smo pokušali da ukažemo na primenu lekovitih biljaka. U tome su nam od velike pomoći bile sledeće internet stranice: http://www.bitkisel-tedavi.com; http://www.Botanical.com; http://www.Holisticonline.com; http://www.ibiblio.org/herbmed/eclectic/cook/; http://www.ibiblio.org/herbmed/eclectic/kings/main.

Poslednje dve donose štampane verzije radova iz druge polovine XIX veka, iz oblasti farmakologije sa posebnim osvrtom na tradicionalnu fitomedicinu, i to Cook’s Physiomedical Dispensatory i King’s American Dispensatory. Istakli bismo još i zanimljiva svedočanstva iz XVI veka o sakupljanju lekovite gline i smole na Lemnosu i Kritu, koja je ostavio francuski lekar i putopisac Pjer Belon.

Medicinsku upotrebu biljaka poznatih kod nas, kao što su: kamilica, mak, slez, aloja vera itd. smatrali smo da nije potrebno posebno objašnjavati, kao ni narkotika, opijuma i hašiša. Takođe se nismo upuštali u objašnjenja farmaceutske primene hemijskih materija, poput bakarnog sulfata ili minijuma.

Spisak preparata u Osmanskoj dvorskoj apoteci u Carigradu

1) vilina kosa  (Cuscuta Epithymum) 200 d

mana  200 d

sena  (Cassia acutifolia) 200 d

muskatni orah (Myristica fragrans) 200 d

ladanum  (Cistus creticus) 150 d

crveni sandal  (Santalum album) 150 d

2) crni kim  (Nigella sativa) 200 d

anis  (Pimpinella anisum) 200 d

kumin  (Cuminum cyminum) 200 d

rudarska mumija  200 d

Adamova mumija  200 d

stiraks  (Liquidambar orientalis) 150 d

3) kamfor 200 d

koren cikorije  (Cichorium intybus) 200 d

susam  (Sesamum indicum) 200 d

kokos  (Cocos nucifera) 200 d

minijum 150 d

agalokum  (Aloexylon Agallocum) ..0 (?) d

4) čikamaka  200 d

petrovac (Agrimonia eupatorium) 150 d

sušena ruža  (Flos Rosae) 150 d

kamilica (Chamomillae vulgaris) 150 d

semenke dinje  (Cucumis melo) 200 d

semenke lubenice  (Citrullus vulgaris) 200 d

5) semenke krastavca  (Cucumis sativus) 200 d

sandal  200 d

slačica  (Sinapis nigrae) 200 d

crni slez (Malva sylvestris) 200 d

jermenska glina  150 d

kineski raven  (Rheum officinale) 200 d

rumski raven  200 d

6) beli tamjan  200 d

crni tamjan 150 d

ekstrakt sladića  (Glycyrrhiza glabra) 200 d

koren sladića  200 d

indijski papir  200 d

mičokan (?) 150 d

varzilo  (Pterocarpus Draco) 200 d

7) beli behen  (Centaurea behen) 150 d

crveni behen 150 d

strihnin  (Strychnos nux-vomica) 150 d

istočni klek  (Thuya orientalis) 150 d

olovni karbonat  200 d

korijander  (Coriandrum sativum) 200 d

plavi kamen  200 d

8) aloja vera (Aloe vera) 200 d

stipsa 200 d

salep  (Orchis mascula) 200 d

kardamon  (Amomum cardamomum) 150 d

bulka  (Papaver rhoeas) 150 d

galanga  (Galanga officinalis) 200 d

krmez  150 d

opijum 150 d

9) nišador  200 d

kurkuma (Curcuma longa) 150 d

crni mirobalan  (Phyllanthus emblica) 150 d

jelenski jezik  (Scolopendrium vulgare) 150 d

borova smola  (Terebenthina communis) 200 d

saparina  (Smilax sarsaparilla) 200 d

kineski koren  (Smilax China) 200 d

10) ružini pupoljci 150 d

mak (Papaver somniferum) 200 d

sarkokola  (Sarcocolla) 150 d

Hadži Bektaševa so  200 d

šafran (Crocus sativus) 200 d

tragantova guma  (Tragacantha) 200 d

gumarabika (Gummi Arabicum) 200 d

11) ru j (Rhus coriaria) 200 d

semenke dunje  (Cydonia vulgaris) 200 d

nečitko 200 d

Kafski kumin 200 d

šišarka čempresa  (Cupressi) 150 d

mirođija  (Anethum graveolens) 200 d

indijska kreda  200 d

12) prorokovo drvo  (Guaiacum officinale) 150 d

morač (Foeniculum vulgare) 200 d

list mirte (Myrtus communis) 200 d

seme belog sleza (Althea officinalis) 200 d

krmezov talog 150 d

kokotac  (Melilotus officinalis) 150 d

pasjakovina  (Rhamnus chlorophorus globosus) 150 d

13) indijski havelan 200 d

seme pamuka  (Gossypium herbaceum) 150 d

Venerine vlasi  (Adiantum capillus Veneris) 150 d

kolmez (Acorus calamus) 150 d

embelija  (Embelia ribes) 200 d

emleč 200 d

terpentin (Pistacia terebinthus) 200 d

seme čkalja  (Carduus) 200 d

14) tutkalo  200 d

bakarni sulfat – d

galbanum  (Galbanum officinale) 200 d

jalapa  (Ipomoea jalappa) 200 d

koren piretre  (Radix Pyrethri) 200 d

koren ljubičice  (Viola odorata) 150 d

biber  (Piper longus) 200 d

laneno seme  (Linum usitatissimum) 200 d

15) koren indžibara 200 d

gorska ruta  (Peganum harmala) 200 d

semenke bundeve (Cucurbita pepo) 200 d

kasija (Cassia fistula) 200 d

glina sa žigom  (Terra Lemnıa) 200 d

vijoš (Parietaria officinalis) 200 d

angelika (Archangelica officinalis) 200 d

16) indijski zumbul (Nardus stricta ) 200 d

kraljevac (Peucedanum ostruthium.) 200 d

suvi lokvanj (Nymphea odorata) 200 d

santonin  (Artemisia santonica) 150 d

indijski crni kumin 200 d

kubebi (Piper cubeba) 200 d

seme piskavice (Trigonella Foenumgraecum) 200 d

17) promutljivka (Convolvulus scammonia) 200 d

garič  (Polyporus officinalis) 150 d

pelen  (Artemisia absinthium) 150 d

sipistan  (Cordia dichotoma) 150 d

balta otu  200 d

talog (?) 150 d

olovni monoksid  150 d

oslad  (Polypodium vulgare)150 d

18) seme crnog sleza (Malva sylvestris) 200 d

ruzmarin  (Rosmarinus officinalis) 200 d

macis 150 d

žuti mirobalan  (Fructus Myrobalani citrinae) 150 d

hašiš 150 d

Ukupno sastojaka 22750 dirhema

Na prvi dan Rebija drugog 1126 (16. IV 1714.) ima 22500 dirhema.

 

Tatjana KATIĆ – Istorijski institut, Mešovita gradja, Nova serija, knjiga XXVII (2006)