OSVAJANjE MONT EVERESTA
Stupio je na krov sveta. Konačno. Nije se mnogo namučio. Nadmoć visokih, stenovitih vrhova, delimično pokrivenih snegom i čisto plavo nebo ispunili su ga nekom nenasilnom snagom i tibetanskim mirom.
Zamislio je na desetine ekspedicija, grupa, pojedinaca kako se iz različitih pravaca pentraju danima, sa promrzlinama na stopalima i nadom da će stići do cilja i postati poznati.
A da li će stvarno postati slavni? Prvi sigurno jeste. Ali nisu mu baš do kraja jasne muke, napori, životni rizici ovih Hilarijevih sledbenika. Zar nije dovoljno stati ovde i doživeti nekoliko nezaboravnih trenutaka? Pa ne mora svaki put do zvezda da vodi preko trnja, leda i bola, kada možemo da iskoristimo dobrobiti savremenog društva! Zašto baš ovde da ih sahrani nezaustavljiva lavina, ili surovi ambis? Ima na ovom svetu još vrhova, dubina, nepristupačnih krajeva, neosvojenih predela. Ne mora ovde, gde je vrh sveta, da bude i kraj svega.
Još jednom je duboko udahnuo, urezujući u pamćenje ove prizore. Javio je pilotu helikoptera da dođe po njega.
Vladan Babić
Najlepša ostvarenja sa XIII konkursa za najkraću kratku priču IK Alma
Ovaj ko je ovo sročio je naškrabuckao gluposti samo da bi okačio sliku il šta? Jeste, baš se penju da bi bili slavni… I kom pilotu je to javio da dođe po njega na 8 i kusur hiljada metara? Teško da helikopteri lete na toj visini. Osim toga, Mont Everest je najviši ali nije najopasniji vrh.
A što se slike tiče, jeste lepa… on se valjda popeo samo da bi slikao pogled i da se pohvali da ne radi to slave radi :D
A što ste mi promenili link u imenu?
Pa vi ste cirkus :D
Ako na Mount Everest gledamo kao metaforu, onda i priča i komentar dobivaju jednu sasvim novu vizuru.