ŠIPKA
Dakle, postoji šipka. Čvrsta i glatka; bela u svom sjaju. Sve se lomi njome. I kosti i kamenje.
No, jednom šipka počne da korodira: jedan njen deo. I sve više taj deo truli, rđa se širi i produbljuje, napreduje na šipku.
Ne postoji obratan proces; zarđali deo mora se odstraniti. Što ranije se to učini, manja će šteta biti.
Šipka nikad više ne može biti cela.
Ponekad, od nje se toliko odstrani da ostane samo mali deo; dijamantska čačkalica.
Ponekad ne ostane ništa.
Duše mi.
Vladimir Blagojević
Najlepša ostvarenja sa XIII konkursa za najkraću kratku priču IK Alma